U dve prethodne kolumne bavili smo se potcenjenim organizatorima igre. Sada prelazimo na poziciju "dva", na kojoj su oduvek igrali sjajni strelci, ali i "pakleni" odbrambeni igrači...
Naslonjeno na prethodne dve kolumne o potcenjenim plejmejkerima, imam potrebu da dodatno objasnim ovu listu i zašto su neki ljudi na njoj. Termin "potcenjen" se odnosi na osobu ili, u ovom slučaju, NBA igrača koga mediji i štampa redovno preskaču ili nije rangiran u skladu sa svojim dostignućima.
U prošloj, ovoj i budućim kolumnama o potcenjenim igračima ne pričam samo o njihovim ofanzivnim karakteristikama, već su u obzir uzeti igrači koji su bili sjajni defanzivci iako brojke nisu govorile dovoljno jako o njihovom kvalitetu.
Prva dvojica na ovoj listi, prvom delu liste, su itekako potcenjeni igrači. Poseban akcenat na prvog sa liste, člana "Showtime" postave Lejkersa od koga Leri Bird nije mogao da diše. Na kraju oba dela vas čeka i bonus, jer se ipak radi o najatraktivnijoj poziciji. Idemo prvo na staru školu, kao po običaju.
1. MAJKL KUPER
Najbolja sezona: 11.6 poena, 3.5 skoka, 4 asistencije, 1.8 ukradenih lopte i 0.9 blokada
"Odbrana na Leriju od strane Majkla Kupera je bila jedna od najubedljivijih defanzivnih minijatura koje sam ikada video!", rekao je Bob Kouzi koji je komentarisao utakmice Seltiksa u tom periodu.
Ako ne priznajete ono što je Kouzi, legenda Seltiksa, primetio, onda ćete sigurno odobriti ovu izjavu kada kažem da je upravo Leri Ptica rekao da je Kuper najbolji defanzivac protiv koga je igrao. Ako ga nije cenila štampa, izuzetno je bio cenjen od strane navijača. Kada bi oduzeo loptu protivniku usledilo bi legendaran uzvik "Cooooooop", dok su akciji koja bi završila "alleyoop" dodavanjem i zakucavanjem dodali naziv "Coop-a-loop".
Odabran je tek u trećoj rundi drafta. Dres Lejkersa je nosio od početka do kraja NBA karijere koju je završio sa 33 godine. Nakon toga se otisnuo u Evropu, tačnije Italiju, gde je nastupao za Romu. U Romi mu je društvo pravio mladi i ekstremno talentovani centar, Dino Rađa. U toj jednoj evropskoj sezoni završili su kao 4. nakon regularnog dela sezone, a ispali u polufinalu od ekipe Filipsa iz Milana, predvođene neverovatnim atletom i strelcem Rivom, kao i lukavim Pitisom.
Defanzivna noćna mora. Ako pogledate čistu statistiku reći ćete da su Monkrif i Robertson, koji su takođe na listi bolji defanzivci. Ali nije sve bilo u statistici. Kuperu je poverena uloga da čuva najvećeg "trash talkera" svih vremena, Legendu Lerija. Još od finala 1984. vodili su se epski dueli ove dvojice.
"Put some respect on his name" je rečenica koja bi gotovo uvek mogla da se doda Kuperu. Ne da u pričama o najboljim defanzivcima tog perioda nema Kupera, nego ga nema ni na listama potcenjenih. A onda vidite kakva je to odbrambena zver bila i ne znate o čemu se radi. On je jedan od glavnih razloga zašto je "Showtime" tako dobro radio. Svaki ozbiljan trener će vam reći da se iz odlične defanzive rađa atraktivna ofanziva. Kada imate Medžika i Kupera kao prve bedeme odbrane onda vam se teren pretvara u "livadu".
Ako ćete opet gledati samo statistiku postavićete sigurno pitanje zašto je ovaj čovek jedan od najboljih defanzivaca ikada. Ni cela blokada po meču, tek jedna ukradena lopta u proseku, oko tri skoka. Pa kako onda? Stručnjaci su znali da prepoznaju zašto defanziva dobija na intenzitetu kada je on na terenu. Popularni flaster je bila uloga Kupera. Zalepio bi se kao krpelj i sisao bi iz vas energiju malo po malo, sve dok se toliko ne bi izmorili da bi promašivali šut za šutem ili jednostvano ne bi imali snage da igrate.
Pet puta šampion sa Lejkersima u 11 sezona koliko je proveo u Los Anđelesu. Čak osam puta je bio u defanzivnom timu lige, a '87 je bio proglašen za defanzivca godine. Ol star meč nikada nije video, osim na televizoru ili iz gledališta, što navodi na to da je ofanziva bila glavni fokus kada se odlučivalo o učesnicima. Ali ako uzmete u obzir ofanzivu Kupera, ni tu nema mnogo prostora da mu navedete slabosti. Kuper je prepustio poene Džabaru, Medžiku, Vilksu, a nešto kasnije je dodao Vortija i Skota. Ali nije se Kuper uvek provlačio i verovatno se mnogo poznavaoci sećaju finala '87 i utakmice u kojoj su Lejkersi ubacili čak 141 poen, a Kuper spakovao šest trojki u koš najljućeg rivala. Svaki plej-of bi bio prava poslastica za Kupera. Svaki plej-of bi podigao formu, što je bilo svojstveno za vrhunske igrače, što je Kuper svakako bio.
Kuper je nakon igračke karijere krenuo u trenerske vode i više godina je proveo u Los Anđelesu. Prvo u Lejkersima, pa onda u Sparksima, timu u WNBA. Sa Sparksima je osvojio dve titule zaredom, dok je bio nadomak treće, ali je izgubio od Detroita u finalu. Posle uspešne operacije tumora, vratio se trenerskom poslu u Big 3 ligi koju organizuje reper Ajs Kjub.
Kuper se odlučio da odbranom pomogne ekipi, ali i sigurnim šutevima onda kada drugi stanu. Lejkersi nisu povukli dres sa brojem 21, a kao razlog se navodi da Kuper nije u Kući slavnih. Zašto nije tamo verovatno niko ne zna. Kuper je to zaslužio. Nema razgovora o tome. Eto odakle Kuper na ovoj listi. A to što dres nije pod svodovima Stejpls centra... Bilo je priče da je pretrpano. Pogledajte listu povučenih dresova Seltiksa. 24 dresa naspram 11 dresova Lejkersa. Ostaje pitanje, šta čekate Lejkersi?
2. SIDNI MONKRIF
Najbolja sezona: 22.5 poena, 5.8 skokova, 3.9 asistencija i 1.5 ukradenih lopti
Gospodin Sid. El Sid. Lignja, ili samo Sid. Sve su ovo bili nadimci legende Milvoki Baksa, čiji dres sa brojem 4 krasi svod novog Fizerv foruma. Baksi su mislili da posle Alsindora/Abdul Džabara dolazi sušni period. Nisu pogrešili, jer u pet sezona su samo dva puta dotakli plej-of, a i tada je bilo ispadanje u prvoj rundi. Onda je došao Sid. Sidni je bio velika želja Džerija Vesta, ali kada imate priliku da prvim pikom uzmete Medžika, onda ne razmišljate dugo.
Baksi su dobili novog šutera. Već od sofmor sezone Sidni je postao neizostavan član prve petorke i prvi šuter tima. Don Nelson je dobio igrača oko koga može da gradi svoju ofanzivnu igru. Od treće sezone i momenta kad je Sidni postao prvi strelac, prvi skakač, prvi asistent i drugi kradljivac, stvari su počele da izgledaju živopisnije za grad Milvoki. U četvrtoj sezoni Sida, ujedno i njegovoj najproduktivnijoj, u prvoj rundi su izbacili favorizovane Seltikse, na čelu sa Lerijem Birdom. Sid je bio najbolji pojedinac u duelu sa Seltiksima. Nije bilo tako često da neko pometla Seltikse, posebno tim koji ni izbliza nije imao reputaciju zelenih iz Bostona.
Nikada nije bio u vrhu statističkih tabela na kraju regularnog dela sezone. Sid nije bio momak koji je jurio statistiku, već je igrao da pobedi. Na jednom starom snimku utakmica Baksa u plej-ofu, gde su im posle one "metle" Seltiksi držali redovne lekcije na terenu, mogli ste da vidite česte grimase na Sidovom licu. Posle toga bi usledio jedan od spektakularnih poteza, jer je on mogao sve. "Ol araund", malo slabija verzija Medžika. Valjda ga je zato Džeri Vest i jurio.
Mogao je da odigra na postu, da zakuca preko najboljih blokera, da šutira spolja, da povuče kontru i završi vešto na ulazu. Mogao je sve. Iako je itekako poznat po svom ofanzivnom repetoaru, Sid je bio defanzivna noćna mora. Veliki Majkl Džordan je rekao da nikada nije igrao protiv intenzivnijeg igrača. Sidnija je označio kao pravu defanzivnu napast, koji bi vam legao na kičmu od samog starta i jurio po celom terenu samo da mu se nikada ne odmaknete dalje od dužine podlaktice. Uz vertikalni odraz od preko 90 cm, lako je mogao da blokira bilo kog igrača. Ako pogledate defanzivu kontri Baksa, videćete da je Sid u 90 odsto slučajeva bio prvi koji se vraća nazad.
Sve ovo ne bi možda bilo čudno da Monkrif nije igrao sa hronično povređenim kolenom. Degenerativne promene na kolenu su bile takve da su mu svi doktori dali najviše tri sezone u NBA ligi. Sid je odigrao 11 sezona. Eto koliko je jak borbeni duh bio u njemu.
Povreda mu na kraju jeste došla glave, više je pauzirao tokom poslednje četiri sezone nego što je igrao, ali je tokom svake sezone u karijeri igrao plej-of. Tokom svog "prajm tajma" Sid je bio pozivan pet puta uzastopno na Ol star, biran u najbolje defanzivne petorke isto toliko puta, bio dva puta biran za defanzivca godine, ali posle povrede su svi prestali da pričaju o njemu, kao da je to bilo čudo za jedan dan. A nije.
Sidni je bio igrač koji je trajao i priča o njemu treba da traje. Čak sedam sezona nakon njega Baksi nisu uspeli da dodirnu plej-of, makar prvu rundu. Otkako postoje Baksi, pa do dan danas niko nije napravio toliki niz učešća u plej-ofu. Dres sa brojem 4 je povučen, ali legenda o Sidu treba zauvek da traje.
3. DEJL ELIS
Najbolja sezona: 27.5 poena, 4.2 skoka, 2.0 asistencija i 1.3 ukradenih lopti
Jedan od najbržih izbačaja u ligi. Skok šut toliko pravilan da ste mogli da ga koristite za podučavanje dece kako bi trebalo da izgleda figura igrača kada se diže na skok šut. Igrao je negde između beka šutera i niskog krila, ali sam odlučio da ga stavim u ovu grupu, jer mi više pripada šuterima. Biran samo jednu poziciju iznad sledećeg šutera na listi od strane Dalasa. Zbog cementiranih mesta Agvajera i Blekmena, dobijao je šansu sa klupe i to često na kašičicu. Dik Mota je postavio sistem koji je funkcionisao i Elisu je bilo jasno da mora da se seli ako želi da stavi sebe na NBA mapu.
Dalas tada povlači potez i "trejduje" Elisa za Ala Vuda koji je završio NBA karijeru već sa 27 godina. Dolazi u kišni Sijetl koji mu je očigledno prijao više od Teksasa. Berni Bikerstaf shvata kakav dragulj je dobio i ovo je možda bilo najveće napredovanje jednog igrača sa sezone na sezonu ikada.
Elis uskače kao starter i brojke kreću vrtoglavo da rastu. Sa sedam poena u proseku poslednje sezone u Dalasu, odlazi na čak 25 poena u prvoj sezoni za Sonikse. Istovremeno je šutirao efektivnih 54 odsto iz igre, sa svih pozicija. Sa Čejmbersom i MekDanijelom vodi Sonikse do finala Zapada u kome gube od Lejkersa. Nejt MekMilan, MekDanijel i Elis postaju odbrambene noćne more, pored svoje ofanzive kojom su rešetali protivnike. Posle nestvarnih partija protiv Dalasa i Hjustona, kada je ubacivao u proseku 29 poena po meču, u finalu je naišao na igrača sa kojim sam počeo kolumnu, Majkla Kupera. Kuper ga je uštopovao i ostavio na skromnih 16 poena i samo 38 odsto šuta iz igre. Toliko je Kuper bio dobar.
Za vreme svoje slave i briljantne igre Elis je samo jednom biran na Ol star. I taj jedan put ubacio je 27 poena za ekipu Zapada.
Odlaskom Bikerstafa došlo je vreme za razlaz sa prvom zvedom tima i pokušaj izgradnje novih Soniksa. Elis je otišao u Bakse, a stigao je provereni strelac Riki Pirs. Za Elisa je vezan jedan zanimljiv podatak, da je '88 uspeo da ubaci dva puta po četiri poena u napadu (trojka uz faul) i tako je postao jedini igrač u istoriji kome je to pošlo za rukom na jednoj utakmici.
Nastavio je da bude prvi strelac ekipe i u Baksima, ali je posle dve sezone opet došlo do "trejda", kada ga je pokupio San Antonio u zamenu za Trejsija Mareja. Pa onda dve godine tu, dva plej-ofa i "trejd" u Denver.
Džordž Karl je pod stare dane rešio da ga vrati u Sijetl kako bi im svojim iskustvom pomogao da se dokopaju titule. Da je Karl došao samo sezonu ranije, veliko pitanje je da li bi Soniksi "trejdovali" za Rikija Pirsa. Kemp nije bio tu, ali je bio Pejton. Jedan plej-of, pa se vratio na sezonu u Milvoki da zatvori krug. Trajao je do 39. godine i sigurno da bi trajao još više da se nije mučio sa povredom poslednje dve sezone.
Nepriznat, skrajnut, pa zaboravljen. Čovek koji je u ruci imao pravu haubicu kakvom se može podičiti tek nekolicina šutera. Čovek koji iz 19 šuteva ubaci 40 poena ili iz 13 ubaci 32 poena, a pritom drži prosek od 28 poena tokom sezone, ne može i ne sme biti potcenjen. Čovek koje je šutirao blizu 50 odsto za tri poena u plej-ofu. Čovek koji je pokazao i utabao put za sve trojkaše koji su dolazili posle njega. Dejl Elis je zaslužio vidljivije mesto pod suncem.
4. DŽEF MELOUN
Najbolja sezona: 24.3 poena, 2.7 skokova, 3.2 asistencija i 0.6 ukradenih lopti
Ušao je u ligu iste godine kad i Dejl Elis, samo poziciju ispod njega. Draft u kojem je Portland "ukrao" Klajda Dresklera, mislim da niko ne zna kako. Džef Meloun je završio u tadašnjim Vašington Buletsima i od treće sezone postao prvi strelac tima. Treba imati na umu da gotovo da uopšte nije šutirao za tri poena, pa tako njegovi proseci imaju još veću težinu u prosečnom timu kakav je bio Vašington.
Onda je stigao i drugi Meloun, koji nije Karl, već skakačka mašina u liku Mozesa Melouna. Nažalost, ovaj tandem je proveo samo jednu sezonu zajedno. Dve sezone je proveo uz legendardnog Bernarda Kinga, ali Vašington kao Vašington. Tamo negde od '79 ne znaju za neke posebne uspehe, pokušavaju, trude se, ali sve to izgleda dosta nespretno.
Jedan od najčistijih šutera, kome uopšte nije bilo strano da veže po 15 poena u nizu, kada mu se upali prekidač. Uzastopni pikovi koje je pozivao izluđivali bi protivnika. I kada bi dočekao dobar pik, lako bi se podigao i pogodio. Sa Jutom je u tri i po sezone stigao do finala konferencije koje su izgubili od Portlanda predvođenog Drekslerom i Porterom. U trenutku dolaska Melouna, to je izgledalo kao idealan potez, jer je Juti očajnički bio potreban neko ko može da, pored "Poštara", isporuči ono što Džon Stokton servira.
Džeri Sloun je posebno isticao doprinos Džefa Melouna igri Jute. Često je ponavljao da je Džef igrač koji zna da barata loptom najbliže Džonu Stoktonu nego iko ranije. Legendarni Sloun je u glavi imao plan u koji se Meloun savršeno uklapao. Nije se samo ofanzivno uklapao, već i defanzivno, na čemu je Sloun uvek insistirao. U sezoni kada su stigli do finala konferencije Džef je izlazio kao pobednik protiv najboljih šutera koji su se mučili u duelima protiv njega. Džordan, Dreksler, Blekmen i Dumars su šutirali svega 30 odsto iz igre kada ih je čuvao Meloun. Kada se činilo da Džef zauzima svoje punopravno mesto u timu, reagovao je Karl Meloun koji je tražio da Juta "trejduje" Džefa. "Poštar" je uvek bio tip koji želi da menadžeriše tim, iako je imao poštovanje prema Džeriju Slounu. Ličnost Karla Melouna je praktično isterala Džefa Melouna iz Jute i poslala ga nazad na Istok, u grad bratske ljubavi. Džef se previše približio liderskoj poziciji Melouna i morao je da ode.
U Jutu je stigao Džef Hornasek, koji se nikada nije približio Karlu Melounu. Ostao je bezbedan, a Juta je u tri uzastopne sezone postigla velike uspehe sa čak dva finala lige koje su igrali protiv Bulsa, ali i izgubili. Juti je trebao zadovoljan Karl, ali su im trebali i šutevi za tri poena koji bi "odlepili" ekipu kada bi bilo potrebno. To Džef nije donosio, pa je i to jedan od razloga što je morao da ode. Odlaskom u Filadelfiju, upao je u crnu rupu iz koje nije bilo izlaska i vrlo brzo je znao da bi bilo bolje da završi karijeru, nego da se muči sa izgubljenim timom. Barkli je otišao, Filadelfija je želela neki "rebilding", ali nije znala kakav tačno.
Karijeru je završio u Majamiju, za koga je tada nastupao Predrag Danilović. Sa svega sedam nastupa za Hit, jedan do najčistijih šutera završio je svoju karijeru. Čovek koga nisi mogao da zaustaviš kada uđe u seriju, bio je zaustavljen ovim lošim "trejdom". Džefa su često provlačili kroz rečenicu: "Da, on je dobar šuter, ali ne može...". Mogao je mnogo toga, samo treba pogledati šta je radio na svim onim bitnim utakmicama i kako je izgledalo lako kada ubacuje 40+ poena. Posebno oni šutevi van balansa iz punog trka. Previše lako. Džef Meloun - "Bull's Eye".
5. ALVIN ROBERTSON
Najbolja sezona: 17.7 poena, 6.3 skokova, 5.5 asistencija, 3.7 ukradenih lopti i 0.5 blokada
Sigurno ste čuli za učinak igrača koji se naziva "kvadrapl dabl". Samo su četiri igrača od osnivanja NBA zabeležila ovaj učinak. Od toga su trojica igrači koji su igrali pod košem, Dejvid Robinson, Nejt Trumond i Hakim Olajdžuvon, koji je možda i dva puta to uspeo, ali mu drugi nisu priznali ni dan danas.
Četvrti na listi je jedini bek koji je to uspeo da uradi. 18. februara 1978. godine, Alvin Robertson je protiv Finiks Sansa zabeležio 20 poena, 11 skokova, 10 asistencija i 10 ukradenih lopti. I jedini od pomenute četvorice nije član Kuće slavnih. Karijera mu, nažalost, nije dugo trajala. Ali i u tom periodu je postao jedini igrač koji je četiri puta imao bar 10 ukradenih lopti na meču.
Sparsi su uglavnom bili na marginama NBA lige u periodu dok je Robertson nastupao za ovaj tim. Uspeo je dva puta da ih pogura u plej-of iz koga su ispali mnogo brže nego što su do njega stigli. Ali Robertson je beležio jako kvalitetne sezone i verovatno su se svi pitali šta ovaj igrač traži u San Antoniju. Na njegovu nesreću i po njegovom odlasku Sparsima su stigli Dejvid Robinson i Šon Eliot, kojima se pridodao Teri Kamings upravo iz "trejda" za Alvina Robertsona. Baksi su odlučili da je bolje dati više prostora Rikiju Pirsu i imati moćnog defanzivca kao što je Alvin, nego poene koje je donosio Kamings.
Posmatrajući iz sadašnje perspektive, čini se da nisu profitirali ni jedni ni drugi i da je možda lošiji potez bio što su Sparsi dali svog, do tada, najboljeg igrača, nego što im je Kamings doprineo. Robertson, uz Robinsona i Eliota - bili bi prava skakačka napast za protivnika. Fizički perfektni igrači, skočni, sa poenima i defanzivom u rukama, sigurno da bi Sparsi postigli mnogo više. Ovakvi potezi donekle izmene karijeru košarkaša koja je mogla biti mnogo veća.
Draft klasa iz koje je Robertson stigao u NBA ligu bila je jedna od najboljih iz dva razloga. Jedan je taj što je u njoj bio Majkl Džordan, a druga što su iz klase petorica igrača postali članovi Kuće slavnih. Klasa je imala imena poput Džordana, Olajdžuvona, Barklija, Stoktona, Perkinsa, Torpa, Vilisa i Robertsona. Kao deo te klase Alvin je od prosečnih Sparsa uspeo da napravi kakav-takav tim i zadrži trend pojavljivanja u plej-ofu koji je posle postao tradicija koja je krasila Sparse i činila ljubomornim ostatak NBA lige. Bilo je nemoguće da Sparsi ne budu deo plej-ofa.
Njegova elitna defanziva ima i neke svoje posebne priče. Protivnički igrači bi izbegavali izlaske kada su morali da igraju protiv Robertsona. Bio je čvrst, smeo i odlučan da vam se nakači kao krpelj i ne skida se do kraja utakmice ili dok vas fizički ne urniše. Kada je Redži Miler došao u ligu, Čak Person ga je povukao sa strane pre nego što je ušao u igru i rekao mu da sa Robertsonom nema hvalisanja, nema "treš toka", nikakvih dobacivanja o majci. Najbolje da ništa sa njim ne govori. Njegove brze ruke bi postale još brže ako bi ga neko provocirao i Miler je poslušao sve što mu je stariji kolega rekao.
I kad se podvuče crta i uzme u obzir da je zbog povrede leđa, ranije nego što je sigurno planirao, završio karijeru - zašto nije nikada razmatran za Kuću slavnih? Da li igrač koji je najbolji kradljivac lopti ikada nema svoje besmrtno mesto? Možda je na odluku uticala situacija oko optužbe za kidnapovanje i trgovinu ljudima, kada je devojka greškom pokazala na Robertsona i tako ga optužila za sva ta dela.
Znao je da pravi probleme i nije bio tipičan igrač Sparsa, ali je bio veličanstven. Problemi van terena ne bi trebalo da utiču na ove odluke o Kući slavnih, ali očigledno da jednim delom utiču, kao u slučaju Kevina Džonsona. Izmišljena priča ga je obeležila zauvek kao krivca. Možda će doći vreme kada će ga neko prepoznati kao heroja.
BONUS
Kendal Gil
Najbolja sezona: 21.8 poena, 6.1 skokova, 4.2 asistencija, 1.9 ukradenih lopti i 0.6 blokada
Još od Univerziteta Ilinois, Kendal Gil je pokazao da može da bude vođa i onaj koji odlučuje utakmice. U juniorskoj godini vodio je "Fajting Ilini" do Fajnal Fora gde su izgubili u polufinalu od Mičigena, kasnijeg osvajača. Mičigena za koji su igrali Glen Rajs, Ramel Robinson, Loj Vot, Teri Mils i Šon Higins. Gil i Nik Anderson bili su glavne napadačke napasti Ilinoisa. Posle odličnih partija na draftu su ga pokupili Hornetsi koji su taman krenuli u "rebilding".
Gil je bio prvi deo te slagalice i već u drugoj sezoni je pokazao da su Hornetsi napravili pravi potez. Karte su im se otvorile, pa su Gilu pridružili Lerija Džonsona i Alonza Moninga. Na sve to, sa klupe je Del Kari slao svoju dozu ofanzivnog repertoara. Taman kada su se dokopali plej-ofa, prvi put i druge runde sa mladim timom, odlučili su da menjaju. Kendal Gil je postao iz nekih svojih razloga nezadovoljan Hornetsima, najviše minutažom, ali i statusom u ekipi. Definitivno su Džonson i Moning bili igrači koji su bili u žiži interesovanja. Kada imate takva dva projektovana superstara, nema previše mesta za trećeg, osim ako nije spreman na ulogu iz senke, na šta Gil nije bio spreman.
Potez prelaska u "trejdu" između tri tima nije bio toliko perspektivan za Gila. Nove, mlade zvezde su ga čekale u Soniksima, Kemp i Pejton. Iako su pod Karlom Soniksi blistali u regularnom delu sezone, ne i u plej-ofu, Gil je postao tek četvrta napadačka opcija, što njegov ego nije mogao da podnese. Vratio se nazad u Hornetse gde su ga sačekali ljutiti navijači i još ljući Leri Džonson. Pored Glena Rajsa i Lerija Džonsona nije se naigrao. Ljutnja Džonsona i loša atmosfera prouzrokovali su novi "trejd", u Netse.
Kalipari mu je dao dovoljno prostora da pokaže svoj talenat i pokazao ga je. Na njegovu žalost, a verujem i mnogih u Nju Džersiju, ovu ekipu su posećivali uglavnom oni koje niko nije hteo ili koji su bili toliko problematični, da i oni koju su ih želeli nisu imali petlju da ih ostave u timu. Mada, ako ćemo realno, taj talentovani tim nije imao ni previše sreće. Imali ste na jednom mestu Marberija, Van Horna, Kitlsa, Gila i malo kasnije Keniona Martina - i ništa. Zajedničko za sve njih je bilo to što ova petorka nije spojila celu sezonu. Gil je bio oskaćen povredama neposredno posle svoje najbolje sezone u ligi. Čak ni te najbolje sezone nije dospeo do Ol star meča, kada je bilo prilično otvoreno za njegovo učešće, ali su se odlučili za čak četiri plejmejkera u timu. Čak nije razmotren ni kao zamena za povređene igrače.
Potcenjivanje Gila je možda došlo usled jake konkurencije u kojoj se nalazio tokom svojih najboljih sezona, a verovatnije je da su ga preskakali zbog njegovog ega. Da znate, Gil i dalje drži rekord po broju ukradenih lopti na meču kada ih je ukrao 11!
Jedini igrač koga je istinski poštovao i donekle ga se plašio bio je Džordan, za koga je rekao: "Jedna je stvar prizivati đavola, a potpuno druga sresti ga lično". Način na koji je napadao koš je bio sličan Majkovom. Jako, intenzivno, spektakularno. Jeste li čuli da neko priča o njemu? Ni ja. Potcenjen? Sigurno da.
To je bilo sve za prvi deo. Drugi deo, sa nešto mlađom gardom, od kojih sigurno poznajete i gledati ste svakog od njih. Jedan je bio član "Run TMC", drugi je bio kao blizanac kralju asistencija, treći je bio jedan od "Loših momaka", četvrti je imao preciznu praćku u stilu jastreba, a peti je znao da obeća broj ukradenih lopti, pa obećanje ispuni. I naravno bonus. Pozdrav do sledeće subote!
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
SVE KOLUMNE VLADIMIRA ĆUKA