Bivši igrač sada komentator Eurosporta, gostujući u Beogradu uporedio tenis nekad i sad, pričao o Đokoviću, Nadalu i Federeru, ali i svojim oštrim komentarima
Mats Vilander obeležio je jedan deo teniske istorije. Osvojio je sedam grend slem trofeja (po tri Australijan Opena i Rolan Garosa i US Open, ali nikada Vimbldon), ukupno 33 ATP trofeja, a u periodu od septembra 1988. do januara 1989. godine 20 nedelja bio je na prvom mestu liste najboljih tenisera.
Nakon završetka karijere, nije postao trener, iako je imao ponudu da preuzme Dejvis kup selekciju Švedske, već je igrom slučaja počeo da radi kao komentator teniskih mečeva. Sa uspehom taj posao obavlja već godinama na Eurosportu u emisiji "Gem, Šet i Mats".
Kaže da nikada nije razmišljao o tome da će to raditi, jer je to ono što teniseri najviše "mrze" - komentar o njihovoj igri.
Vilander je gostujući u Beogradu ispričao mnoge zanimljive stvari iz svoje karijere, ali i priznao da zna da važi za oštrog kritičara i da zbog toga nije baš popularan, uključujući i u Srbiji, jer je često znao da iznese zamerke na račun igre Novaka Đokovića.
"Počeo sam da komentarišem kao igrač, gledajući igrače. Sećam se, mislim da je bilo polufinale ili možda finale Rolan Garosa, igrao je Rodžer protiv Rafe. I Federer je bio užasan, u smislu forme. Gledaš ga, i vidiš da nema ne kao minimalnu šansu, već nema NIKAKVU šansu da ga pobedi. Svi koji gledamo, to znamo. Zna i sam Rodžer. I posle smo se našli u baru za komentatore, Džon Mekinro, Džon Lojd i još nekoliko nas, i svi smo uglas rekli: 'Možete li da verujete da Federer, sa onako agresivnim stilom igre i onakvim volejem, nije nijednom prišao mreži? Pokušava nekakve visoke bekhende? Šta mu je, šta on misli, što ne proba nešto što će zapravo i upaliti?!'.Besni smo bili, zaista, pa mi smo tu zbog dobrog tenisa. I posle odlazim u prostorije za igrače, zaustavlja me američki novinar, pita me šta mislim, ja mu kažem - Federer je danas izašao na teren bez mu*a. Da, to je ružna reč, ali je izašla iz mene, to je jedino objašnjenje kada neko ne pokušava sve što je u njegovoj moći da bi promenio gubitničku formulu. Federer mi se posle toga nije javljao nekoliko meseci. Kasnije smo razgovarali na US Openu, i rekao je da zna da postoje ljudi koji misle da on ima Nadalov sindrom. Iskoristio sam priliku da mu se uživo izvinim na televiziji za reči koje sam izgovorio,rekao sam 'tako je, ja sam jedan od tih ljudi'. I to je to, ali ja se neću izvinjavati za nešto što vidim svojim očima", ispričao je Vilander.
On je napravio poređenje između tenisera nekada i sada, i naveo da su razlike ogromne. Objasnio je da nekada najbolji mladi igrač nije ni bio siguran da li će se profesionalno baviti tenisom, dok danas je u tom dobu uključena već čitava "mašinerija" oko njega.
"Danas su uz talentovane igrače odmah uključeni agenti, tu su i roditelji, društvene mreže imaju mnogo uticaja... Nisam ni razmišljao o tome da je to stvar od koje može da se zaradi, tek kasnije sam shvatio 'O, da, od ovoga može da se živi", nisam sanjao o tome da osvajam grend slemove, ne, ja sam samo igrao tenis jer to volim, i mislio o tome da ne volim da gubim. A ako ne gubiš onda dobijaš mečeve i osvajaš grend slemove...", uprostio je Vilander stvari.
Rekao je da je to koliko je tenis sada na potpuno drugom nivou, kompleksniji i po pitanju stvari koje su uključene oko njega. Vilander je rekao da je u njegovo vreme retko ko imao privilegiju da angažuje trenera, već je jedan stručnjak brinuo o više tenisera, da je fizioterapeut bio privilegija, a da o ishrani, koja je sada vrlo bitan faktor, niko nije ni razmišljao.
"Bjorn Borg je jeo šniclu i pomfrit, i to pre meča", naveo je Vilander.
"Danas teniseri ne treniraju duže ili napornije nego što smo mi to radili, ali treniraju bolje, vode računa o oporavku, masaži, ishrani... U moje vreme ako izgubiš meč, vratiš se u lobi hotela i tamo zatekneš druge gubitnike. Pokupimo se i izađemo negde... na pivo. A pošto smo svake nedelje gubili, to znači i da smo izlazili", rekao je Vilander.
Vilander je objasnio i koliko je važno da igrač svima pokaže da može da bude najbolji na svakoj podlozi. "To je 'ogromna stvar', to je važno jer nema određenog stila koji moraš da izvedeš na svakoj pojedinačnoj podlozi, moraš da igraš svojim stilom, koji 'radi' na bilo kojoj podlozi. Moraš da poznaješ svoju igru, ne mora bekhend ovako, a forhend onako, već moraš da znaš šta je tvoja snaga. Novak igra istim stilom na svakoj podlozi. Da, voleo bih da ga vidim kako servira volej na Vimbldonu, ali opet, dobro je za igru da imaš iste pobednike na svim podlogama, jer očigledno igra nikada nije bila tako globalno poznata i popularna, kao što je danas, iz tri razloga. To su Rodžer, Rafa i Novak. Četvrti razlog je taj što su reketi danas veći, a lopte sporije, i možeš da igraš sa osnovne linije na svim površinama".
"Mislim da nam je bilo zabavnije nego današnjim igračima. Ali drugačije je. Kada odeš u prostorije za igrače osamdesetih godina prošlog veka, vidiš 20 igrača i 20 drugih ljudi. A danas, tu je 20 igrača i još stotinu drugih ljudi. Sada na jednog igrača dolazi još troje, četvoro ili petoro ljudi. Naravno, igrači odlaze na večeru sa svojim timom, mnogo češće nego što odlaze sa drugim igračima. Mi nismo imali timove. Ja sam imao jednog trenera, koji je trenirao četiri igrača, i to dobra, ali smo prvih četiri godine delili trenera, i bilo nam je zabavno. Tako da, nisam siguran, ali jesam srećan što sam igrao tada kada sam igrao. Mislim da mi ovo danas ne bi odgovaralo, da imam toliko ljudi koji su stalno oko mene, kojima je stalo, ponekad im je sigurno stalo više do pobede, nego igraču. Meni to ne bi bila dobra situacija, ni za koga, i nisam siguran da bih je dobro podneo. Tako da jesam impresioniran njihovim životima, koji su nalik biznisu, ali siguran sam da stignu i da se zabave", rekao je Vilander i dodao da je tenis sada posao.
"Mi smo igrali zbog zabave, strasti, jer to volimo... nismo imali obavezu ni prema kome - sponzorima, agentima, bilo kakve ugovore i zato smo mogli da napravimo pauzu kada smo želeli. Sada je to posao, a za nas je bila samo strast".
Vilander je spomenuo i Novaka Đokovića, istakavši da je njegova uloga u razvoju tenisa velika i da ima ogroman uticaj na mlade naraštaje.
"Bjorn Borg je nama pokazao da je moguće doći iz Švedske i biti odličan teniser. To Novak radi za decu u Srbiji, zbog njega misle 'ako Novak to može, mogu i ja'. I on je samo ljudsko biće, mada, ponekad se zapitam da li je, previše je dobar. Način na koji se kreće, kao da nije sa ove planete. Još jedan način na koji su Borg i Đoković slični, zbog kojeg mislim da je Novak i važniji, možda ne važniji, ali će imati veći uticaj na nivo srpskog tenisa u budućnosti. Razlika je, on nikada ne greši, on igra tenis tako što natera protivnika da promaši. Pobeđuje tako što stiže svaku loptu, jer je hitar, naporno trenira, ne umara se, i oporavlja se. A sada, u poslednjih nekoliko godina, pobeđuje tako što je mentalno jači, bolje se ponaša, ima bolji govor tela od svog protivnika. To su stvari koje svako može da izvede. Svako dete može vredno da vežba, da ima dobar stav, da igra tenis tako da ne greši. Ali ono što ne može svako, to je da ima dobre šake. To je nekome podareno, podarila ga je priroda, ili ko već… ".
"Bjorn Borg učinio je da tenis izgleda lako. Budi tih, imaj dobar stav, treniraj vredno, nemoj da grešiš. Ja to mogu. Novak je isti takav. I zbog toga Rodžer Federer neće biti veliki uticaj na tenis u Švajcarskoj. U smislu popularnosti, hoće. Ali ako ne igraš baš kao Rodžer, nećeš biti profesionalac, to je skoro nemoguće, moraš da budeš nadljudsko biće da bi igrao kao on. Kada je u pitanju Nadal, ne možeš tek tako da izgradiš strast koju on ima. Bilo bi neprirodno, i preteško, da igraš kao Nadal. Ali Novak? Da, svako ko uči decu tenisu reći će - igraj kao Novak. To je najbolji način, tehnički najispravniji", objasnio je bivši igrač.
