Nekadašnji hrvatski golman Tomislav Ivković se podsetio transfera iz Dinama u Crvenu zvezdu koji mu je promenio život.
Nije bilo mnogo onih koji su nosili dres Crvene zvezde i Dinama iz Zagreba, a pored Roberta Prosinečkog koji je to uradio krajem 80-ih, na isti potez se usudio i Tomislav Ivković, rođeni Zagrepčanin. Zbog sukoba sa trenerom Ćirom Blaževićem, prvo je poslat na pozajmicu u Dinamo Vinkovci, vratio se u Zagreb, ali je odmah prodat Crvenoj zvezdi gde je igrao od 1983-1985.
Jednom prilikom je otkrio kako su tekli pregovori srpskog i hrvatskog kluba i da je bio ucenjen od strane Ćira Blaževiča.
"U proleće 1983. godine u hotelu "Esplanada" sam se našao sa upravom Zvezde. Po mene su došli predsednik Miladin Šakić, veliki gospodin, zatim Dragan Džajić i Vladimir Cvetković. Rekli su mi da me žele, ali su i znali da moram da razgovaram s Dinamom. Morate da znate da Ćiro tada nije bio samo trener, nego glavni u svim segmentima kluba. Tako je naredio: “Neka niko ne priča s Ivkovićem, nego samo ja. Ako želi da ostane u Dinamu, moraće mene na kolenima da moli", otkrio je Tomislav Ivković u razgovoru za portal "Index" i nastavio:
"Meni to naravno nije padalo na pamet, ali sam još par dana čekao poziv iz Dinama. No, slušali su Ćirinu naredbu i nisu me zvali. Otišao sam u klub po papire, ali važno je naglasiti da se u to vreme plaćala obeštećenje za igrača i kada mu je isticao ugovor s klubom. Tako da sam otišao na Maksimir da mi kažu koliko traže za mene i prekinuo saradnju s Dinamom. To mi je bio najteži dan u životu. Meni se doslovno na dan kad sam otišao iz Dinama i Zagreba završio jedan, a počeo drugi život. Ostao sam bez svega što mi je bilo bitno: porodice, prijatelja, devojke, grada i kluba mog života. Uf, da nije bilo Rajka Janjanina, još jednog od brojnih dinamovaca koji su morali otići u Zvezdu, istog dana bih se iz Beograda vratio u Zagreb", ispričao je nekadašnji golman.
Ubrzo su stigle šokantne vesti, napustio je klub zbog trenera, da bi i on ubrzo otišao iz Dinama.
"Ali, najgore je tek sledilo. Neposredno pred početak sezone 83/84, moje prve u Zvezdi, na Poljudu se igrao pripremni turnir "Trofej Marjan" i na njemu je igrača "Velika četvorka". I na dan kada počinje turnir saznajem da je Ćiro otišao iz Dinama. Hteo sam da se ubijem, ali nakon što ubijem Ćiru. Posle udarca za koji sam mislio da je najteži u životu, dobijem i onaj koji me je dotukao, odmah nakon što sam morao da odem iz Dinama, klub je napustio onaj zbog kojeg sam ja otišao".
Uporedio je tadašnju Crvenu zvezdu i Dinamo uz slikovit opis razgovora sa legendom crveno-belih Draganom Džajićem.
"Dinamo je definitivno bio najgospodskiji klub u bivšoj Jugi. To nisam rekao samo ja, ili drugi dinamovci, to su tvrdili svi. Zvezda je bila klub srpske političke i privredne elite. Tamo nije bilo seljacizma. Evo vam jedna situacija koja će vam dati slikovito poređenje Dinama i Zvezde. Na Maksimiru smo imali mali kafić, odmah uz kancelarije uprave kluba i tamo smo se mi igrači nalazili svakog dana, pili kafu i zezali se. Čim sam došao u Zvezdu, otišao sam na Marakanu kako bih tamo popio kafu. I dođem tako u klub, a tamo Džajić i pita me šta radim. Kad sam mu rekao da sam došao na kafu, on me pozvao u svoju kancelariju, naručio mi kafu i rekao mi:'Slušaj ovako Tomice, ovde se na sprat, tamo gde su uprava i kancelarije, penješ samo kada te pozovu. Tvoje radno mesto su teren i svlačionica. Nemaš zbog čega da dolaziš ovde'".
Crvena zvezda je imala velike ambicije na čelu sa Draganom Džajićem i Vladimirom Cvetkovićem, ali bilo je i više pritiska nego u Zagrebu.
"U Zvezdi su stalno govorili Džajić i Cvetković da će osvojiti Kup šampiona, pazi '83 i '84. Tada smo u Kupu šampiona igrali prvu utakmicu protiv Benfike u Beogradu. Pobedili smo ih pred 100.000 ljudi 3:2, Rajko Janjanin dao je tri gola. U revanšu, u Lisabonu po neviđenom pljusku izgubimo 2:0 i ispadnemo. Tada je generalni sekretar Cvetković došao u svlačionicu i rekao "Više nećemo ovako gubiti utakmice! I mi ćemo se ponašati kao što se drugi ponašaju!" Jer ako imaš premale zahteve i preniske ciljeve, nikada nećeš doći na vrh. Zato ih treba postaviti visoko. I tako je Zvezda, koja je '84 postavila taj cilj, njega ispunila sedam godina kasnije. Jer je imala cilj. S druge strane, u Dinamu smo se kupali u zadovoljstvu. Nismo osećali pritisak da moramo biti prvi. Zato što je Dinamo bio previše gospodski klub jer su oni koji su ga vodili bili gospoda", ispričao Iavković.
Naterao me da odem iz Dinama u Zvezdu: Hteo sam da ubijem njega pa sebe, a onda me prozvali Brat Hrvat
U Beogradu nije imao nikakvih problema kao Hrvat, družio se sa Zvezdinim košarkaškim legendama i sa njima je imao sjajan odnos. Ipak, mnogo toga mu je nedostajalo...
"Zvezdi sam zahvalan na svemu! Po Beogradu sam se bez ikakvih problema vozi u automobilu sa zagrebačkim tablicama i izjašnjavao sam se kao Hrvat. Mene su Moka Slavnić i Dragan Kapičić, Zvezdine košarkaške legende sa kojima se družio, zvali “brat Hrvat”. Zvezda se veoma trudila da budem zadovoljan i sve mi je omogućila. Pa, tako i stan u Zagrebu, ali njega sam džentlmenski vratio. Razlog jer su mi dali taj stan da ostanem do kraja ugovora, a ja sam otišao posle dve godine i zato sam ga vratio. Zvezda je prema meni bila savršena, ali meni je u Beogradu sve vreme falilo ono nešto. Falili su mi Cico, Mlinka, Fistra, mama, tata… Bez njih sam ostao preko noći. U metropoli duplo većoj od Zagreba morao sam rano odrasti sam. To mi je mnogo značilo za naredne epizode u inostranstvu", objasnio je Ivković.
Tomislav Ivković je nakon Crvene zvezde prešao u Tirol Insbruku iz Austrije, gde je igrao do 1988. godine. Nakon kratkih perioda u Viner Sport-Klubu i Genku, prešao je u Sporting Liverpul 1989. godine i tamo ostao naredne četiri sezone. Ivković je proveo poslednje godine u Portugalu, sa Estorilom, Vitorijom Setubalom, Belenensesom i Estrelom Amadorom, pre nego što se povukao 1998. Karijeru je završio sa 38 godina. Trenersku karijeru je započeo u Međimurju, potom je prešao u Lokomotivu, još je vodio Slaven Belupo, Inter Zaprešić, Željezničar i Borac iz Banja Luke.