Crveno-beli su ostali bez titule, ali su dobili klince. Samo da i njih ne izgube...
Da ne budemo previše grubi, pa da kažemo od osnivanja kluba, ali navijači Crvene zvezde ne pamte tako lošu sezonu kao upravo završenu 2014/2015.
Na početku bez učešća u kvalifikacijama za Ligu šampiona zbog suspenzije, na kraju bez titule osvojene godinu dana ranije.
U međuvremenu bez jasnog cilja da li se boriti za odbranu trofeja ili se koncentrisati na promociju mladih igrača.
Upravo je ta neodlučnost klupskog rukovodstva, tvrdi Nenad Lalatović, bila najveća kočnica da formira tim koji želi i postavi stvari u njemu kako želi.
Imao je mladi trener mnogo problema ove sezone da shvati šta Uprava traži od njega, ali i u odnosu sa pojedinim igračima.
Koliko mu je bilo teško najbolje oslikava poslednja utakmica Jelen Superlige za koju je Lalatović imao na raspolaganju svega 14 igrača, od kojih su dvojica iz omladinskog pogona.
Da je i sam, ipak, dosta "lutao", potvrđuju izjave u kojima prvo priča da u svom timu ima najbolje igrače koje Srbija može da ponudi, a potom konstatuje da je drugo mesto u ligi realnost Crvene zvezde u ovom trenutku.
Nije uspeo Lalatović ono što se možda i najviše očekivalo od njega - da kao neko ko je ponikao u Zvezdi, bio kapiten i osvajao trofeje, usadi svojim fudbalerima pobednički mentalitet.
Nadao se da će u tome imati pomoć Nenada Milijaša, ali je iskusni kapiten pušten da ode posle tri odigrana kola, iako je pokazivao volju da ostane. Od igrača koji je stavom i iskustvom mogao da pomogne mladima, na polusezoni je otišao Nejc Pečnik, mada je takođe, bio spreman na pregovore. Zatim je Nikola Mijailović suspendovan.
Tih meseci, u Ljutice Bogdana kao da su radili protiv sebe.
Pošto je Mijailović izbačen iz tima, kapitenska traka predata je Darku Lazoviću, ali mu je ona ubrzo oduzeta, bez obzira na sve čime ju je prethodnih godina u potpunosti zaslužio. Lazović nije želeo da oprosti klubu poveći dug za neisplaćene zarade, što mu je uzeto za zlo. Tome je dodata i činjenica da odlazi kao slobodan igrač na kraju sezone.
U Zvezdi su tako skrajnuli i poslednjeg igrača koji je dao doprinos povratku titule na "Marakanu".
Dovedeni su neki drugi iskusni fudbaleri, od kojih je Aleksandar Luković trebalo da ima ulogu lidera. Povratnik u klub se, međutim, povredio tokom zimskih priprema, što će mnogi posmatrati kao plod loše karme. Luković je, može se čuti na "Marakani", angažovan u januaru 2015. za iste uslove koje je tražio još u junu 2014. Zašto je, onda, šest meseci samo trenirao sa budućim saigračima? Nije baš jasno...
I pored svih problema sa igračkim kadrom, nekoliko puta tokom sezone Partizan se "nudio" crveno-belima, ali i takav, verovatno najneubedljiviji u poslednjih nekoliko godina, uspeo je da završi prvenstvo sa sedam bodova prednosti.
Poslednju šansu da se "vrati u život", Zvezda je imala u 148. "večitom derbiju", ali nije uspela da postigne gol u njemu. Nije uspela da pređe na protivničku polovinu prvih 20 minuta utakmice. Ne zato što su gostujući igrači bili toliko nadmoćni, već zato što su domaći bili toliko nemoćni.
Davno nije odigran tužniji fudbal u derbiju, pa je rezultat 0:0 i najbolja njegova ocena.
Ono što je posebno razočaralo Zvezdine navijače, a trebalo bi da zabrine rukovodstvo kluba, jeste odnos tima u situaciji kada je četiri kola pre kraja, posle pobede Partizan protiv Vojvodine u Novom Sadu, postalo jasno da će crno-beli vratiti šampionski pehar u svoje vitrine.
Igrači su digli ruke, predali se i dozvolili čak i budućem drugoligašu, Radničkom 1923, da ih nadigra na njihovom stadionu. Gosti iz Kragujevca slavili su 2:1, a drugi gol postigli su tokom pola sata igre sa igračem manje.
Nekoliko dana pre te utakmice, crveno-beli su dobili lekciju iz fudbala od Čukaričkog. Da su uspeli da pobede u tom meču, izabranici Nenada Lalatovića pokazali bi da imaju kakav-takav karakter i kvalitet, međutim, posle dobrog prvog poluvremena, u drugom delu utakmice na terenu je postojao samo jedan tim. Jeste Čukarički poveo golom u poslednjoj sekundi prvog poluvremena, ali to ne bi smelo da bude izgovor za tim šampionskih ambicija...
Kakva je sezona iza crveno-belih, možda najbolje pokazuje podatak da aktuelni prvak Srbije u četiri utakmice sa najvećim konkurentima za tron, prvoplasiranim Partizanom i trećeplasiranim Čukaričkim, nije uspeo da postigne gol!
U 30 mečeva ove sezone, Zvezdini igrači dali su 46 golova. Prosečno: 1,5 po meču.
Složićete se, premalo za titulu u bilo kojoj ligi.
Jedina svetla tačka u minuloj takmičarskoj godini Crvene zvezde bili su petorica mladih igrača, promovisanih u prvotimce.
Rajković, Grujić, Ristić, Jovanović i Jović pokazali su ogroman potencijal i sada je na klubu da ih pametno iskoristi. Ne samo da su dobili šansu na seniorskoj sceni, već su u većini mečeva igrali vrlo ozbiljne uloge. Neko sa više, neko sa manje uspeha, ali ukupno gledano svi zaslužuju prelaznu ocenu za debitantsku sezonu u profesionalnim vodama.
Najavljuje se da će ostati u klubu, što bi bilo sjajno, ali ako neko i bude morao da se proda zbog dobro poznate finansijske situacije, bitno je da ne bude poklonjen...