O Nikoli Jokiću pisao je ugledni magazin "Roling Stoun" i secirao je njegovu karijeru i igru kao malo ko. I deluje da je autor sve pogodio - pročitajte.
Čuveni magazin "Roling stoun" napisao je fenomenalan tekst o Nikoli Jokiću, o njegovom uticaju na košarku, o tome kakav je genije, kako je njegov košarkaški um potpuno drugačiji od svih ostalih... A takođe, i o tome kako gledajući Nikolu možda možemo da pretpostavimo kako će košarka izgledati u budućnosti. "Centar Denver Nagetsa i dvostruki MVP NBA lige je najveći dodavač koji je ikad igrao. U igri u kojoj su glavne trojke, Joker se sam izdvaja po tome", napisao je autor Korbin Smit, koji je zaključcima i poređenjima zaista pogodio pravo u metu.
"U košarkaškoj basti estetskih zadovoljstava, malo je onih za kojima se više čezne od visokog igrača koji zna da dodaje loptu. U našoj viziji, vidimo visokog, neatltetskog igrača, na neki način kao na veliki, drveni zid koji 'proždire' skokove, postavlja blokove koji mrve kosti i koji zakucava preko nižih igrača. 'Spusti se dole i dominiraj, veliki čoveče', kao da plače košarkaški svet sa svojih malenih kauča, dok traži dominaciju diva u reketu. Od njega se traži da bljuje vatru, a ovaj visoki igrač je najređi od svih 'roba' na košarkaškom terenu, ali on je i najčudniji za prosečnog gledaoca, za onog koji najviše zavidi", tvrdi novinar magazina.
"Kada vidite taj bljesak zgloba, eksploziju ruku, kada vidite visokog čoveka na vrhu svoje planine, kako posmatra nešto što niko drugi ne može da vidi i izvodi male pokrete, onda uronite u čuđenje. Vaša pretpostavka igrača koji ima sirovu moć pada u drugo plan, iza ideje da veliki igrač ima intuiciju, veštinu, snagu lukavosti, intelekta... Bil Volton, Arvidas Sabonis i Mark Gasol su istorijski nosioci zastave visokog igrača koji znaju da dodaju loptu. Sa druge strane, Šekil O'Nil, koji je konstantno bio udvajan, imao je te skromne mogućnosti... Bil Rasel je bio inovator u pronalasku prostora da doda i pokretao je čuveni Bostonov napad iz kontre šezdesetih godina. Takođe i Vilt Čemberlejn, koji je bio otac igre visokih NBA igrača, koji je bio nezdravo opsednut beleženjem asistencija".
"U poslednjoj deceniji ili više, NBA je kao i svi profesionalni sportovi (pre ili kasnije) zaronio u taktiku i ušao u taj konformizam, u kojem je svaki tim imao igrače (visoke ili niske), koji prodiru, forsiraju neobična preuzimanja u pikenrolovima, gledaju kako da iznude faul, da postignu poen na obruču ili da izbace loptu na šut za tri poena. Stara zadovoljstva (i frustracije) zbog igre izolacije, otvorenih šuteva sa poludistance, visokih igrača koji postave blok i čekaju da dođu okolo da bi dobili loptu i napravili neki potez...U toj močvari je izniklo džinovsko srpsko čudovište. On je visok, širok, nije mišićav na tradicionalni način, nije sposoban da skače toliko visoko, ali je natprirodno svestan svega što se događa oko njega. Njegove magične ruke spremne su da dodaju, da driblaju, da izbace loptu ka slobodnom igraču, bilo da li da se radi o tome da sa loptom pretrči teren ili da jednostavno odigra tamo gde nisu defanzivci. Na neki način, Jokić je naslednik Sabonisa, Voltona, svakog visokog igrača koji je bilo kada slomio nečiji mozak time što je bacio dodavanje koje je naizgled bilo nemoguće, uprkos novom poretku. Ipak, na mnogo drugih načina prosto nema nikoga ko je to radio pre njega. Nema 'oca' tome što je Jokić postigao u poslednje dve MVP sezone. Njegova veština i vizija je tako neverovatna da zahteva da Nagetsi odigraju skoro svaki napad preko njega. Ona pretvara relativno neatletskog centra, koji čvrsto stoji na parketu, u motor za čitav napad i to radi na način na koji niko nikad nije igrao u ovoj igri. Nijedan igrač poput njega nije kročio na NBA parket".
Američki novinar tvrdi da je eliminacija u plej-ofu 2019. (u polufinalnu Zapadne konferencije) i poraz u seriji protiv Portlanda u kojoj je bilo i mečeva sa po četiri produžetka, bio varnica iz koje je nastao Nikola kakvog danas gledamo.
"Nema mnogo smisla u pričama o Jokićevom ranom životu i karijeri. Nije igrao za veliki klub kada je bio mlad, kao mnogi evropski asovi. Spavao je u Srbiji kada je bio draftovan, 'duboko' u drugoj rundi i to dok je ESPN puštao reklamu za 'Tako bel'. A nakon što je 2014. igrao za "Najk hup samitu", skaut je pohvalio njegov osećaj, inteligenciju, radnu etiku, ali ga je i osudio na niske domete zbog zapanjujućeg nedostatka 'sirovih' atletskih sposobnosti. Godinama i GODINAMA se govorilo o tome. Previše zdepast, nedovoljno brz, čak iako je izuzetno nadaren. Posle poraza od Portlanda nakon čak četiri produžetka, ušao je u bolju formu i ispostavilo se da je to bilo dovoljno da donese svoju bizarnu genijalnost na teren i da ona procveta. Odmah se pozicionirao kao najbolji centar u ligi i osvojio je dve MVP titule".
POGLEDAJTE OVAJ NJEGOV POTEZ
"Pogledajte ovu njegovu reakciju u utakmici protiv Sakramenta prošle sezone. Svi uvek govore velikim igračima da ne skaču previše u odbrani, da dopuste svojoj visini da uradi posao tako što će da 'pojede' taj prostor, ali mislim da niko u NBA ne bi uradio ovako nešto i ne bi samo sastajao kada je suočen sa nižim igračem. Samo je dopustio da mu lopta dođe u ruke. A onda ju je uzeo, sa njom predriblao teren i sve to dok momak koga je blokirao još pokušava da otkrije šta se dođavola dogodilo. Posle toga, on bez ikakvog razloga osim potpunog besmisla koji teče kroz njegove vene, Jokić baca dodavanje bez gledanja u kontranapadu ka svom beku, koji 'kampuje' u reketu na drugoj strani terena. Tri različita događaja na koja bi samo on uopšte pomislio da se događaju jedan za drugim, u sekvenci koja traje".
POGLEDAJTE I OVU BLOKADU
U Jokićevim rukama i od njegovih stopala, košarkaša se pretvara u nešto potpuno drugačije i čudno - iz večeri u veče. Dramatična blokada, koja čuva ekipu i donosi pobedu, zaliči na šamar krilom divovskog pingvina. Njegovi okreti kao da se događaju u usporenom snimku, dok završava sa nogama pričvršćenim za tlo. Jedini konvencionalni moderni aspekt njegove igre je pristojan šut za tri poena i to je A) rečenica koja bi zvučala suludo pre deceniju ili više B) i dalje čudno, jer ne skače kada šutira i time kao da baca kocku u lice svakog trenera koji uči igrače kako da šutiraju.
I za kraj, da li ste znali da Jokić jaše konje? Vrhunac tog sporta u Americi dogodio se na početku 20. veka. To kako osoba živi, igra, radi... Ništa od toga nije jebeno normalno u modernom svetu. On je čudo, bez presedana, najčudniji velikan košarke u istoriji igre. On je 'sui generis' sportiste čije samo postojanje sugeriše ćemo tek videti kako će košarka evoluirati u budućnosti. Bog ga blagoslovio i sve nas koji uživamo u njegovoj svetlosti", navedeno je u sjajnom tekstu magazina "Roling stoun".
Nikola je i u večeri kada je ovaj tekst objavljen pokazao svoju genijalnost i odigrao spektakularno u pobedi Denvera protiv Finiks Sansa na Božić. Pobedu za pamćenje obeležio je i njegov saigrač Eron Gordon, čudesnim zakucavanjem u odlučujućem trenutku.