"Bolji kraj tog perioda u Partizanu nisam mogao da zamislim, bila je to poslednja moja utakmica za crno-bele u tom periodu", ponovio je Nikola Milenković.
Sa margina među zvezde…
Najkraće opisan dvogodišnji fudbalski put Nikole Milenkovića, koji je od skrajnutog dečaka u školi Partizana, stigao do "duple krune" u Srbiji, hvalospeva u Italiji, reprezentacije i Svetskog prvenstva.
Sada je meta najvećih klubova u Evropi i njegov boravak u Fiorentini sigurno neće potrajati.
Popularni "Bleki" govori za Partizanovu televiziju i savetuje mlade igrače da ne idu "grlom u jagode".
"Moraju da budu strpljivi i to je moja preporuka svima. Kada sam bio u mlađim kategorijama bilo je situacija koje nisu bile baš povoljne, kada sam bio van ekipe. Porodica je bila uz mene, davala mi podršku i tražila od mene da budem strpljiv. I bio sam… Kako je vreme odmicalo kvalitet je sve više dolazio do izražaja."
A, onda se preko noći sve promenilo u karijeri Milenkovića.
"Onda je došao Ivan Tomić. Prvo smo sarađivali u Teleoptiku, a onda me je prebacio u prvi tim Partizana. Stvari su se odvijale u pravom smeru. Deca moraju da shvate fudbal kao igru. Da im fokus bude na školi, a fudbal na drugom mestu. To je moj savet i toga sam se držao. Obrazovanje ostaje za ceo život i bitno je, a u fudbalu ne zna šta može sutra da se dogodi", poručio je stameni "Bleki".
"Živeo sam na jednom kraju grada, na trening išao u drugi, a u školu na treći kraj. Ujutru sam odlazio iz kuće, a vraćao se uveče. Dešavalo se da se uspavam u autobusu, pa produžim vožnju do poslednje stanice. Sada sam ovde, reprezentativac Srbije i član Fiorentine. Na kraju je sve ispalo kako treba."
Da li si sanjao o uspehu koji je brzo došao?
"U mojoj karijeri se sve brzo dešava. Pokušavam da ostanem na zemlji, da ostanem koncentrisan i napredujem iz dana u dan. Prelazak u prvi tim Partizana mi je delovao kao san. Uvek sam verovao u svoje kapacitete i kvalitete i znao sam da će doći dan kada će isplivati. To se ostvarilo veoma brzo. Ali, mislim da sam sve dobro podneo. Mislim da sam ostao isti i da pokušavam samo da radim svoj posao."
Na koji način mlad fudbaler može da se nosi sa pritiskom igranja u velikom klubu kao što je Partizan?
"Teško je igrati u Partizanu, ali je isto tako i lepo. Posle poraza i nerešenih rezultata nastaje haos, a pobede donose svu lepotu. Tako je u svim šampionskim timovima, pa i u Partizanu. Stariji igrači i trenerima pomažu mladim igračima da se izbore sa pritiskom."
Kako si se nosio sa neprijatnim naslovima u medijima?
"Nisam se mnogo obazirao na komentare. Sećam se kada sam dobio crveni karton, bilo mi je mnogo teško, a onda još i negativni komentari. Ali uz pomoć porodice sve se lakše preboli. Kada ste mladi puni ste ambicija i ponekad iz prevelike želje dođe do greške."
Šta pamtiš iz te sezone kada ste osvojili "duplu krunu"?
"Malo ko je verovao da Partizan može do titule. Marko Nikolić nam je svaki dan pričao da šansa postoji i da trofej nije izgubljen. Vodio nas je entuzijazam, nismo posustali nijednog trenutka, verovali smo i na kraju se to desilo. Kako smo mi nizali pobede, tako je i podrška navijača svakim danom bila sve veća. Bio je to sjajan period."
Da li te je remetilo interesovanje velikih klubova?
"Kada sam čitao takve naslove bilo mi je drago. Navikao sam da sve ide svojim tokom, da ništa ne forsiram. Živim u sadašnjosti, jer budućnost ne mogu da predvidim. Puštam da sve ide svojim tokom…"
Partizan je igračima pred finale Kupa sa Crvenom zvezdom spremio emotivan video sa porukama članova porodica. Majka i sestra igrale su popularnu igricu i u njoj je derbi odlučio Milenković, baš kao i nekoliko dana kasnije na stadionu u Humskoj.
"Bili smo ispražnjeni pred finale Kupa. Taj video nas je mnogo podigao, motivisao, igrači su se ježili dok smo gledali. Bolji kraj tog perioda u Partizanu nisam mogao da zamislim, bila je to poslednja moja utakmica za crno-bele u tom periodu", ponovio je Milenković.