Trener košarkaša Partizana Andrea Trinkijeri održao predavanje na beogradskom Fakultetu za sport - Union "Nikola Tesla".
Harizmatični trener košarkaša Partizana Andrea Trinkijeri zaljubljen je u košarku od svojih najmlađih dana. A za trenerski poziv se odlučio zato što je, kako je rekao, bio katastrofalan kao igrač.
"Moj ćale je diplomirao na Harvardu i imao sam neki zacrtani put ispred sebe. Ali, zaljubio sam se kao tele u ovaj sport, smatram da je košarka najpametniji timski sport, možda ne najpametniji, ali tako je ja doživljavam", rekao je Trinkijeri studentima ovog fakulteta.
"Imao sam sreću da sam bio u jako dobroj porodici, koja me je terala da studiram i da imam neku mentalnu ravnotežu. Balans je najvažnija stvar u životu".
Trinkijeri je kasno počeo da trenira košarku. Prethodno je 13 godina igrao tenis.
"Imao sam veliku, najjaču želju da napravim nešto u košarci (kao igrač). Ali, talenta nije bilo. Vrlo brzo sam shvatio, već u 17. godini, da u košarci, bar sa igračke strane, neće biti ništa od mene. Bio sam dovoljno pametan kao igrač, ali veoma spor. Nizbrdo sam igrao jako dobro, a uzbrdo nikako", nasmejao je Italijan prisutne.
Zbog tog saznanja mu je bilo teško i žao. Ali, dodaje, svaki problem i svako razočaranje otvara neku novu mogućnost ako sve to dobro sagledaš.
"Počeo sam da razmišljam o tome šta mogu da uradim da ostanem u košarci. Postavio sam sebi pitanje - da li ću biti zadovoljan ako ostanem u košarci? Pa, da hoću. A onda drugo pitanje - kako da ostanem? Hajde da prvo budem trener", rekao je Trinkijeri i nastavio u duhovitom tonu:
"Imao sam 18, 19 godina. Kada sam rekao mojim drugovima sa kojima sam igrao u timu da razmišljam o trenerskom pozivu, dočekali su tu ideju oduševljeno. Ni danas nisam siguran zašto - da li zato što su smatrali da zaista mogu da budem dobar trener ili zato što su se rešili jednog katastrofalnog igrača. Ne znam to ni danas, a neću ni da pitam".