Penzionisani profesor niškog Medicinskog fakulteta Cvetko Kitić blistao na šampionatu Balkana za veterane. Moto mu je "hoću sve, ne dam ništa", a tajna njegovog uspeha je u zdravoj hrani, optimizmu, ali i partnerki mlađoj 50 godina
Cvetko Kitić duboko je zakoračio u devetu deceniju života, ali i dalje je veoma aktivan. Penzionisani profesor Medicinskog fakulteta u Nišu, koji ima 83 godine, vratio se sa Balkanskog atletskog prvenstva za veterane sa čak sedam odličja.
Cvetko je osvojio tri zlatne, srebrnu i tri bronzane medalje na Balkanijadi u Bukuruštu.
On je u kategoriji atletičara starijih od 70 godina pobedio u trci na 100 metara, troskoku i skoku u dalj.
U trci na 110 metara sa preponama bio je drugi, a bronzane medalje osvojio je u štafetama sa atletičarima iz Beograda.
Cvetko, koji je najstariji niški atletičar, ima i svoj zaštitni znak - nosi isključivo belu odeću i beli mornarski kačket, jer ga to, priznaje, čini mlađim
Profesor Cvele, kako ga Nišlije zovu, siguran je da bi se iz Bukurešta vratio sa još kojom medaljom, ali su propozicije takve da je mogao da prijavi samo četiri discipline u pojedinačnoj konkurenciji.
"Najdraža mi je medalja u trci na 100 metara, a potom medalja u skoku u dalj. Sto metara sam istrčao za 15,7 sekundi, a udalj sam skočio 4,05 metara", istakao je Kitić.
Kitić je kazao da je svoju zbirku odličja nakon takmičenja u Bukureštu uvećao na 130 medalja, od kojih su 85 zlatne.
Svojim najvećim uspehom smatra osvajanje zlatne medalje na Olimpijskim igrama za veterane, 2013. godine u Torinu.
"Na tom takmičenju sam osvojio zlato u skoku u dalj, srebro u troskoku i bronzu u trci na 100 metara. Tada sam u dalj skočio 4,68 metara, u troskoku sam imao rezultat 8,85 metara, a na 100 metara sam trčao 14,24 sekundi. Tada sam imao bolje rezultate nego sad, jer sam bio mlad, a sada mi opadaju fizičke sposobnosti pa i rezulati", izjavio je on.
Kao mladić Kitić je trenirao atletiku u niškom klubu "Železničar", ali se potom posvetio studijama i nauci, a sportu se ozbiljno vratio pre 18 godina kada je penzionisan.
"Nisam želeo da živim kao klasičan penzioner, da sedim na klupi u parku i da igram šah. Učlanio sam sam u atletski klub "Veteran" u Beogradu i krenuo da se takmičim. Trčim i radim vežbe svakog jutra od 7 do 8,30 časova na keju pored Nišave, a jednom nedeljno odlazim na stadion Čair sa štopericom da bih proverio vreme. Ukoliko nisam zadovoljan rezultatima, pojačavam trening", rekao je Kitić.
Istakao je da već sada ima najveći broj medalja u Srbiji u kategoriji veterana, a veruje da će do 90. rođendana godine postaviti rekord u dužini takmičenja.
"Nameravam da i dalje pobeđujem, jer je sve ispod zlata za mene neuspeh. Ne prihvatam kada ljudi kažu 'važno je učestvovati'. To kažu oni koji ne mogu da postignu nešto više i onda time pravdaju sebe. Kada izađem na atletsku stazu mislim kao Spartanac, kažem sebi 'hoću sve, ne dam ništa' i borim se kao Spartanac", istakao je Kitić.
Zdravlje ga, dodao je, i dalje odlično služi i to zato što se pridržava "sedam zlatnih pravila", a to su fizička aktivnost, mentalna i seksualna aktivnost, pravilna ishrana, optimizam, socijalna komunikacija i putovanja.
"Osim što redovno treniram, zdravo se hranim, učim engleski svakog dana, družim se sa ljudima, putujem, optimista sam, nikada ružno o životu nisam mislio. Razveden sam, ali imam već 13 godina partnerku koja je mlađa od mene 50 godina", izjavio je Kitić.