Trener Partizana Marko Nikolić - opušteno. U kolumni Neše Petrovića saznajte koji ritual ima pred svaku utakmicu, koju zemlju bi voleo da poseti, zašto mora u Trst po obuću, koja mu je izjava Kapela ostala urezana u pamćenje...
On ima nešto u svom trenerskom DNK. Nije ga Antić slučajno kooptirao u stručni štab na trijumfalnom putu ka Južnoj Africi.
Pun energije i entuzijazma koje zarazno širi na sredine u kojima radi. Sa njim na klupi, Vojvodina je stala uz rame beogradskim velikanima. Prevazišla kompleks mosta na Beški. Partizan bio prvi i ušao u Ligu Evrope. Olimpija na putu oporavka sa ciljem da postane ozbiljan evropski projekat.
Autoritativnog stava, liderskog držanja, predodređen za ulogu trenera.
Ne gradi svoj stil čitanjem literature ili kopiranjem i usvajanjem filozofije drugih poznatih stručnjaka.
On ga stiče kroz rad koji se graniči sa fanatizmom. Nikolićev stil je rezultat njegovih životnih iskustava. Usklađen sa opštim principima i generalnim pogledom na životnu filozofiju.
"Ne verujem u karte. Priznajem samo rad, poštenje i častan odnos prema svemu u životu. Karte služe samo da se prekrati vreme u karantinu".
I da se odigra Tarot. U sistemu 4-4- 2. Bez izmene, jer pravi treneri imaju puno poverenje u one kojima su dodelili ulogu startera.
BES - DRUŠTVENE MREŽE, SEKS, PUTOVANJA, RELIGIJA - HRANA, KNJIGA, PORODICA, NOVAC - MODA, IDOLI.
...
BES
"Ne znam otkud na poziciji golmana. Kljajić nije besan. Generalno, moji igrači nisu besni. Ako prebacimo na životni nivo, bes nikada nije dobra opcija. Ni metod za rešavanje problema. Obično se javlja u impulsivnim, neprijatnim i stresnim situacijama. To je siguran put u poraz i vodi u srozavanje ličnog ugleda. Naravno, živi smo ljudi. Umem i ja da pobesnim. Imao sam jedno iskustvo u Sloveniji kada je pet sekundI van kontrole moglo skupo da me košta. Na svu sreću, moja reakcija je sa svih strana protumačena na najbolji mogući način. Od tada, strogo vodim računa".
DRUŠTVENE MREŽE
"Iskren da budem, niti ih koristim, niti imam lepo mišljenje o njima. Nadam se da imam pravo na takvo opredeljenje. Svestan sam vremena u kojem živimo i da su internet statusi sastavni deo života. Naročito kod mladih. Mogu da budu korisne u smislu razmene informacija. Kako u vašem, tako i u mom poslu. Nažalost, većina se koristi u kontra pravcu. U smislu zamene za lični kontakt, druženje, ljubav i odnos bilo koje vrste. Osnovna ideja zbog koje su nastale, a to je da olakšaju komunikaciju, otišla je u potpuno pogrešnom smeru. Ljudi su se otuđili jedni od drugih i ja sam izrazito protiv toga. Lično, nemam potrebu da neka svoja razmišljanja ili osećanja delim sa svima. Čuvam ih za svoje najbliže".
SEKS
"To odavno ne bi smelo da bude tabu tema. Seksualna revolucija je desetine godina iza nas. Mi u Partizanu nemamo nikakav strog pravilnik kada je seks u pitanju. Igrači na Teleoptiku imaju vrhunske uslove za rad i tu provode puno vremena tokom nedelje. Treniraju, rade pripremu utakmice, spavaju u karantinu dan uoči meča i samim tim su onemogućeni da imaju seksualne aktivnosti. Iako to nije neka posebna problematika. Kome šta i koliko prija, u zavisnosti od toga kako se oseća u datom trenutku, sve može. Ja nisam rigidan po tom pitanju. Potpuno je druga stvar ako se radi o nekoj dužoj apstinenciji. Kada bih došao u situaciju da vodim reprezentaciju na neki veliki turnir, ozbiljno bih se pozabavio tim problemom. Ne smatram sebe trenerom nekih strogih principa. Disciplina jeste najvažniji segment svega ovoga što radim zajedno sa svojim stručnim štabom. Ali ona se odnosi na radne obaveze, ponašanje na terenu i korektnost u međuljudskim odnosima. Sa druge strane, imamo veliko poštovanje za slobodno vreme igrača, različitost njihovih interesovanja, želja i mogućnosti. Davno smo prevazišli sistem stroge izolacije. Zaista me intrigiraju primeri velikih evropskih klubova. Njima pripreme služe za zbližavanje. Zato povedu svoje lepše polovine. Druže se. Ok, ponešto i odrade... Ali to je neki drugi nivo u odnosu na nas. U tom pravcu i mi treba da počnemo da razmišljamo".
PUTOVANJA
"Imam veliku želju da odem u Južnu Ameriku. Pre svega u Argentinu. To je jedna od retkih zemalja koju još nisam posetio, iako su neki članovi moje najuže familije živeli tamo krajem 80-ih i početkom 90-ih godina. Baš kada su Gaučosi osvojili Svetsko prvenstvo. Putovanja oplemenjuju ljude. Mi smo sa jedne strane privilegovani jer obiđemo skoro ceo svet, a s druge hendikepirani jer na nemamo mnogo vremena da uživamo u tim lepotama. Za razliku od svih koji idu sa nama. Novinari, navijači, prijatelji kluba.. Mi smo usredsređeni na utakmicu, pripremu i ceo protokol oko organizacije događaja. Mislim da su putovanja jedna od najlepših stvari koje čovek u današnje vreme može sebi da priušti. Svako je jedno novo veliko iskustvo upoznavanja različitih ljudi i kultura. Čine čoveka neuporedivo bogatijim nego što je bio pre toga. Svakome ko uz slobodno vreme ima i višak novca, toplo bih preporučio da ga iskoristi na pravi način. Putovanja nikako nisu uzaludan trošak. Eskalacija terorizma nije kod mene stvorila strah od letenja. Ljudi koji se plaše aviona nikako ne bi smeli da to prenose na članove svoje porodice. Ili, ne daj Bože, na decu. Mi koji mnogo letimo stekli smo rutinu i ništa ne može da nas zaplaši. Ne planiram skoro u Argentinu iz porodičnih razloga".
RELIGIJA
"Religiozan sam u nekoj normalnoj meri. Bez ikakve želje da to ističem na neki poseban nači. Jako poštujem sve što spada u tradiciju našeg naroda. Pa tako i našu pravoslavnu crkvu i sve njene običaje, praznike, ponekad čak i postove. Ne mogu da kažem za sebe da sam neki fanatik kada je to u pitanju, ali doživljavam veru na neki svoj način. Poštujem jako i sve stvari koje su vezane za duh čoveka u ovom materijalnom svetu. One poput putovanja oplemenjuju čoveka i daju mu neku ljudskiju dimenziju. Svi mi koji živimo u ovom vremenu novca, fokusirani smo na njega i nekada jurimo i previše za njim. Religija je jedan od puteva kojim čovek može da ide i da nađe neki svoj mir, tako da sa moje strane veliko poštovanje za sve što je vezano ne samo za našu religiju, nego i za sve druge. Imam svoje rituale pre važnih mečeva. Ništa specijalno, ali mi pomaže da se rasteretim stresa. Kada uđemo na stadion na kojem igramo, naš ili neki drugi, izađem na teren sat i po pre utakmice, sednem na klupu i izgovorim ’Oče naš’. U sebi, naravno, i pre svega razmišljam o zdravlju i sreći članova moje porodice, tako da relativizujem pritisak koji je vezan za posao. U tim trenucima nikada ne razmišljam, niti upućujem molitve na račun rezultata".
HRANA
"Ne postoji više od dva jela koja ne volim da jedem i za sebe slobodno mogu da kažem da sam veliki gurman. Iako imam kilažu kakvu sam imao i sa 18 godina. Apsolutno istu. Upražnjavam rekreaciju povremeno, u polednje vreme sam se malo i zapustio, a jedem isto. To je izgleda stvar genetike.. Ljubitelj sam domaće kuhinje, tu mislim na tradicionalna kuvana jela, sarme, pasulj, kupus, svadbarski... ovakav, onakav... Obožavam sve što je iz mora, od toga bih mogao da živim. Ali i voće, povrće, pastu... Ma, sve. Ne volim griz, to mi je ostalo od malih nogu. Ne znam je l’ ima još nešto. Recimo kačamak. I to je to".
KNJIGA
"Sve manje čitam. Možda tri, četiri knjige za godinu dana, a nekada sam znao toliko za jedan mesec. Završio sam Gimnaziju u kojoj je bila obavezna ozbiljna literatura. Voleo sam ruske i francuske klasike. Bilo je tu i beltristike. Ali, klasik je klasik. Kasnije mi je ostalo kao navika iz škole i porodice. To je još jedan način, uz religiju i putovanja, da čovek pobegne od svakodnevnice i uđe u svet duhovnosti. Knjiga obogaćuje čoveka. Tu se obično misli na reči, što je pogrešno. Ljudi se kroz različitu literaturu preispituju, dovode u pitanje neka svoja razmišljanja i odluke. Bez te introspekcije svi idemo putem koji nema ni početak ni kraj. Koji nema nikakav cilj".
PORODICA
"Trudim se i uspevam da moja porodica ne ispašta zbog posla kojim se bavim. Osim što me nemaju pored sebe toliko koliko bi imali da živim životom običnog čoveka koji radi od osam do tri. Za mene je porodica stub i smisao života. Prioritet svih prioriteta. Sve što radim, usmereno je ka njima. Familiji, ocu, majci, bratu... Pokušavam da im poklonim što više kvalitenog vremena, energije i koncentracije. Čim završim posao, hitam kući. Nisu svi u porodici partizanovci, mada u poslednje vreme i ti koji nisu bili polako prelaze na našu stranu. Mnogo teže podnose poraze od mene. Posle 17 godina trenerskog posla ja sam se navikao na pritisak svake vrste. Nije mi bitno ako mediji objave neku lošu vest. Ne moram da pročitam pohvalu da bih mislio dobro o sebi. Valjda znam da radim časno i pošteno. Ali oni se teže odnose sa tim i vole da čuju samo pozitivne stvari".
NOVAC
"Živimo u materijalnom svetu, tu nema dileme. Važno je imati balans između materijanog i duhovnog. Važno mi je da nađem svoj mir, ali nisam idealista koji tvrdi da mu novac nije potreban. On obezbeđuje komforan život i budućnost moje porodice. Svi mi koji radimo bilo koji posao želimo da zaradimo novac. Bez njega nema ni putovanja, ni kvalitetne hrane. On nema nikakav smisao ako služi samo da se skladišti. Davanje novca drugome je veliki ljudski kvalitet koji oplemenjuje čoveka. Kada ima sa kim da se podeli i kome da se pomogne onda to ima nekog smisla. Voleo bih da jednog dana odem u Kinu za veliki novac i da takvim ugovorom rešim sve u životu. Sa druge strane, za ovo malo godina sakupio sam dovoljno iskustva i već poprilično napunio tak trenerski CV da mogu da razmišljam isključivo o klubu u kome radim. Privilegija je biti u Partizanu. Maštam o tome da uzmemo titulu. Ne samo da maštam, nego činim sve za to. Voleo bih i neki uspeh u Evropi, posle onog ulaska u Ligu Evrope. Što da ne, jednog dana i transfer u neki evropski klub. Tamo su primanja sasvim dovoljna za normalan život. Ne mora Kina po svaku cenu".
MODA
"Nisam opterećen modnim trendovima. Imam neki svoj stil i vrlo je jednostavan. Supruga i naše društvo se čude što moji šopinzi traju 30-ak minuta. Onog sekunda kada krenem u kupovinu, tačno znam šta hoću i čim vidim odmah uzimam. Nisam šopingholičar. Muka mi je od prodavnica, butika i tržnih centara. Imam malo stopalo, pa mi je Italija interesantna. U Srbiji teško možete da nađete dovoljno kvalitetnu obuću broj 39. Često sam išao za Trst dok sam radio u Sloveniji. Sada ne idem ciljano u Italiju, ali ako me put navede iskoristim priliku jer je to neki stil koji odgovara mom ukusu. Na utakmici nikada ne nosim trenerku. Uvek sam strogo u odelu. Ili u nekoj kombinaciji pantalona, košulje, džempera i sakoa. Pamtim reči Fabija Kapela koji je na pitanje zašto stalno nosi kravatu odgovorio ’Iz poštovanja prema fudbalu’“.
IDOLI
"Reč koja me prvo asocira na legendarni muzički sastav. Nemam idole u klasičnom smislu. Poštujem mnoge ljude koji mogu da posluže kao uzor. Ježim se idolopoklonstva. Kolege su za mene svetinja. Svako od nas radi posao kako najbolje ume. Niko nema želju da ga otaljava. Sve u skladu sa svojim mogućnostima, obrazovanjem i napredovanjem. Mene svi svrstavaju u stariju generaciju jer smo krenuli u isto vreme i nekako smo bliski. Verovatno po stažu. Imam veliko poštovanje za trenere koji rade na top nivou. Zbog specifičnosti i sveg što je godinama radio u Junajtedu, pre svih Aleks Ferguson. Zatim, serija italijanskih stručnjaka na čelu sa Kapelom i Anćelotijem. Od mlađih, Murinjo pre Gvardiole. I sve do skoro, Klop. Nije da ne volim Liverpul, ali mislim da je Nemac otišao malo u estradizaciju trenerskog posla. Dok je bio fokusiran samo na teren, a tek onda interesantan van terena, meni je bio fenomenalan. Sada je malo obrnuo prioritete i ovo bitno je otišlo u drugi plan. Ali, ko sam ja da sudim o jednom Klopu. Od naših moram da spomenem dva čoveka koja su imala dovoljno hrabrosti, a manjak sujete da podrže jedng mladog trenera 2008. i 2009. Godine kada sam počinjao u Superligi Srbije. Oni su prepoznali u meni nešto posle sedam godina rada u mlađim kategorijama. Pre svih Radomir Antić koji mi je mnogo pomogao u nekim neobaveznim razgovorima. Dve njegove lepe reči umele su da mi uliju ogromnu dozu sigurnosti i hvala mu na tome. Velika zahvalnost i Ljubiši Tumbakoviću na savetima koje mi je dao po povratku iz Kine".
***
Nije vršio izmene. Naoružan znanjem, čvrsto stoji iza svojih odluka. Veruje da razultat ne zavisi od sistema, već isključivo od doslednosti ideji i kolektivne interpretacije.
"Ne menjam sistem. Ne zato što sam tvrdoglav, nego zato što verujem u ono što radim. Mogao bih sada te karte na vašoj tabli da razbacam i na drugi način. Suština ostaje ista. Sistemi služe samo da zavaraju fudbalske laike. Ja sad mogu da ova dva bočna igrača pomerim napred u 4-2- 4 i svi će reći ’auu, vidi ga kako igra ofanzivno’. To su gluposti. Jedino su važni model i opredeljenje u igri. Dakle, raspodela uloga i jačina svake od tih karata pojedinačno“.
U rukama drži snažne adute. Oprezan je jer zna da ovu Večitu partiju pokera rešavaju sitni detalji. Trenutna inspiracija. Možda će u subotu morati i da blefira. Strpljivo čekajući priliku da baci na sto dve devetke i pokupi dobitak.
"Leonardo i Đurđević su samo deo jednog mehanizma. Neću se uopšte baviti raspoloženjem Brazilca. On kada vidi pun stadion, zaboravlja na sve probleme i postaje neukrotiv. Čitava ta medijska fama nema smisla jer je Leonardo prvi strelac lige i jedan od naših najboljih igrača. Dok je tako, sve će biti u redu. Kad ne bude tako, neće ništa više biti u redu".
Karte su otvorene. Pretnje upućene. Ulog je na stolu. Kakav god bio ishod, greške ne sme da bude. Nikolić konačno jednom mora da završi započetu misiju.
Predodređeni ne odlaze kad je najslađe.
------------------------
SVE KOLUMNE NEŠE PETROVIĆA