Nemački polovnjaci se masovno prodaju u Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj i balkanskim zemljama
Prošlogodišnja predviđanja su se obistinila. Polovni automobila sa dizel motorima, koji su i bukvalno proterani iz nekih nemačkih gradova, dobili su "drugi život" istočno i jugoistočno od granica te zemlje.
U Rumuniji, koja je tradicionalno uvozi stare polovne automobile iz zapadne Evrope, povećao se broj registrovanih dizelskih polovnih automobila za više od 31 hiljade prošle godine u odnosu na 2018, pokazuju informacije iz odeljenja za registraciju vozila, prenosi portal Indikator.ba.
Poslovanje polovnjacima takođe raste u Češkoj Republici. Gotovo da bi se moglo govoriti o "invaziji", rekao je Petr Prikril iz Češke asocijacije dilera polovnih automobila.
"Uvoznici idu u Nemačku i koriste prednosti zbog kojih je njemački potrošač nesiguran."
Prema istraživanju tržišta polovnih automobila AAA Auto, jednog od najvećih u industriji u srednjoistočnoj Evropi, 63 odsto uvezenih polovnjaka u Češkoj dolazi iz Nemačke, od koji 60 odsto ima dizel motor. U susednoj Slovačkoj, udeo dizela bio je čak 78 odsto.
Ovaj trend je uočljiv i kod nemačkih autodilera. Gotovo trećinu njih češće kontaktiraju strani trgovci, koji zatim kupuju polovna dizel vozila. To proizilazi iz ankete novembarskog DAT Barometra.
U Češkoj Republici, kao i u Poljskoj, Hrvatskoj i Srbiji, ne postoje zone zaštite životne sredine.
"Još uvek se vozi nesmetano i slobodno, bez ikakvih ograničenja", rekao je Prikril, koji tvrdi da zastupa oko 400 dilera. "Kupac pita šta automobil guta, koliko troši - to je ono što ga zanima." U prednosti je 20 do 30 odsto ekonomičniji dizel.
Glavna stvar za srpske kupce je da su automobili jeftini, rekao je Slobodan Ćurguz, vlasnik dilera automobila u Beogradu. To znači da su automobili stariji i da imaju više kilometara iza sebe.
Prema podacima Udruženja uvoznika motornih vozila u Srbiji, prosečna starost korišćenih uvoznih automobila je dvanaest godina. Srbija je jedna od retkih zemalja u regionu Balkana koja još uvek dozvoljava uvoz vozila Euro 3.
Starost nacionalnog voznog parka
U Rumuniji, prema godišnjem izveštaju za 2018. udruženja proizvođača automobila ACEA, automobili su u proseku bili stari 16 godina, a u Poljskoj više od 17. Nije mnogo bolja situacija u Češkoj i Hrvatskoj gde je starost viša od 14 godina i Poljskoj gde iznosi 13 godina. U Srbiji starost "voznog parka" iznosi oko 16 godina.
Presečna starost vozila u EU iznosi 11 godina, a u Nemačkoj automobili su u proseku oko devet godina.
Organizacije za zaštitu okoline ogorčene su ovim razvojem situacije.
"Južna i srednjoistočna Evropa ne smeju postati deponije za zastarele proizvode koji zagađuju vazduh", izjavio je Jan Pinos iz Pokreta Hnuti Duha u Pragu. Nažalost, ekološka svest zaostaje u regionu.
Za mnoge, automobil je statusni simbol – što je veći, to bolje.
