Vladan Milojević i čitava Crvena zvezda vjerovali su Nemanji Radonjiću i nagrađen je mjestom startera posle gola za pobjedu protiv Partizana. Opet je prokockao svoju šansu i nije izdržao duže od poluvremena i to zbog grčeva.
Malo je onih koji ne vole da gledaju fudbal Nemanje Radonjića. Trk, bljesak, atraktivnost, brzina driblinga i samopouzdanje koje "izbija" iz njega je sve ono što navijači žele da vide na fudbalskoj utakmici, međutim to ne viđamo svake nedelje, pa ni svake dvije, ako i na mjesec dana... I fudbal ne može tako da se igra. Makar ne onaj ozbiljan i moderan kome Zvezda teži.
Nemanja Radonjić je za samo 38 sekundi na terenu riješio "vječiti" derbi u subotu i Crvenoj zvezdi je donio pobjedu u Humskoj (2:1), pa je zbog dobre forme četiri dana kasnije nagrađen mestom u startnoj postavi protiv Seltika. Ali, jedno je kada Radonjić počne meč i kada uđe sa klupe, pokazalo se već mnogo puta, ali je zajednička stvar da je sve više od pola sata fudbala na neki način već problematično za njega.
Kakvi grčevi sa 29 godina?
Tako ga je Vladan Milojević već na poluvremenu ostavio u svlačionici i to zbog grčeva (?!), što je zaista nevjerovatno čuti usred takmičarske sezone: "Tražio je izmjenu. Polako su počeli da ga hvataju grčevi. Reagovali smo izmjenom", objasnio je Milojević koji je mnogo puta do sada branio svog nadarenog fudbalera.
Radonjić je u najboljim fudbalskim godinama, nema ni 17 da mu se za sve gleda kroz prste, a ni 36 - kao Marko Arnautović - da je razumljivo da ostaje bez snage i da ne može da igra 90 minuta fudbala. Štaviše, vidjeli smo kako je Arnautović ljut na svoje tijelo koje ga je "izdalo" posle gola i nije mogao da odigra čitav meč iako je bio u dobrom ritmu, što je reakcija kakvu bi Radonjić morao takođe da ima jer je neozbiljno da sa 29 godina na terenu ne traje duže od epizode "sitkoma". Za ono što Zvezda traži od njega i za šta ga je dovela za ozbiljnu platu, mora da bude dugometražni film "A" produkcije.
Zašto je Radonjić nespreman?
Gotovo gdje god da je igrao Nemanja Radonjić nije igrao u kontinuitetu i to je očigledno dovelo do posledica u ovoj fazi njegove karijere, a veoma zabrinjavajući je podatak da je poslednji put čitavu utakmicu (dakle 90 minuta) odigrao prije dvije godine u porazu svog Torina od Napolija (4:0). Od tada, niti jedan meč nije počeo i završio.
Ove sezone ima devet nastupa za Crvenu zvezdu i samo tri starta - protiv OFK Beograda, Novog Pazara i Seltika - i zanimljivo je da je u tim utakmicama bez učinka. Ulazio je s klupe u oba meča s Linkolnom, pa Pafosom i Javorom i davao je golove na taj način Železničaru i Partizanu. Ništa bolje nije bilo ni prethodne sezone u koju je ušao nespreman jer je stigao poslednjih dana prelaznog roka, tako da je često bio van tima. Samo jednu utakmicu Lige šampiona je počeo (u januaru protiv PSV-a)
Jasno je da je njegova energija s klupe mnogo puta "lomila" protivnike, međutim nije se vratio u Zvezdu da bude "super izmjena" - nego nosilac i čovjek na koga Vladan Milojević može da se osloni.
Može li Radonjić da se promijeni?
Hoćeš, a ne možeš da se osloniš na njega: Nemanja Radonjić ne smije da traje kao epizoda sitkoma
Nema ko nije vidio još u tinejdžerskim danima Nemanje Radonjića da je poseban i drugačiji od drugih, ali to nekada ipak nije dovoljno. Lutao je po svijetu dok se u Crvenoj zvezdi u svom prvom mandatu nije doveo u red i obezbedio sebi igranje u tri od pet najjačih liga svijeta, ali to nije iskoristio do kraja. I na tome mu Vladan Milojević mnogo zamera.
"Nemanja Radonjić nikada nije na svom maksimumu. Jer ako bude bio neće igrati za Zvezdu, već Mančester siti ili Real Madrid, odnosno najbolje timove. Ne znam da li se slažete? To je neko moje mišljenje", poručio je trener svom fudbaleru početkom ove godine i time mu je poslao jasnu poruku da je došlo vreme da se sabere jer može mnogo više od onoga što pruža, ali očigledno da je se ćud najteže menja.
I dalje nije kasno, nije ni aktuelni dobitnik Zlatne lopte Usman Dembele uspeo sve da složi u svojoj glavi sve do prošle sezone, ali kad već ne može sam - neko drugi mora Radonjiću da "pronađe žicu". Najgore bi bilo uljuljkati ga i braniti ga, zaslužio je jedan ozbiljan razgovor sa Arnautovićem, Milojevićem, Ivanićem...: