Slavica Ćukteraš otvoreno govori o anksioznosti, stanju čije simptome okolina teško razume.
Iznenadni i nekontrolisani naleti strepnje i panike koji nemaju temelje u realnosti mogu da se jave u bilo kom trenutku, a najčešće onda kada se najmanje očekuju. Kada osoba oseća anksioznost koja je toliko učestala ili intenzivna da je remeti u svakodnevnom funkcionisanju, tada je u pitanju patološka anksioznost, odnosno mentalni poremećaj koji je potrebno lečiti.
O stanju anksioznosti i napada panike mnogi često ćute i čuvaju u sebi, a jedan od razloga je što ne nalaze na adekvatnu reakciju najbližih. Anksioznost može da nastupi u najranijem periodu, a stručnjaci napominju da može biti i potpuno normalna faza u razvoju.
"Kada anksioznost oseća dete, to je očekivano, jer je u pitanju razvojna faza. Ipak, ako se ne reaguje adekvatno, problem može da postane i ozbiljniji", kaže Marija Milenković, psihoterapeut.
Dr Aleksandra Tutin, sa Klinike za psihijatrijske bolesti "dr Laza Lazarević" istakla je da anksioznost nije jedan poremećaj, već grupa njih. Retki su oni koji se odvaže da otvore dušu kada je u pitanju ovaj poremećaj, a i kada se to desi, često nailaze na nerazumevanje okoline.
Pevačica Slavica Ćukteraš jedna je od retkih poznatih ličnosti koja je otvoreno govorila o ovome. Zahvaljujući iskustvu koje ima, otkrila je šta dodatno remeti ljude koji pate od anksioznosti.
"Kad sam bila u Las Vegasu, desilo mi se da sam dobila napad anksioznosti. Odmah sam istrčala i legla na pod. Obezbeđenju nije bilo jasno šta se tačno dešava, oni nisu to mogli da shvate. Teško sam prevazilazila sve te periode. Bila sam mlađa, tada sam forsirala sebe, a sada je stvar potpuno drugačija", rekla je Slavica i dodala:
"Dobijala sam najgori mogući dogovor koji su mogli da mi daju - 'Nije ti ništa'. Bliskim osobama onih koji imaju nekog ko ima anksioznost, savetujem da nikada ne izgovaraju rečenicu: 'Ma nije ti ništa, samo si umislio'. To je ono što samo povećava napad panike i anksioznost", rekla je pevačica.
Stručnjaci navode da pričate pričate sa osobom od poverenja, a ako to ne možete, trebalo bi da potražite stručnu pomoć.
"Ako je pacijent previše anksiozan i ne može da prati rad na psihoterapiji, onda se mi odlučujemo da pacijentu najpre damo farmakoterapiju, da se pacijent smiri kako bi mogao da se uključi u terapiju", kaže dr Tutin.
Terapija lekovima traje oko šest meseci, a uz pomoć psihoterapije, toliko bi trebalo da traje i celokupno lečenje. Glavni simptomi anksioznosti su strah i prekomerna briga, a evo koji još mogu da se jave:
- Osećaj nervoze i tenzije
- Doživljaj nadolazeće opasnosti
- Osećaj slabosti
- Teškoće u koncentraciji
- Poremećen san
- Nemogućnost kontrole brige
- Izbegavanje određenih mesta
- Doživljaj krivice
- Doživljaj neadekvatnosti
Postoje i telesni simptomi anksioznosti:
- znojenje
- lupanje srca
- napetost mišića
- pritisak u glavi
- kratak dah
- glavobolja
- vrtoglavica
- vlažni dlanovi
- bol u grudima
- osećaj gušenja
