Ruske podmornice su aktivne u severnom Atlantiku otkad ih Moskva ima i danas predstavljaju najveću prijetnju
Nuklearna prijetnja je nezamisliva, ali sabotaža takođe može biti katastrofalna. Oko 95 odsto svih međunarodnih podataka putuje preko optičkih kablova na morskom dnu, zajedno sa ključnim vezama za naftu, gas i električnu energiju. Takvo okruženje je bogato ciljevima za ruske podmornice koje putuju morima i mapiraju potencijalne akcije.
Telegrafa piše da je 2012. godine bio kapetan fregate čiji je cilj bio da poremeti takve aktivnosti. Obaveštajna sredstva, sateliti, podvodni senzori, avioni sa fiksnim krilima, fregate, helikopteri i podmornice Zapada formirali su mrežu ispod okeana. Zadatak je bio jednostavan: uklopiti se u tu mrežu, a zatim otkriti, odvratiti i, ako je potrebno, ometati Putinove podmornice, držeći ih dalje od ključnih kablova, prenosi Jutarnji list.
Održavanje budnosti i motivacije posade bio je izazov, ali rasplet mreže je nešto sasvim drugo: izvori obavještajnih podataka uvijek zahtevaju dekodiranje, ali kada su visoko poverljivi i zaštićeni od strane njihovih vlasnika, ovo je posebno izazovno. Dodatnu teškoću predstavljalo je samo more, ali najveći izazov, piše Telegrafa, predstavljala je vještina ruskih podmorničara. Godine teško stečenog iskustva i najsavremenije opreme učinili su ih strašnim protivnikom. Bilo ih je veoma teško otkriti.
Ponekad se ovakve misije dovode u pitanje: ako nema pucanja, koja je svrha svega toga? Ali postoji činjenica da podmornice zapravo služe uticaju. U većini slučajeva, dovoljno je da potencijalnim protivnicima date do znanja da ste svesni njihovih postupaka i da možete delovati ako je potrebno. Svaki put kada su Rusi saznali da su otkriveni, otišli su.
Ruske podmornice su prve klase i njima se izuzetno dobro upravlja, tako da je sposobnost Zapada da obuzda njihovu pretnju važnija nego ikada ranije.