Prvo Svetsko prvenstvo po završetku rata održano je u Južnoj Americi, u kojoj između 1939. i 1945. godine nije bilo razaranja.

Domaćinstvo je pripalo Brazilu, kao nagrada za odličan fudbal demonstriran 12 godina ranije u Francuskoj i bio je to Mundijal šokova, na kojem su prepotentni Englezi poraženi od Sjedinjenih Američkih Država, a Brazil od Urugvaja, u utakmici u kojoj mu je za prvu titulu prvaka planete bio dovoljan i remi.

Prva faza trebalo je da bude odigrana kroz četiri grupe sa po četiri tima, međutim, u grupi D priča se svela samo na Urugvaj i Boliviju. Reprezentacija Indije propustila je jedinstvenu priliku da nastupi na šampionatu sveta, i to zato što FIFA nije dozvolila njenim fudbalerima da igraju bez kopački - bosonogi!

Pošto su se britanske zemlje 1946, posle 21 godine dobrovoljnog izgnanstva, vratile u članstvo FIFA, Engleska i Škotska uspešno su prebrodile kvalifikacije, ali su Škoti potom sami sebi izmislili baraž, odlučivši da odu na Mundijal samo ako prethodno postanu prvaci Velike Britanije. Aprila 1950. Englezi su na glazgovskom Hempden Parku pobedili Škotsku sa 1:0 i ovi su, kao ljudi od reči, odustali od puta u Brazil...

Kako su Englezi prošli na svom debiju, posle su verovatno zažalili što se i oni nisu zahvalili na učešću. Reprezenti kolevke fudbala, kojima je prethodno bilo ispod časti da se takmiče sa drugim nacijama, na premijeri su savladali Čile 2:0, a onda doživeli istorijski poraz od SAD - 0:1 u Belo Horizonteu.

Čuvena anegdota vezana za taj meč kaže da je jedan novinar dobio otkaz, jer je rezultat sa teleksa "Engleska - SAD 0:1" na svoju ruku preinačio u 10:1, smatrajući da je u pitanju greška! Englezi su zatim izgubili i od Španije, takođe 0:1, pa su se na Ostrvo vratili potpuno osramoćeni.

Švedski amateri eliminisali su branioce trona, Italijane, pobedivši ih 3:2, dok su Urugvajci svoju jedinu utakmicu prve faze (8:0 protiv Bolivije) odigrali 10 dana posle početka Mundijala, kada su njihovi rivali u preostalim grupama već imali po dva meča u nogama.

Prvi i poslednji put, pitanje prvaka sveta nije rešavano kroz nokaut okršaje, već su četiri reprezentacije oformile novu grupu, u kojoj se igralo po jednokružnom bod-sistemu. Kao pobednici svojih preliminarnih grupa, u završnicu su se plasirali još Brazil i Španija.

Domaći fudbaleri, koji su u prvoj fazi remizirali sa Švajcarskom (2:2), a zatim pod "moranjem" savladali Jugoslaviju (2:0), počeli su takmičenje u finalnoj grupi više nego impresivnim pobedama nad Švedskom (7:1) i Španijom (6:1).

Rekordnih 200.000 ljudi (zvanično 174.000) okupilo se 16. jula na novom stadionu Marakana, jedva sagrađenom na vreme, da proslavi poslednji korak uspona svojih ljubimaca na krov sveta.

Zato što su sa Španijom odigrali nerešeno (2:2), Urugvajci su u treće kolo ušli sa bodom manje od Brazila i bila im je neophodna pobeda. "Karioke" su tražile samo jedan bod i činilo se da neće imati nikakvih problema kada su u 47. minutu došli u vođstvo golom Frijake. Medjutim, naslednici šampiona iz 1930. godine nisu digli ruke od titule i to im se isplatilo kada je Huan Skijafino izjednačio u 66, a Alsides Điđa postigao pobedonosni pogodak 11 minuta pre kraja.

A GDE JE PEHAR?

Ovaj neuspeh bio je prosto nepodnošljiv za organizatore i oni su, namerno ili ne, jednostavno zaboravili da pobednicima uruče trofej. Pehar koji je od tog šampionata poneo ime Žila Rimea, francuskog fudbalskog radnika zaslužnog za odigravanje prvog Mundijala, kapitenu Urugvaja morao je da uruči lično Rime, i to pošto ga je jedva pronašao u gužvi nastaloj na terenu.

JUGOSLAVIJA - POVRATAK NA VELIKU SCENU

Posle dva neuspeha u kvalifikacijama, reprezentacija Jugoslavije je uz dosta drame obezbedila pravo da po drugi put nastupi na završnom turniru prvenstva sveta. Plavi su u kvalifikacionoj grupi dva puta savladali Izrael (6:0 u Beogradu i 5:2 u Tel Avivu), dok su sa Francuzima u oba navrata remizirali (po 1:1 u Beogradu i Parizu).

Pošto su "trikolori" takođe osvojili maksimalan broj bodova u okršajima sa Izraelom, u skladu sa tadašnjim propozicijama, morala je da bude odigrana "majstorica".

Domaćin meča odluke bila je Firenca, 11. decembra 1949, a plavi su tek posle produžetaka pobedili rezultatom 3:2 i plasirali se na Mundijal. Francuska je u 83. minutu povela sa 2:1, minut kasnije iz penala je izjednačio dvostruki strelac Prvoslav Mihajlović, a trijumf je u 113. minutu doneo Željko Čajkovski.

Na samom šampionatu, Jugoslavija je prve mečeve protiv Švajcarske i Meksika bez problema rešila u svoju korist. Bilo je 3:0, odnosno 4:1, a pošto su Brazilci neočekivano podelili bodove sa Švajcarcima (2:2), plavima je u okršaju na Marakani bio potreban samo jedan bod za plasman u završnicu. Medjutim, pre početka utakmice zadesio ih je veliki peh.

Rajko Mitić je na putu od svlačionice do terena udario glavom u metalnu konstrukciju i zadobio duboku posekotinu. Odlučeno je da on ostane u svlačionici, kako bi mu lekari ukazali pomoć, a da ekipa krene na "karioke" sa desetoricom igrača.

Brazil je iskoristio tu prednost i već u 4. minutu je "zlatna kopačka" Mundijala Ademir obradovao više od 140.000 navijača. Mitić se uključio u igru posle dvadesetak minuta, naš nacionalni tim je uspostavio ravnotežu, ali se do kraja utakmice ipak zatresla samo mreža Srdjana Mrkušića. Zizinjo je sredinom drugog poluvremena postavio konačnih 2:0 i poslao plave kućama.

Selektor: Milorad Arsenijević.

Igrači: Srđan Mrkušić 3 (nastupa) / 0 (golova), Vladimir Beara -, Ivan Horvat 3/0, Branko Stanković 3/0, Božo Broketa -, Ratko Čolić -, Željko Čajkovski 3/0, Predrag Djajic 3/0, Miodrag Jovanović 3/0, Bela Palfi -, Kosta Tomašević 3/3, Stjepan Bobek 3/1, Rajko Mitić 3/0, Zlatko Čajkovski 2/2, Bernard Vukas 2/0, Tihomir Ognjanov 1/1, Prvoslav Mihajlović 1/0, Aleksandar Atanacković -, Vladimir Firm -.

REZULTATI PLAVIH

Prva faza

Jugoslavija - Švajcarska 3:0 (Mitić 60, Tomašević 70, Ognjanov 76)
Jugoslavija - Meksiko 4:1 (Bobek 19, Čajkovski 22, 62, Tomašević 81 - Ortiz 89p)
Jugoslavija - Brazil 0:2 (Ademir 4, Zizinjo 69)

- REZULTATI -

REZULTATI FINALNE GRUPE

Brazil - Švedska 7:1

Urugvaj - Španija 2:2

Brazil - Španija 6:1

Urugvaj - Švedska 3:2

Švedska - Španija 3:1

Urugvaj - Brazil 2:1

KONAČAN PLASMAN:

1. Urugvaj, 2. Brazil, 3. Švedska, 4. Španija

---------------------------------------------------------
Utakmica sa najviše golova: Brazil - Švedska 7:1 (finalna grupa), Urugvaj - Bolivija 8:0 (prva faza)

Ukupno golova na turniru: 88

Prosek golova po utakmici: 4,00

Najbolji strelac: Ademir (Brazil) - 9

Najviše golova na utakmici: Ademir (Brazil) - 4

Najveća poseta: 199.854 (Urugvaj - Brazil, finalna grupa)

Ukupna poseta: 1.069.354

Prosečna poseta: 48.607

Debitovala: Engleska.