"Večiti" rivali od subote će igrati drugu međusobnu plej-of seriju od osnivanja ABA lige... Gde su razlike?
Crvena zvezda i Partizan posle četiri godine će ponovo odmeriti snage u okviru plej-ofa ABA lige. Ponovo u polufinalu.
I na toj činjenici se sličnosti između dve serije u velikoj meri završavaju, što je i logično. Četiri godine su ipak jedan olimpijski ciklus.
Ono najvažnije... ULOG. Manji je nego onda.
Sezona 2014/15 bila je poslednja u kojoj su iz ABA lige u Evroligu išla dva tima. Zbog toga je polufinale bilo značajnije i od samog finala, u kome će Zvezda na krilima trijumfa nad "večitim" rivalom (3:1) savladati Cedevitu, takođe u četiri meča.
Na obe strane se na neki način igralo i za opstanak.
U finansijski iscrpljenom i organizaciono urušenom Partizanu osećali su da se jedna era opasno približila kraju i da samo plasman u Evroligu može da odloži "reset", dok je vodećim ljudima Zvezde bilo jasno da u trećoj uzastopnoj sezoni značajnih ulaganja teško može biti opravdanja za neosvajanje još nekog trofeja osim Kupa Radivoja Koraća.
Trenutno je situacija takva da će u slučaju eliminacije malo kome faliti dlaka s glave. Od Andree Trinkijerija će se tek od iduće sezone tražiti velike stvari, dok se Milan Tomić - iako u prvoj sezoni samostalnog rada, bilo gde - nalazi pod nešto većim pritiskom, ali jasno je da je i on u svom klubu opcija na duže staze.
Naravno da nije svejedno, ni trenerima, ni igračima (naročito onima koji su podbacili u dosadašnjem toku sezone), ali kakve god da budu posledice po poraženu stranu, neće moći da se porede sa "apokalipsom" koja se desila u Partizanu nakon izgubljenog polufinala ABA liga, pa finala domaćeg šampionata 2015.
Druga, očigledno drugačija stavka je FORMAT plej-of serije.
Pre četiri godine igralo se u tri dobijene utakmice i kalendar takmičenja bio je bitno drugačiji, tako da su se "večiti" sastali četiri puta za samo šest dana!
Zvezda je dan za danom bila domaćin prva dva meča (73:64, 68:70), usledila su dva dana predaha, pa dva meča u organizaciji crno-belih, u razmaku od 24 sata (85:95, 73:81).
Utakmice predstojeće serije, do dve pobede, igraće se samo subotom - 23. i 30. marta, a ako bude potrebno i 6. aprila.
Biće, dakle, mnogo više vremena za oporavak i pripremu, a što se tiče emotivnog i psihološkog aspekta, ko zna?! Verovatno bi svaki igrač dao različit odgovor na pitanje da li mu i zbog čega više prija igranje plej-of utakmica na sedam dana, ili sa pauzom od dan-dva.
Stvari su se bitno promenile i sa aspekta TRADICIJE.
Pre četiri godine, Partizan je ušao u polufinale ABA kao osvajač 13 uzastopnih titula prvaka Srbije, dok je u ABA ligi bio šampion šest puta u prethodnih osam sezona.
Duško Vujošević, kao trener koji je osvojio 16 od tih 19 trofeja, sa sobom je nosio pobednički mentalitet, jer je velike utakmice od crveno-belih gubio jedino u Kupu.
Zvezda još "nije znala" kako se pobeđuje Partizan u plej-of seriji, ali je bila u prednosti na drugom važnom polju. Te sezone je do pet dana pred ABA doigravanje bila učesnik Top 16 faze Evrolige. Dejan Radonjić i njegovi izabranici očvrsnuli su i podigli svoj kvalitet kroz 24 utakmice elitnog takmičenja (10 pobeda i 14 poraza), dok su crno-beli još u decembru ispali iz Evrokupa.
Ne može se reći da su uloge sada obrnute za 180 stepeni, ali je činjenica da je Zvezda u prethodne četiri sezone osvojila četiri domaće i tri ABA titule, dok Partizan nije nijednu.
Takođe, crveno-beli su rešili u svoju korist poslednje četiri plej-of serije protiv "večitog" rivala: polufinale ABA 2015. (3:1), finala KLS Superlige 2015. (3:0) i 2016. (3:1), kao i polufinale KLS Superlige prošle godine (2:0).
Partizan kao argument da "može", ima trofeje u Kupu Radivoja Koraća 2018. i 2019, osvojene u finalima protiv Zvezde.
Konačno, bitno drugačiji element predstojećeg polufinala je igrački i trenerski PERSONAL.
Za razliku od Vujoševića i Radonjića, koji su imali pozamašan staž na klupi i iskustvo vođenja ekipa u derbijima različite specifične težine - pogotovo Vujošević - sada su tu Trinkijeri i Tomić, sa skromnim iskustvom dva ligaška i jednog međusobnog kup duela.
Što se tiče igrača, oba tima sada imaju više stranaca i manje kvalitetnih domaćih igrača.
Crveno-beli dres 2015. su nosili Stefan Jović i Nikola Kalinić, osvajači srebrne medalje na Svetskom prvenstvu prethodnog leta, dok su Boban Marjanović i Luka Mitrović bili "kalibar" za širi spisak. Od Nemanje Dangubića očekivali su se značajni dometi.
U Partizanu je Milenko Tepić bio bivši reprezentativac, Dragan Milosavljević i Nikola Milutinov te godine su išli na Eurobasket, Milan Mačvan u to vreme se malo "izgubio", ali je bio reprezentativac i učesnik velikih takmičenja i pre i posle te sezone. Pa, dugogodišnji NBA igrač Saša Pavlović...
Sada će više od polovine tima Zvezde činiti stranci (sedmorica), kod crno-belih tačno polovina (šest), a od Srba objektivno nijedan igrač ne može da očekuje - možda ni da se nada - da će biti u sastavu Aleksandra Đorđevića za Svetski kup u Kini.
Pored navedenih razlika, postoji i jedna podudarnost između dva plej-of okršaja Zvezde i Partizana u ABA ligi, a to su POČETNE POZICIJE.
Zvezda je ligu od 14 timova 2015. godine završila na prvom mestu, sa skorom 24-2, a sada je u ligi od 12 timova imala učinak 21-1. Partizan je u oba navrata bio četvrti, sa skorom 18-8, odnosno 14-8.
Napomenimo da je isti i drugi polufinalni par, Cedevita - Budućnost, s tim da su pre četiri godine Podgoričani imali prednost domaćeg terena, kao drugi na tabeli.