Evo kako je Luksemburg tražeći radnike u rudnicima dobio svoje fudbalske zvezde.
Srbija će od 20:45 odigrati svoj drugi meč u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo sa Luksemburgom, a iako će se u selekciji ove zapadnoevropske selekcije pronaći poneki Šon, Jans, Šano i Devil, kada pogledate spisak nacionalnog tima svuda vidite IĆ.
U odbrani su Enes Mahmutović, Vahid Selimović i Eldin Džogović, u vezi Aldin Skenderović, a u napadu čeka Edvin Muratović.
Uz to rođeni Beograđanin Danijel Sinani je jedna od najvećih zvezda tima, a ima i igrača poput Seida Koraća koji nisu pozvani na ovo okupljanje, a igraju za nacionalni tim.
Pa, odakle Luksemburgu ovoliko igrača sa ovih prostora?
RUDNICI, IMIGRANTI I TAJ 1 GOL!
Izvor: MONDO/Samir CacanLuksemburg je već tradicionalno imigrantska zemlja. Ova mala kneževina stišnjena između Belgije, Francuske i Nemačke ležala je nekada na velikom rudnom blagu, a vrlo brzo je domicilno stanovništvo našlo poslove daleko od rudnika, što u firmama, što u finansijskom sektoru, što na rukovodećim pozicijama, pa je još od XIX veka priliv migranata bio stalan i poželjan.
Tako je Luksemburg tradicionalno bio spreman da radnu snagu uvozi, a kada su devedestih izbili ratovi na prostoru bivše Jugoslavije država koju godišnje pristigne oko 10.000 imigranata primila je veliki broj izbeglica.
Od 626.000 Luksemburžana procenjuje se da je njih preko 6.000 muslimanske veroispovesti, a uglavnom dolaze iz bivše Jugoslavije. Sedamdesetih i osamdesetih muslimana skoro da nije bilo u Luksemburgu (procenjuje se da ih je bilo oko 300), a sada osim nešto malo Iranaca, Alžiraca i Albanaca od tih 6.000 muslimana najveći deo čine ljudi sa ovih prostora.
Iako njih nekoliko igra za nacionalni tim, Luksemburžani žale za onim najboljim, rođenim u Tuzli u proleće 1990. godine! U pitanju je Miralem Pjanić, jedan od najboljih vezista svoje generacije, bivši fudbaler Barselone i Juventusa koji je bio vođa mlade reprezentacije ove zemlje.
Odigrao je sedam mečeva za mlađe selekcije Luksemburga, gde su nakon prebega iz Tuzle novi dom našli njegovi roditelji, a kada je sin nekedašnjeg trećeligaškog fudbalera Fahrudina hteo da pređe da igra za BiH nastali su problemi.
On je čak osam meseci pokušavao da dobije dozvolu FIFA, a čak je i predsedništvo BiH reagovalo kako bi se vezisti omogućilo da igra za "zmajeve". Na kraju je stigao do 102 meča u dresu ove selekcije i postao jedini igrač koji je nosio dres Luksemburga, a da je dao gol na Svetskom prvenstvu!
To se desilo kada je postigao pogodak protiv Irana 2014. u dresu Bosne i Hercegovine.
A ŠTA JE SA PORTUGALCIMA?
Izvor: MN PressOsim Danijela Sinanija i dinastije Til, Luksemburžani velike nade polažu u Žersona Rodrigeša, ofanzivnog vezistu koji nastupa za ekipu Troa u Francuskoj. A priznaćete prezimena kao Rodrigeš, Bareirio Pinto, Veiga, Martins ili Sančes nisu previše luksemburška.
Druga grupa igrača koja se ističe u ovom timu su Portugalci i igrači poreklom sa Zelenortskih ostrva, a razlog za njihov dolazak u Luksemburg su rudarstvo, siromaštvo i diktatura.
Još šezdesetih počelo je doseljavanje iz Portugala i portugalskih kolonija u Luksemburg. Jeftina radna snaga je popunjavala još uvek aktivne rudnike bežeći od Salazarovog režima i bede.
Luksemburške rudnike su krajem XIX veka popunjavali prvo Nemci, pa potom Italijani, ali kada su se ekonomije tih država oporavile od ratova, morao je biti nađen novi način da se rudnici popune. Italijani i Nemci ne samo da više nisu dolazili već su se i vraćali u matične zemlje ,a 60-ih godina Luksemburg je postao bitno finansijsko tržište kapitala, a pored posla u kancelariji sa deonicama malo ko je hteo da silazi u rudarska okna.
Šezdesetih se našao način da Portugalci popune ta radna mesta, a sada se procenjuje da je preko 90.000 Luksemburžana portugalskog porekla.
Kao i deca Balkanca, deca Portugalaca odrasla su u siromašnijim porodicama, a fudbal je bio način da se popnu na društvenoj lestvici i spasu se teškog rada i najgorih poslova.
Tako danas Luksemburg izgleda kao čudna mešavina Balkana, Portugala i Afrike, a tražeći rudare i niskokvalifikovanu radnu snagu ova država dobila je nešto o čemu nije razmišljala – vrlo respektabilnu fudbalsku reprezentaciju!