To je bio znak i za njega i njegovog sina! Ser Aleks je govorio prvi put o svemu kroz šta je prošao.
Pre tačno tri godine, vest o hitnoj hospitalizaciji Aleksa Fergusona (79) zabrinula je sve koji su zavoleli fudbal uz njegov Mančester junajted ili navijali protiv njega. Najveći trener ostrvskog fudbala, a neki bi rekli i najvećii u istoriji, doživeo je izliv krvi u mozak i ležao je u bolničkoj sobi sa samo 20 odsto šansi da preživi.
A za njega je najstrašniji period bio kada je odmah posle operacije izgubio glas.
"To je bila velika briga i najjeziviji deo. Znao sam da sam živ, ali sam u sebi počeo da razmišljam – da li mi govore istinu? Operacija je prošla uspešno, ali sam bio potpuno usamljen, a to ume da zaplaši čoveka. Kada sam izgubio glas, pomislio sam – nikad mi nisu rekli da bi ovo moglo da se dogodi", rekao je ser Aleks u intervjuu za "Gardijan" povodom zakazane premijere dokumentarnog filma o njemu, čiji je autor njegov sin Džejson.
Ferguson 10 dana nije mogao da govori, a najveći strah okoline bio je da ne izgubi pamćenje. Njegov sin je zato smislio kviz, koji je uplašio obojicu.
Nakon što je potvrdio ime ulice u kojoj je rođen, kao i datum svog venčanja, Ferguson je samouvereno odgovorio na važno pitanje – ko je dao prvi gol za Mančester junajted pod njegovim vođstvom?
"Džon Sivebek", setio se "Fergi" kao iz topa imena danskog desnog beka, koji je igrao za "crvene đavole" samo u sezoni 1986/87, pa otišao u Sent Etjen.
Bio je to znak da je dobro. Kada se Ferguson njega setio, laknulo je i njemu i sinu. Potom je nizao rođendane svoje dece, a onda prasnuo u smeh kada su ga pitali za ime agenta koji je organizovao putovanja njegovog Aberdina od 1978. do 1986.
"Bio je to Hari Hajns... Hari 'Katastrofa' Hajns", rekao je Ferguson.
Izvor: Profimedia"Pamtim da su svuda okolo bili aparati i žice u bolnici. Zapravo su ga pripremali za operaciju, a neurohirurzi su me izdvojili i rekao sam: 'Jebote'. Rekli su mi: 'Slušaj, on ima76 godina i imao je veliko krvarenje na mozgu. Budi spreman za najgore', rekao je Fergusonov sin Džejson".
U opširnom intervjuu, Ferguson očekivano nije govorio o današnjem Mančester junajtedu, porodici Glejzer, veliki protestima protiv kluba, o najavljenom odlasku Eda Vudvorda, kao i nesuđenom projektu Superlige Evrope...
Škakljive i aktuelne teme nije doticao, već je govorio o svojoj borbi za zdravlje.
"Kao fudbalski trener, zavisio sam od pamćenja. Danas vidite da neki treneri zapisuju beleške tokom utakmice. To nikad nisam radio. Uvek sam zavisio od sećanja i kada sam ulazio u svlačionicu to je bilo veoma snažno. Ne mogu da shvatim zašto bi neki trener zapisivao beleške tokom utakmice. Spustiš glavu, pišeš i onda ne vidiš gol!".
Kako mu se vratio govor?
"Logoped je dolazio svakog dana i bila je fenomenalna. Davala mi je da zapisujem imena svih članova svoje porodice i svojih igrača. Onda je počela da traži da pišem o životinjama, pticama, ribama, da bih znao da li mogu da se setim svih tih imena. Postepeno mi se govor vratio, a tražila je i da zapisujem slova. Napisao sam i pismo supruzi".
Ferguson se u intervjuu sećao svojih fudbalskih početaka, nastupa za Glazgov Rendžers, suprotstavljanja roditeljima, uspeha sa Aberdinom, s kojim je osvojio tri titule, Kup kupova...
Iz Škotske se doselio u Englesku kao šampionski trener, ali u Mančesteru je u prve tri godine (1986-89) imao velike probleme.
Njegov sin se seća kako je to izgledalo izbliza.
"Sve je bilo veće nego u Aberdinu. Klub, stadion, mediji. Prvi put sam tu video da moj tata gubi i ta reakcija bila je zaista teška", rekao je Džejson.
On i njegov brat Daren pridružili su se njihovom starijem bratu Marku u kuhinji, on je rekao ocu – Ovo ne ide.
"Nećeš uspeti ovde, ovo nas ubija", rekao mu je tih godina.
Ipak, Aleks Ferguson je verovao u svoju viziju i uspeo je.
"Sve mi je bilo jasno, ali pravili smo velike pomake u mladim kategorijama. Mat Bazbi je pedesetih i šezdesetih restruktuirao klub sa mladim igračima. Ja sam hteo da uradim isto. Ljudi imaju sjajno mišljenje o Mančester junajtedu kada misle o velikim igračima kao što su Kristijano ili Roj Kin. Ali duh tog kluba u moje vreme nosili su mladi igrači – Bekam, Gigs, Skols, braća Nevil... Znao sam da idemo pravim putem. Samo mi je bila potrebna podrška uprave".
Izvor: ProfimediaDa li je sumnjao u sebe tih godina? Naravno...
"Kada izgubite toliki broj utakmica i navijači podižu transparente (na jednom je pisalo "Tri godine izgovora i još je sranje, ta-ra Fergi"), onda se preispitujete gde ste pogrešili. Bio sam siguran da smo dobro trenirali. I moj odnos sa igračima bio je dobar. Predsednik kluba je govorio da je sve OK. Bori Čarlton je dolazio i govorio 'Ne brini, bićeš u redu'. Unutar kluba sam imao podršku, a u štampi su neki bili nemilosrdni. Bio je jedan novinar u 'Sandej Piplu', kada smo osvojili FA Kup 1990. rekao je – dokazao si da možeš da osvojiš Kup, sada se vrati u Škotsku. Ne bi trebalo da obraćate pažnju mnogo na medije, kao ni na one koji kažu da sam genije. Ignorište sve to".
Dokumentarni film biće prvi put emitovan krajem meseca, a naravno da je posebna pažnja posvećena čuvenom finalu Lige šampiona 1999. u Barseloni protiv Bajerna, kada su Ole Gunar Solskjer i Tedi Šeringem doneli titulu u nadoknadi vremena.
Da li je u završnici tog finala zaista verovao u pobedu?
"Nema šanse! Razmišljao sam o tome šta ću reći igračima i da ću da ih pohvalim da su imali sjajnu sezonu. Ali onda smo osvojili", rekao je nezaboravni Ferguson, od čijeg odlaska 2013. se Junajted još nije oporavio.
A ni primakao tituli.