Tenis je nešto drugačije okruženje od onog u kom Roni nema ravnog od tinejdžerskih dana, mada niko ne bi zamerio "velikoj trojci" ATP tura na ovako surovim rečima. One pristaju samo najvećima, u suprotnom ste Kirjos.
"Ako pričamo o mladim igračima koji se probijaju, oni nisu uopšte toliko dobri", rekao je Roni O'Saliven juče u Šefildu, 26 godina, osam meseci i 12 dana od kada je, u nedelji pred punoletstvo, postao najmlađi pobednik UK čempionšipa u istoriji i osvojio prvi od 19 "mejdžor" trofeja karijeri.
"Većina bi ih dostigla samo polu-amaterski nivo, ne bi bili ni amateri", uporedio je "mlađu gardu" na aktuelnoj snuker sceni i konkurenciju kroz koju se, zajedno sa ostalom dvojicom članova čuvene "klase 1992", probijao ka statusu najvećeg igrača svih vremena.
"Eto, toliko su loši", konstatovao je Englez u hodniku "Krusibl teatra", dva dana nakon što je jedan od njegovih arhi-rivala, Džon Higins, ostvario prvi maksimalni "brejk" od 147 poena na svetskim prvenstvima od 2011.
Bio je to deo O'Salivenovog odgovora na pitanje o tome šta bi, pre više od četvrt veka, pomislio da mu neko kaže da će 2020. igrati četvrtfinale Svetskog prvenstva protiv trećeg člana "velike trojke", Marka Vilijamsa - čoveka koji je pre godinu i po dana na istom mestu porazio Higinsa u epskom finalu rezultatom 18-16 i treći put postao šampion sveta.
"Verovatno bih rekao da je to nemoguće, ali ako pogledamo današnje standarde snukera, moj odgovor bi bio: 'Da'", govorio je, još "vruć" od dvodnevnog nadmetanja sa najboljim vanostrvskim majstorom snukera, Dingom Džinhuijem.
Kinez je držao egal do rezultata 10-10, ali je petostruki prvak sveta tada dobio tri "frejma" u nizu i zakazao novi "klasik" sa predstavnikom Velsa u snukeraškoj verziji "Big 3" rivalstva, nalik onoj sa teniskih terena između Rodžera Federera, Rafaela Nadala i Novaka Đokovića.
"U odnosu na ljude kakvi smo ja, Mark i Džon…", pomenuo je O'Saliven i škotskog velikana iz "klase 1992", Higinsa, koji se 11. maksimalnim "brejkom" u karijeri vratio u meč sa Kurtom Maflinom prošle subote, ali ostao bez potpunog preokreta posle pauze koja je usledila...
"…ti mladi koji dolaze nisu baš toliko dobri", govorio je hladnokrvno u 45. godini života, jednako svestan kakav će odjek imati njegove reči i koliko će biti teško osporiti ih, bez obzira na ishod prvog Svetskog prvenstva u istoriji bez prisustva publike.
Najprestižniju od tri "mejdžor" titule u ovom sportu brani predvodnik "novog talasa", Džad Tramp, tek osmi igrač koji je uspeo da postane šampion sveta od kada je trijumfom Higinsa davne 1998. započeta vladavina "velike trojke".
Jednom od njih osmorice pošlo je za rukom da ponovi taj podvig, trostrukom prvaku Marku Selbiju.
"Dok gledam mnoge koji su sada na sceni, mislim se: 'Pa i sa jednom rukom i nogom bih bio u prvih 50 na svetu'", nastavio je apsolutni rekorder u gotovo svakoj relevantnoj kategoriji ovu nesvakidašnju tiradu prema mlađoj gardi.
"To su otprilike razlozi zbog kojih se i dalje pitamo, eto na kakav se nivo srozalo sve ovo u međuvremenu", konstatovao je osvajač UK čempionšipa sa 17 godina i 358 dana i Masters šampion sa 18 godina i 69 dana.
Aludirajući na činjenicu da su trojica velikana iz rane faze "profi ere" snukera, Rej Rirdon, Stiv Dejvis i Stiven Hendri, uveliko bili na zalasku u Džonovim, Markovim i njegovim godinama, čovek koji će sledećom "renking" titulom izbiti na čelo večne liste nesvesno je povukao paralelu sa aktuelnim stanjem u muškom tenisu, gde trio najvećih ikada i dalje čeka na dostojne izazivače.
Od Federerovog trijumfa na Vimbldonu 2003, Nadal, Đoković i on osvojili su 56 od narednih 66 gren slem trofeja.
U nezapamćenoj dominaciji tokom koje je "velika trojka" dodala i 97 masters titula, samo šestorica igrača uspela su da osvoje jedan od četiri "mejdžora" u sezoni, a dvojica više od jednom - Sten Vavrinka i Endi Marej.
Međutim, tenis je nešto drugačije okruženje od onog u kom O'Saliven nema ravnog od tinejdžerskih dana, pa ni Švajcarcu, ni Špancu, ni Srbinu nije palo napamet da se ovako surovim rečima obrate nedorasloj konkurenciji, iako im "običan svet" na tome sigurno ne bi zamerio.
Naprotiv.
Arogancija je, u neku ruku, obaveza onih o čijoj su veličini prestali da govore rezultati, a čovek koji je Svetsko prvenstvo osvajao pet, a UK čempionšip i Masters sedam puta, prvi i jedini probio granicu od 1.000 "senčrija" i jedan od 15 maksimuma ostvario u vremenu svetskog rekorda (5 minuta, 8 sekundi), prestao je da igra za rezultat još 2016. u Velsu, izabravši borbu za položaj snukeraša ispred ličnog rekorda i novčane premije.
Svetsko prvenstvo: 5 O'Saliven, 4 Higins, 3 Vilijams
UK čampionšip: 7 O'Saliven, 3 Higins, 2 Vilijams
Masters: 7 O'Saliven, 2 Higins, 2 Vilijams
Na par poteza od 16. maksimalnog "brejka" u karijeri, O'Saliven se okrenuo prema sudiji i pitao koliko iznosi premija za rezultat 147, kakav većina profesionalaca nikad ne ostvari pred kamerama.
"10.000 funti", odgovorila mu je dama, ne sluteći šta će uslediti.
"To nije dovoljno", rekao je aktuelni rekorder u najprestižnijoj kategoriji, okrenuo se i, umesto crne kugle, ubacio roze.
Rezultat te partije je 146 poena za O'Salivena i 40.000 funti njegovom arhi-rivalu, Higinsu, za prvi maksimum u "Krusibl teatru" posle devet godina.
Tako se osvaja pravo na aroganciju, u suprotnom ste Nik Kirjos.
P. S. Federer, Nadal i Đoković zaradili su 395 miliona dolara zajedno, O'Saliven, Vilijams i Higins 25 miliona funti.