Autoimune bolesti su nedovoljno istražene, a lek za njih ne postoji, međutim stručnjaci upozoravaju na 10 stvari koje treba da znate kako biste sprečili dalje komplikacije.
Svi mi posedujemo imunitet koji nas štiti od raznih bolesti i infekcija, ali u pojedinim slučajevima, može da nas napadne, umesto da nas zaštiti. Tada dolazi do nastanka autoimunih bolesti. Kada se to događa i zbog čega? Kako je moguće da nas sopstveni imuni sistem napada?
Autoimune bolesti i te kako mogu loše da utiču na razne vrste tkiva i organe. I njihov rani početak se može predvideti na osnovu simptoma koje izazivaju uključući bolove, zamor, mučninu, glavobolju, osipe i još mnogo toga. Osobe koje pate od autoimunih bolesti znaju sa kojim mukama se bore, a doktor Tomi Mičel je podelio deset stvari koje vam ukazuju kako da prepoznate ove bolesti.
1. Šta su autoimune bolesti?
Pre nego što odgovorimo na pitanje koji su uzroci, potrebno je objasniti šta su zapravo autoimune bolesti. One pre svega predstavljaju širok spektar poremećaja koji nastaju kada imuni sistem greškom napadne zdrave ćelije i tkiva u telu. One ''biraju'' na koji deo tela će da utiču. Neke od najčešćih bolesti koje nastaju su: reumatoidni artritis, lupus, Kronova bolest i dijabetes tipa 1. Ali, iako nije otkriven lek za autoimune bolesti, svakako postoje tretmani koji pomažu da se lakše izborite sa simptomima i sprečavaju dalje oštećenje organizma.
2. Koji su njihovi uzroci?
Nažalost ne postoji ni jedan adekvatan odgovor na pitanje koji su tačni uzroci ovih bolesti. Doktor upućuje na to kako različiti faktori mogu da dovedu do nastanka autoimunih bolesti. Određena istraživanja su ukazala da genetika igra veoma važnu ulogu u tome. Takođe, faktori životne sredine, kao što je izlaganje štetnim materijama, mogu da pokrenu vaš imuni sistem da napadne zdravo tkivo. Kao i kod ostalih bolesti, stres je među glavnim pokretačima.
U nekim slučajevima, autoimune bolesti mogu biti teške, uzrokujući oštećenje organa, pa čak i da dovedu do smrtnog ishoda. U drugim slučajevima, oni mogu da izazovu samo blage simptome koji lako mogu da se izleče. Najveći problem je što ove bolesti takođe mogu sprečiti vaš organizam da se bori protiv infekcija, na taj način povećavajući rizik od teških bolesti kao što su pneumonija i sepsa.
Zato, ukoliko sumnjate da imate jedan od ovih poremećaja, ne očajavajte, već se na vreme obratite svom lekaru i potražite pomoć stručnjaka, kako bi se zaustavile dalje komplikacije.
3. Autoimune bolesti mogu da povećaju rizik od srčanih problema
Prema rečima doktora MIčela, autoimune bolesti mogu da vas dovedu do povećanog rizika od srčanih oboljenja. Osobe koje pate od ovih bolesti osetljivije su od ostalih. Zato, nivo holesterola koji se smatra normalnim kod zdrave osobe, može biti previsok za nekog ko pati od ove bolesti. Istraživanja su pokazala da oni sa autoimunom bolešću imaju dva do tri puta veće šanse da dožive srčani udar nego zdrave osobe.
Ukoliko imate autoimunu bolest, poželjno je da se redovno savetujete sa lekarom i vodite više računa o sebi i svom zdravlju, kako biste sprečili bolesti srca. To može uključivati praćenje nivoa holesterola i krvnog pritiska i unošenje promena u načinu života kao što je prestanak pušenja i zdrava ishrana.
4. One su hronične i mogu da traju godinama
''Autoimune bolesti su hronične i mogu da traju godinama, ako ne i doživotno", otkriva doktor Mičel i dodaje da oni koji pate od njih treba više da povedu račun o svom zdravlju. Za koju god metodu da se odlučite, biće korisno. To može da uključuje promene u ishrani, vežbanje, kao i razne metode za smanjenje stresa. U zavisnosti koja je autoimuna bolest u pitanju, potrebno je uključiti i određene lekove u savetu sa lekarom.
5. Žene su u većem riziku od muškaraca
Istraživanja su pokazala da su žene sklonije ka nastajanju autonimunih bolesti od muškaraca. Jedna od teorija zašto je to tako, jeste da estrogen - prirodni ženski polni hormon, koji može da utiče na nastajanje ovih bolesti. Nivo estrogena varira tokom života žene, raste i opada kao odgovor na hormonalne promene, te naučnici smatraju da učestale promene hormona utiču da žene bude podložnijim razvoju autoimune bolesti.
6. Nasledni i faktori životne sredine imaju važnu ulogu
Doktor Mičel je napomenuo da određene autoimune bolesti su nasledne i vrlo moguće da je od njih patio neki vaš rođak. Geni su čudo. Međutim, dok se neke od ovih bolesti prenose s koleno na koleno, sve veći broj dokaza govori kako faktori životne sredine takođe igraju važnu ulogu. Zbog toga je neophodno prepoznati genetske i ekološke faktore rizika kako bi se sprečio dalji razvoj ovih bolesti. Tek kada prepoznate i razumete ove faktore, onda možete i da primenite adekvatne strategije kako biste smanjili njihov uticaj.
7. Mogu da ''pogode'' bilo koji deo tela
Prema doktoru Mičelu, autoimune bolesti predstavljaju heterogenu grupu koju čine više od 80 ozbiljnih hroničnih bolesti koje se javljaju kada se imuni sistem tela okrene protiv samog sebe. Prirodni imunitet štiti telo od stranih napadača, kao što su virusi i bakterije. Međutim, on greškom napada zdrave ćelije, tkiva i organe kod ljudi koji pate od ovih bolesti. One mogu da utiču na bilo koji deo tela, a simptomi variraju od blagih do teških. U nekim slučajevima, simptomi mogu da budu toliko blagi da osoba ne shvata da ima autoimunu bolest. U drugim slučajevima, simptomi mogu biti iscrpljujući, pa čak i opasni po život.
Pošto su autoimune bolesti toliko raznolike, neophodno je da budete svesni nejasnih signala koje vam organizam šalje. Simptomi koji se mogu javiti uključuju: umor, slabost, temperaturu, bol u stomaku, bol u zglobovima ili otok, osip na koži ili promene u boji kože, slabost mišića, peckanje ili utrnulost u rukama ili stopalima, bol u grudima, kratak dah i gubitak težine.
Nema mesta za paniku, jer uz savetovanje sa vašim lekarom, redovnim praćenjem, kao i rana dijagnoza i pravovremeno lečenje sprečićete buduće komplikacije.
8. Jedna bolest pokreće drugu
Iako autoimune bolesti mogu uticati na bilo koje tkivo ili organ, one najčešće napadaju zglobove, kožu i sistem organa za varenje.
Pored toga, žene imaju veću verovatnoću da razviju autoimunu bolest od muškaraca.
S obzirom na složene uzroke ovih poremećaja, nije iznenađujuće da postoji visok stepen povezanosti između različitih autoimunih bolesti. Drugim rečima, ako imate jednu autoimunu bolest, postoji šansa da imate ili razvijete drugu. Zato rana dijagnoza i neprestano praćenje organizma je najbitniji korak.
9. Ne postoji lek za većinu autoimunih bolesti
Zbog svoje složenosti, ne postoji lek za većinu autoimunih bolesti. Međutim, nije sve tako crno. Odgovarajući tretmani mogu da pomognu i da spreča da dođe do većih oštećenja organizma. Trenutni tretmani se fokusiraju na suzbijanje imunog sistema kako bi se smanjilo žarište, odnosono upala u tom delu tela.
10. Ali postoji rešenje za srećan i zdrav život
Iako ne postoji lek za autoimune bolesti, to ne znači da bi osobe koje pate od njih odmah trebalo da očajavaju. I sami doktori napominju da adekvatni tretmani pomažu u smanjenju simptoma, i da ljudi sa autoimunim poremećajima mogu da vode srećne i zdrave živote. Takođe, vaša dobra volja da promenite dosadašnje navike i način života je jedna od važnijih koraka u prevenciji i ublažavanju simptoma. Budite dosledni i istrajni u tome.
