Pod "zdravim starenjem" naučnici podrazumevaju ulazak u sedmu deceniju života bez hroničnih bolesti, uz očuvane mentalne sposobnosti, pokretljivost i emotivnu stabilnost. Pročitajte koja hrana je najbolja za takav cilj.
Koliko god da imate godina, nikada nije prekasno da se okrenete zdravijem načinu ishrane. Novo istraživanje, koje su sproveli naučnici sa Harvarda, pokazuje da promene u ishrani u srednjim godinama života mogu da imaju veliki uticaj na kvalitet života kasnije. Umesto da se zdravlje pogoršava s godinama, ispostavilo se da pametne odluke u ishrani mogu da doprinesu vitalnosti i očuvanju funkcija tela i uma.
Tri decenije proučavanja i jedan jasan zaključak
U okviru ove opsežne studije, koja je obuhvatila više od 100.000 učesnika, naučnici su analizirali kako ishrana od 40. do skoro 70. godine utiče na zdravlje u poznijem dobu. Zdravim starenjem smatrali su dolazak u sedmu deceniju života bez hroničnih bolesti, uz očuvane mentalne sposobnosti, pokretljivost i emotivnu stabilnost.
Učesnici su ocenjivani prema osam različitih modela ishrane, ali se kao najefikasniji pokazao takozvani AHEI - Alternativni indeks zdrave ishrane, koji je upravo i razvijen na Harvardu. Oni, koji su ga se najdoslednije pridržavali, imali su čak 86 odsto veće šanse da starost dočekaju zdravi, a šanse su im bile duplo veće da sa 75 godina žive bez ozbiljnih tegoba u odnosu na one koji su ignorisali ova pravila.
Šta nam naučnici preporučuju, a šta treba da izbegavamo?
AHEI stavlja akcenat na pet važnih grupa namirnica:
- sveže voće i povrće,
- mahunarke,
- integralne žitarice,
- orašaste plodove
- nezasićene masti.
Mlečni proizvodi sa manje masnoće su poželjni u umerenim količinama, dok se biljna ishrana nalazi u samom fokusu. Sa druge strane, neka hrana bi trebalo da bude tek povremena gošća na vašem tanjiru. To se, pre svega, odnosi na gazirana i zaslađena pića, prerađeno i crveno meso, industrijske masti i prekomernu količinu soli.
Zanimljivo je da ovaj model ne zahteva strogo odricanje od svih životinjskih proizvoda. Ključ je u ravnoteži. Biljke bi trebalo da preovlađuju, dok su kvalitetne životinjske namirnice dobrodošle u manjim količinama.
Poruka naučnika je jednostavna, ali snažna - ako želimo da što duže ostanemo zdravi, vitalni i prisutni u sopstvenom
