Verovali ili ne, tempo hodanja u velikoj meri utiče na zdravlje, ističu stručnjaci.
Usporen hod u starosti je neizostavan deo života. To je znak da telo slabi i da se mogućnost od padova i povreda znatno povećava.
Ipak, svi smo različiti. Dok neko ne može da zamisli da hoda sporo i sve obavlja u brzom koraku, postoje i oni ljudi koji su naviknuti na laganu šetnju.
Neka istraživanja pokazala su da sporiji hod iz godine u godinu dovodi do kognitivnog pada, što predstavlja granično stanje između normalnog starenja i demencije.
Tada se dešavaju promene u delu mozga koji je povezan sa pamćenjem, ističu naučnici. Oni su sproveli istraživanje na 17.000 odraslih osoba starijih od 65 godina, koje je objavljeno u časopisu "JAMA Network Open". Otkrili su da mentalne funkcije usporavaju kod ljudi čiji se hod usporava za oko 5 odsto.
Dakle, brzina hoda povećava rizik od demencije, stanja u kom smetnje, najčešće u pamćenju, ali i drugim kognitivnim funkcijama, onemogućavaju obavljanje aktivnosti u svakodnevnom životu, poput odlaska u kupovinu, rukovanja novcem, korišćenjem javnog prevoza, rukovanjem aparatima u domaćinstvu.
Šta pomaže?
Vežbanje pomaže u sprečavanju ovog rizika, jer povećava veličinu hipokampusa, deo mozga koji je odgovoran za učenje, pamćenje, osećanja, orijentaciju.
