Iskusni srpski košarkaš u intervjuu za "Sportski žurnal" objasnio kako u Španiji treniraju u doba korone. "U klubu nisu optimisti da će se igrati", kaže on.
Oliver Stević (36), iskusni srpski košarkaš, dočekao je pandemiju virusa u Španiji, gde igra za Huventud. Tačnije, igrao je za taj tim dok korona nije potpuno zaustavila sport u čitavom svetu.
Od tada je vreme provodio u kući, iz koje je prošle nedelje izašao i počeo da trenira uz velike mere opreza, kao i njegovi saigrači.
S obzirom na to da je njegov tim dočekao pauzu na 12. mestu, predviđeno je da učestvuje u zamišljenoj mini-ligi, koja bi trebalo da bude odigrana ako sezona bude nastavljena.
Nažalost, kovid-19 je i u ovom kratkom periodu nekoliko puta remetio pripremu Stevića i ekipe, jer je ustanovljeno da u Huventudu i Saragosi ima pozitivnih igrača.
"Situacija je čudna, da je tako nazovemo", rekao je on u intervjuu za "Sportski žurnal".
"Prošlog ponedeljka smo imali testiranja na COVID-19, kada su nas obavestili da trojica igrača imaju antitela. To znači da su pokupili virus, ali da nisu imali problema. Oni su morali da rade dodatna testiranja, da se proveri da li su još aktivni. Ali na sreću, taj nalaz je bio negativan, tako da su stvari počele da se vraćaju u normalu. U skladu sa tim, već smo i počeli sa treninzima, rekao je on.
Prema priznanju igrača koji je sezonu 2019/20 počeo u Igokei, situacija nije bila nimalo prijatna.
"Nimalo! Pogotovo što se nekoliko nas mimoišlo u toj laboratoriji. Sreća, pa smo brzo mogli da odahnemo. Naša prvobitna ideja je bila da prošlog ponedeljka krenemo da radimo, ali onda je sve stalo. Tako da smo ove sedmice, posle dva puna meseca pauze, konačno krenuli da radimo, uz neviđene mere".
Kako izgledaju košarkaški treninzi u sali u doba korone?
"Sve je regulisano tim detaljnim rasporedom. Svaki igrač zna kada je njegov termin i raspoređeni smo u grupi po dvojica. Primera radi, ako si po rasporedu od 10, to znači da moraš tačno tada da uđeš u dvoranu. Ne možeš u pet do 10 ili slično. Ako dođeš ranije, parkiraš auto u garaži i čekaš tvoj termin. Prvo se ide u teretanu gde ostaješ 40 minuta, a onda ideš na teren, gde se zadržavaš isto toliko. Kada završiš na tereni, ideš pravo u garažu i kući. Nema svlačionica, tuširanja i slično. Sem teretane i terena, ništa drugo ne smeš da koristiš. Radi se na pola terena, svaki igrač ima svoju loptu i dva peškira. Tu je i jedan od trenera, naravno sa maskom i rukavicama. Čim dvojica završe, kreće detaljna dezinfekcija koja traje 20 minuta i tako u krug".
Na zaključak da sve što je rekao ne nagoveštava skori povratak košarke, Stević kaže...
"Nama su od prvog dana rekli da je, pre svega, cilj tih treninga da bismo malo izašli iz kuće i da bismo se malo više fizički aktivirali. Kao i da malo promenimo svest. Sve ovo je i dalje mnogo daleko od, tog nekog, takmičarskog treninga. Tu je više ideja neke aktivnosti i obaveze. Posle ova dva meseca u zatvorenom, svi smo u mnogo lošijem stanju nego posle letnje pauze. Leti, ipak, nešto radiš. Treniraš, trčiš, dižeš tegove, odeš na koš... A sada smo dizali flaše sa vodom".
Prema njegovim rečima, uprkos planu nadležnih u Španiji i želji da sezona bude završena na parketu, situacija ne izgleda nimalo optimistično.
"Ideja je jedno, a realnost nešto sasvim drugo. Ljudi iz kluba nisu optimisti i sumnjaju da će se bilo šta igrati. Pored svih, tu su i problemi oko testova, odnosno njihov mali broj. Po tom nekom protokolu, pre tih treninga ponovo svi moraju da se testiraju. Zatim da se uradi novi testovi pre početka takmičenja, pa onda i kasnije tokom igranja. Ideja je da 12 ekipa, sa barem 20 članova igra tu završnicu. A, gde su tu sudije, zapisnički sto, vozači autobusa, konobari… To je ozbiljan logistički poduhvat da bi se nešto uopšte igralo", dodao je on.