Rezime sezone koja će velikim slovima ostati upisana u istoriju Crvene zvezde.
"Nije bitno kako padneš, već kako ustaneš".
Izjava operativnog direktora FK Crvena zvezda, Stefana Pantovića, uoči Božića 2018. odlično opisuje upravo završenu sezonu crveno-belih.
Posle psihološkog šoka koji su doneli bolna eliminacija iz kvalifikacija za Ligu šampiona od Ludogoreca, pa debakl protiv Sasuola u prilici da se domognu Lige Evrope, a onda i gubitak prvog mesta superligaškog karavana samo četiri kola pre kraja prvenstva, te poraz u finalu Kupa, usledila je najbolja postbarijevska sezona Crvene zvezde u Evropi i povratak titule na stadion Rajko Mitić.
Iako je na raspolaganju imao većinu igrača koji su pretrpeli sve prethodno navedeno, a novajlije su mu dolazile "u hodu", Vladan Milojević uspeo je sa svojim stručnim štabom da "zategne" tim na najbolji mogući način. Hemija koja se stvorila između njega i fudbalera, donela je crveno-belima rezultate kojima se malo ko nadao - šesnaestinu finala Lige Evrope i titulu prvaka Srbije.
U 56 utakmica ostvarena je 41 pobeda, uz 11 remija i samo četiri poraza. Postignuta su 124 gola, a primljeno samo 30!
Vidi opis
Nijednog trenutka tokom sezone koja je završena "petardom" protiv Voždovca, igrači u crveno-belim dresovima nisu delovali kao da ne znaju šta će sa loptom ili se "borili za goli život" protiv nekog rivala. Čak ni protiv Arsenala i moskovskog CSKA. Štaviše, u četiri duela sa poznatim engleskim i ruskim klubom, Zvezda je ostavila mnogo bolji utisak od skupocenih protivnika, iako je uz 0:0 od oba poražena 0:1.
Videlo se u tim porazima da igračima nedostaje iskustvo velikih utakmica, a posle odluke Vladana Milojevića da ostane na mestu trenera, navijači ovaj put - za razliku od pre godinu dana - sa velikim optimizmom dočekuju kvalifikacije za Ligu šampiona. Posebno jer je sistem promenjen, pa čak i da se ne domogne iste, Zvezda ima dobre šanse da se ponovo nađe u grupi Lige Evrope (našalili su se neki u subotu uveče kada se tokom slavlja na beogradskim ulicama zapalio autobus u kojem su bili igrači i stručni štab izjavom "prineli smo žrtvu za Ligu šampiona").
Upravo je kontinuitet ono što je potrebno klubu da bi nastavio put "ozdravljenja" posle dugih godina ranog ispadanja u kvalifikacijama i borbe sa nagomilanim dugovima.
Što se tiče domaće scene, osvojeno je ravno 100 bodova u 37 utakmica!
"Večiti rival" Partizan ostavljen je daleko iza, pobedom kada je bilo najpotrebnije - u prvom kolu plej-ofa, posle prethodno dva nerešena ishoda u međusobnim duelima.
Jedinu mrlju na sjajnu sezonu baca eliminacija u četvrtfinalu Kupa Srbije od Mačve, ali i u Šapcu Zvezda nije poražena tokom igre, već posle penala.
Uspeo je Vladan Milojević da u prvom delu sezone uigra praktično dva tima, jedan za međunarodnu i jedan za domaću scenu, čime je značajno rasteretio pojedine igrače koji su se u Zvezdu vratili da "rehabilituju" karijere posle slabe inostrane sezone. I, svi do jednog su uspeli!
Prvenstveno zvanično najbolji igrač i strelac Superlige, Aleksandar Pešić, koji je sa 25 golova vodio saigrače do titule.
Pored iskusnih igrača - u koje po vremenu na seniorskoj sceni, ne i po godinama, spada i Nemanja Radonjić - Zvezda je ove sezone "lansirala" u orbitu i neke svoje klince.
Dejan Joveljić se u finišu sezone predstavio navijačima golovima, Luka Ilić je u više navrata pokazao zašto ga je kupio Mančester siti, Uroš Račić stekao zavidnu minutažu, kao i Luka Adžić, oko kojeg se ipak zakomplikovala situacija poslednjih nedelja zbog ugovora, pa su male šanse da će i ostati u Zvezdi.
Ova sezona donela je i, verovatno, najbolju selekciju stranaca u timu od kada su oni postali redovna pojava u našem fudbalu. Mičel Donald je zalaganjem i odnosom zaslužio da postane prvi stranac kapiten Crvene zvezde, Damijen Le Talek se pokazao kao sjajan štoper iako mu to u dosadašnjoj karijeri nije bila primarna pozicija, Ričmond Boaći je golove postizao kao na traci, Gelor Kanga spajao saigrače sa protivničkim golmanima i pogađao kada je trebalo - protiv Sparte i Krasnodara, Abraham Frimpong bio zamena na koju je u svakom trenutku moglo da se računa da će odraditi posao, a El Fardu Ben se tokom proleća brzo uklopio u tim i nagovestio da bi naredne sezone mogao biti velika opasnost po protivničke golmane.
Posebnu ulogu u šampionskom pohodu imali su Vujadin Savić, Filip Stojković i Slavoljub Srnić, momci koji su se zaobilaznim putem stigli do uloga o kojima su maštali igrajući za mlađe kategorije kluba.
Vidi opis
Milan Borjan je povremeno delovao kao da mu je nemoguće dati gol, Nenad Milijaš je bio produžena ruka Vladana Milojevića u svlačionici, Marko Gobeljić je proglašen u timu za "vođu navijača", Milan Rodić, Branko Jovičić i Nenad Krstičić ostvarivali su na terenu svaku trenerovu zamisao, iako je bilo perioda kada su ih povrede sputavale, Nemanja Milić, Srđan Babić i Dušan Anđelković strpljivo su čekali i koristili svoje šanse...
Svako je imao svoju ulogu i tačno je znao šta mu je činiti na terenu, što je i jedan od najvećih uspeha Vladana Milojevića, Milana Kosanovića, Vladana Jankovića, Nikole Leposavića, Dušana Gašića, Ivice Momčilovića, Ivana Vučetića i ostalih angažovanih u stručnom štabu.
Mnogo toga dobrog desilo se po Crvenu zvezdu u proteklih godinu dana, ali sada je potrebno održati pozitivnu atmosferu i vezati još jednu jesen u Evropi, uz dobre rezultate na domaćoj sceni. Svesni su u klubu da jedino tako mogu da izađu iz finansijskih problema, a ono što je bitno - i igrači razmišljaju na takav način. Ćak i oni koji nisu ponikli na "Marakani", čini se da osećaju crveno-bele boje kao da ih već dugo nose.
Putokaz je postavljen, a hoće li ga svi zajedno slediti, videćemo...
Posle psihološkog šoka koji su doneli bolna eliminacija iz kvalifikacija za Ligu šampiona od Ludogoreca, pa debakl protiv Sasuola u prilici da se domognu Lige Evrope, a onda i gubitak prvog mesta superligaškog karavana samo četiri kola pre kraja prvenstva, te poraz u finalu Kupa, usledila je najbolja postbarijevska sezona Crvene zvezde u Evropi i povratak titule na stadion Rajko Mitić.
Iako je na raspolaganju imao većinu igrača koji su pretrpeli sve prethodno navedeno, a novajlije su mu dolazile "u hodu", Vladan Milojević uspeo je sa svojim stručnim štabom da "zategne" tim na najbolji mogući način. Hemija koja se stvorila između njega i fudbalera, donela je crveno-belima rezultate kojima se malo ko nadao - šesnaestinu finala Lige Evrope i titulu prvaka Srbije.
U 56 utakmica ostvarena je 41 pobeda, uz 11 remija i samo četiri poraza. Postignuta su 124 gola, a primljeno samo 30!
Nijednog trenutka tokom sezone koja je završena "petardom" protiv Voždovca, igrači u crveno-belim dresovima nisu delovali kao da ne znaju šta će sa loptom ili se "borili za goli život" protiv nekog rivala. Čak ni protiv Arsenala i moskovskog CSKA. Štaviše, u četiri duela sa poznatim engleskim i ruskim klubom, Zvezda je ostavila mnogo bolji utisak od skupocenih protivnika, iako je uz 0:0 od oba poražena 0:1.
Videlo se u tim porazima da igračima nedostaje iskustvo velikih utakmica, a posle odluke Vladana Milojevića da ostane na mestu trenera, navijači ovaj put - za razliku od pre godinu dana - sa velikim optimizmom dočekuju kvalifikacije za Ligu šampiona. Posebno jer je sistem promenjen, pa čak i da se ne domogne iste, Zvezda ima dobre šanse da se ponovo nađe u grupi Lige Evrope (našalili su se neki u subotu uveče kada se tokom slavlja na beogradskim ulicama zapalio autobus u kojem su bili igrači i stručni štab izjavom "prineli smo žrtvu za Ligu šampiona").
Upravo je kontinuitet ono što je potrebno klubu da bi nastavio put "ozdravljenja" posle dugih godina ranog ispadanja u kvalifikacijama i borbe sa nagomilanim dugovima.
Što se tiče domaće scene, osvojeno je ravno 100 bodova u 37 utakmica!
"Večiti rival" Partizan ostavljen je daleko iza, pobedom kada je bilo najpotrebnije - u prvom kolu plej-ofa, posle prethodno dva nerešena ishoda u međusobnim duelima.
Jedinu mrlju na sjajnu sezonu baca eliminacija u četvrtfinalu Kupa Srbije od Mačve, ali i u Šapcu Zvezda nije poražena tokom igre, već posle penala.
Uspeo je Vladan Milojević da u prvom delu sezone uigra praktično dva tima, jedan za međunarodnu i jedan za domaću scenu, čime je značajno rasteretio pojedine igrače koji su se u Zvezdu vratili da "rehabilituju" karijere posle slabe inostrane sezone. I, svi do jednog su uspeli!
Prvenstveno zvanično najbolji igrač i strelac Superlige, Aleksandar Pešić, koji je sa 25 golova vodio saigrače do titule.
Pored iskusnih igrača - u koje po vremenu na seniorskoj sceni, ne i po godinama, spada i Nemanja Radonjić - Zvezda je ove sezone "lansirala" u orbitu i neke svoje klince.
Dejan Joveljić se u finišu sezone predstavio navijačima golovima, Luka Ilić je u više navrata pokazao zašto ga je kupio Mančester siti, Uroš Račić stekao zavidnu minutažu, kao i Luka Adžić, oko kojeg se ipak zakomplikovala situacija poslednjih nedelja zbog ugovora, pa su male šanse da će i ostati u Zvezdi.
Ova sezona donela je i, verovatno, najbolju selekciju stranaca u timu od kada su oni postali redovna pojava u našem fudbalu. Mičel Donald je zalaganjem i odnosom zaslužio da postane prvi stranac kapiten Crvene zvezde, Damijen Le Talek se pokazao kao sjajan štoper iako mu to u dosadašnjoj karijeri nije bila primarna pozicija, Ričmond Boaći je golove postizao kao na traci, Gelor Kanga spajao saigrače sa protivničkim golmanima i pogađao kada je trebalo - protiv Sparte i Krasnodara, Abraham Frimpong bio zamena na koju je u svakom trenutku moglo da se računa da će odraditi posao, a El Fardu Ben se tokom proleća brzo uklopio u tim i nagovestio da bi naredne sezone mogao biti velika opasnost po protivničke golmane.
Posebnu ulogu u šampionskom pohodu imali su Vujadin Savić, Filip Stojković i Slavoljub Srnić, momci koji su se zaobilaznim putem stigli do uloga o kojima su maštali igrajući za mlađe kategorije kluba.
Milan Borjan je povremeno delovao kao da mu je nemoguće dati gol, Nenad Milijaš je bio produžena ruka Vladana Milojevića u svlačionici, Marko Gobeljić je proglašen u timu za "vođu navijača", Milan Rodić, Branko Jovičić i Nenad Krstičić ostvarivali su na terenu svaku trenerovu zamisao, iako je bilo perioda kada su ih povrede sputavale, Nemanja Milić, Srđan Babić i Dušan Anđelković strpljivo su čekali i koristili svoje šanse...
Svako je imao svoju ulogu i tačno je znao šta mu je činiti na terenu, što je i jedan od najvećih uspeha Vladana Milojevića, Milana Kosanovića, Vladana Jankovića, Nikole Leposavića, Dušana Gašića, Ivice Momčilovića, Ivana Vučetića i ostalih angažovanih u stručnom štabu.
Mnogo toga dobrog desilo se po Crvenu zvezdu u proteklih godinu dana, ali sada je potrebno održati pozitivnu atmosferu i vezati još jednu jesen u Evropi, uz dobre rezultate na domaćoj sceni. Svesni su u klubu da jedino tako mogu da izađu iz finansijskih problema, a ono što je bitno - i igrači razmišljaju na takav način. Ćak i oni koji nisu ponikli na "Marakani", čini se da osećaju crveno-bele boje kao da ih već dugo nose.
Putokaz je postavljen, a hoće li ga svi zajedno slediti, videćemo...