Sigurni smo da ste milion puta čuli da je preporučljivo da pređete 10.000 koraka dnevno. Da li je to zaista toliko dobro za zdravlje?
Novinar Majkl Mosli istraživao je da li 10.000 koraka dnevno zaista ima benefite, sprovodeći mali eksperiment sa profesorom Robom Kopelandom.
Najprije, Mosli je utvrdio odakle je uopšte potekla priča o 10.000 koraka.
Prvo je korišćena kao marketinški trik pred Olimpijske igre u Japanu 1964. godine.
Zahvaljujući radu sa akademikom dr Joširom Hatanom, kompanija je napravila uređaj nazvano Manpo-Kei, zapravo je brojač 10.000 koraka, a ideja je bila da se Japanci podstaknu da budu aktivniji.
Pola vijeka kasnije, da li bi i dalje trebalo da stremimo tom cilju određenog broja koraka?
Mosli je odlučio da uporedi benefite koje donosi 10.000 koraka dnevno i alternativnu formu fizičke aktivnosti nazvane "aktiv 10". Ta alternativna forma podrazumijeva tri desetominutne šetnje dnevno, ali malo bržim hodom.
Mosli i Kopelan učesnike eksperimenta su podijelili u dve grupe, od kojih je jedna pravila 10.000 koraka dnevno, što je oko osam kilometara, a druga je tri puta dnevno hodala po deset minuta (oko 2,4 kilometra i 3.000 koraka).
Iako je druga grupa koja je šetala tri puta dnevno imala ukupno manje fizičke aktivnosti, Mosli i Kopeland su utvrdili da je to efikasnija forma fizičke aktivnosti.
"Grupa aktiv 10 zapravo je bila 30 odsto umereno fizički aktivna u odnosu na grupu od 10.000 koraka, iako se prva grupa kretala vremenski kraće", kaže Kopeland.
On naglašava da je aktivnost umjerenog intenziteta najbolja za zdravlje, odnosno da ima najviše benefita.
Osim toga, učesnici studije su rekli da im je bilo lakše da izdvoje tri puta po deset minuta za šetnju, nego da dostignu cilj od 10.000 koraka dnevno.
Zato, ako sjedite dosta tokom dana i čini vam se nemogućim da napravite 10.000 koraka, znajte da je i kratka šetnja posle ručka takođe dobra opcija.
