Trener prvoplasiranog Lestera upozorava da njegov tim mora da se bori do kraja, jer još nije ništa uradio. Italijan pričao i o suznim očima posle meča sa Sanderlendom
Klaudio Ranijeri poziva svoj tim na oprez i na punu koncentraciju do kraja sezone. Trener Lestera rekao je da tim još nije uradio ništa vredno pomena, uprkos neverovatnoj sezoni u Premijer ligi, i dodao da moraju da osvoji titulu, ako ne žele da propadne sve dobro što su do sada uradili.
Lester u nedelju dočekuje Vest Hem, a timu su u poslednjih pet kola potrebne tri pobede da bi obezbedio titulu nevezano za rezultate drugih ekipa.
On je istakao da trka za titulom nije završena jer njegov tim nije među najbogatijima i najvećima u Engleskoj.
"Ne shvatam još šta radimo kao tim, ali želim da uradimo više. Ništa nismo uradili do sada. Moramo da se borimo, ništa još nismo postigli. Fudbal je jako čudan. Da nismo u Lesteru, nego u recimo Čelsiju ili Mančester junajtedu, rekli biste da je gotovo kad se ima sedam bodova prednosti, ali vi tako ne mislite. Zašto? Zato što smo Lester. Moramo da se borimo i da budemo jaki", rekao je Ranijeri.
"Ispisali smo dobru priču, ali da bismo napravili nešto što će se pamtiti za 30 ili 40 godina, moramo da osvojimo titulu", rekao je trener "lisica".
Lester je prošle nedelje obezbedio jedno od prva četiri mesta na tabeli i tako izborio nastup u Ligi šampiona, ali Ranijeri ne računa da se tim plasirao dok ne osigura poziciju u grupnoj fazi takmičenja, odnosno jedno od prva tri mesta.
"Kvalifikacije su dva meča, a dva meča nisu Liga šampiona. Hoću da igramo šest utakmica. Volim muziku Lige šampiona. Mislim da će to biti fantastično dostignuće. Realnost nastaje iz snova, ali da sačekamo prvo".
Ranijeriva emotivna reakcija posle prošlonedeljne pobede nad Sanderlendom pokazao je da je iskusni trener počeo da ceni sve što je ekipa do sada uradila.
"Bio sam smiren, ali kada vidite toliko starijih dama koje dolaze da navijaju za Lester, ne možete da verujete, a u tom trenutku sam mislio na njih i bio sam jako radostan. Srećan sam kad nas ljudi prate i kada se raduju. Oči su mi bile sjajne, ali nisam plakao", izjavio je Ranijeri.