Nikola Jokić pričao je o NBA finalu, MVP tituli, porodici...
Nikola Jokić i Denver su na prinudnom čekanju. Još uvek ne znaju protiv koga će igrati u velikom finalu NBA lige. Majami ili Boston? Hit vodi sa 3:2, Seltiksi su dobili poslednja dva meča. Za to vreme srpski centar bio je deo konferencije za medije pred start borbe za titulu.
Jedno od prvih pitanja bilo je u vezi serije sa Lejkersima i slavlju unutar tima. "Nije bilo slavlja, lepo je pobediti, mislio sam da će osećaj biti još bolji ili tako nešto, ali stvarno nije bilo tako. Ne znam zašto, mislio sam da ću imati neke veće emocije, naravno da sam bio srećan zbog uspeha i svega, ali onda shvatiš da se niko neće toga sećati za nekoliko godina. Možda bude drugačije ako osvojimo titulu", počeo je Jokić.
Mnogo puta je Nikola pričao o značaju porodice, sada je to još jednom ponovio i priznao da je za njega važnije bilo da bude uz braću Nemanju i Strahinju, nego u NBA ligi. "Ceo život su uz mene, osim žene koja je 10 godina sa mnom. Familija je tu uz mene, mama, tata, posebno otac koji je mislio da mogu nešto više. Moj stariji brat je onda preuzeo tu ulogu kasnije, Nemanja je živeo u Americi ranije, lepo zajedničko putovanje. Srećan sam bio što ću biti sa njima, kada si mali uvek želiš da budeš sa starijom braćom. Bio sam srećniji što sam sa njima, nego što sam u NBA ligi. Nikada nisam mogao da sanjam da ću biti ovde, sa braćom sam se okupio kada sam došao u Ameriku 2015. godine, možda je to bio dobar znak, sadašnja supruga je tada bila na koledžu u Oklahomi, pa smo bili razdvojeni, u procesu upoznavanja..."
KAKVA NBA LIGA, MENI JE TO BILO MNOGO VAŽNIJE! Jokić otvorio dušu: "Kad si najmlađi, samo o tome razmišljaš"
Postao je i on otac, ima ćerku Ognjenu, pa je jedno od pitanje bilo i da li je to uticalo na njega kao košarkaša. "Ne. Ne može to da vam pomogne. Znao sam i pre toga da košarka nije najvažnija stvar u mom životu i nikada verovatno neće biti. Kod kuće imam nešto što je važnije od košarke, znao sam to i ranije, samo sam sada dobio dokaz da je to tačno. To mi pomaže da ostanem prizeman i da kod kuće bude normalno i kada imam dobar i loš dan na terenu."
Pohvalio je posebno Džamala Mareja koji je pružio neke neverovatne partije, posebno u finalnoj seriji sa Lejkersima. "Zaslužuje sve ovo, prosečno daje 30 poena, procenti su sjajni, nije lako tako nešto uraditi. Njegova energija je sjajna, bio je naš najbolji igrač, čak i kada ne pogađa ima dobru energiju, podigao je nivo igre i to je najbolji osećaj za saigrače. Znamo da može da ubaci 50 poena i da u isto vreme ako ne ide nastavlja da se bori, da igra i to je najbolja stvar za njega. Ne možeš da kontrolišeš šta će ljudi da pričaju. Smatram da zaslužuje ovo poštovanje koje dobija, ali ko sam ja da to kažem. Sećam se naših početaka, kada smo ulazili sa klupe, tada sam imao dobru hemiju sa Gerijem Herisom, onda je Džamal ušao u tim, uvek je imao taj borbeni duh, bio je gladan, hteo je uvek nešto više."
Potom je usledilo pitanje na srpskom jeziku, pre toga je čovek zadužen za odnose sa medijima u Denveru pitao Jokića da li mu je okej da odgovara na srpskom. "Stvarno me to pitaš", sa osmehom je odgovorio Jokić, pa je onda pričao na srpskom.
Pitanje se odnosilo na to da li je pratio NBA kao klinac i da li više priželjkuje Boston sa Horfordom ili Majami sa Adebajom u finalu. "Pratio sam Peđu i Divca tada kada su igrali, ali sam bio mali, stvarno se ne sećam mnogo toga, pamtim neke hajlajtse, ne sećam se ni rezultata. Što se finala tiče, ko god da dođe, spremaćemo se za njih. Seltiksi mogu da pruzimaju, da stave i visokog i nižeg igrača na mene ili na Džamala, da se igraju sa rotacijama. Hit je agresivniji, sa njima je svaki meč na krv i nož, ima dosta guranja, kontakata, obe ekipe mogu da iznenade."
Još jednom su ga pitali i o MVP nagradama. "Ne razmišljam o tome, možda će mi više značiti kada završim karijeru i kada se osvrnem na te nagrade".
Za kraj je Nikola otkrio i da je kondicioni trener Nagetsa Feilpe Ajnenberger bio prvi koji mu je rekao da će biti MVP. "Felipe je bio prvi koji mi je rekao da mogu da budem MVP. Smejao sam mu se, išli smo na aerodrom tada, bili smo u kolima. Prvi je to spomenuo. Igram na isti način od kada sam igrao u Somboru. Nisam se mnogo promenio, možda sam napredovao, ali stil igre nisam promenio. Radi. Konstantnost je možda ključ", sa osmehom je zaključio Jokić.