• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste nam poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

ŠOK ISPOVEST LJUBE PANTOVIĆ! Prebila devojčicu od 9 godina, samoj sebi lomila prste, pretili joj da će joj UBITI DECU

Ljuba Pantović je šokirala mnogim stvarima iz svog života.

 Izvor: ATA Images/Antonio Ahel

U veikoj životnoj ispovesti Ljuba Pantović, koja je osvanula i na sajtu za odrasle, pričala je o odnosu sa bivšim mužem Karađorđem Subotićem, ćerkom Aleksandrom, ali je prvi put progovorila i o svom odrastanju, koje je mnogo uticalo na sve što joj se kasnije dogodilo u životu.

Odrasla je u porodičnom stanu na Vračaru, u kom je živelo osmoro ljudi. Ona je sa ocem Predragom, majkom Dušankom i sestrama Ivanom i Miljanom delila jednu sobu. Bila je najmlađe, neplanirano dete.

"Svi su bili protiv toga da se rodim, jer su moji roditelji već imali dve male ćerke. Brzo sam shvatila da sam na poslednjem mestu u toj kući. Dobijala sam samo tuđe stvari, meni nikada nisu imali da plate ekskurziju, pa sam sedela kod kuće dok su moje sestre putovale. Nisam bila ljuta što one idu, već tužna što ja ne idem. Zato sam se često inatila. Nisam htela da idem u vrtić, nisam htela ništa da jedem, čak ni sokiće nisam pila", započela je ispovest Pantovićeva.

Možda ce vas zanimati

"Često sam se tukla. Znalo se da u parku ne može da se igra nijedno dete, ako mu ja ne dozvolim. Jedna devetogodišnja devojčica je na svojoj koži osetila moj gnev i bes, iako sam ja imala samo šest godina. Poručila mi je preko drugara da ne smem da dolazim u taj park. Otišla sam na njena vrata i prebila je, tako da je morala da ide u Urgentni centar na ispiranje rana. Otad više nikome nije padalo na pamet da mi poručuje bilo šta."

Izvor Ljubinog agresivnog ponašanja, ali i želje za dokazivanjem bio je njen odnos sa majkom.

"Majci sam uvek bila nebitna. Očajnički sam se trudila da budem najbolja u svemu iz nade da ću čuti jedno 'bravo' od nje. Taj inat me je doveo do vrha! Pobeđivala sam u šahu, matematici, recitovanju i pisanju pesama, bila sam vrhunski sportista, ali nikada nisam čula to famozno: 'Bravo, Ljubo'".

Iz nade da će ipak uspeti da fascinira majku, završila je osnovnu školu "Svetozar Marković" kao vukovac, a uporedo je išla i u muzičku. Morala je da svira violončelo, iako nije želela.

"Mama je htela da budem violončelista. Doživljavala je sebe kao velikog umetnika, jer je imala emisiju na RTS-u i pisala je pesme, pa je želela da i ja budem umetnica. Moj san je bio da sviram klavir i pristala sam da sviram bilo koji instrument kako bih posle časova u školi svirala klavir. Bila sam spremna na žrtvu zarad koristi. U sedmom razredu sam se upisala i na kik-boks. Imala sam mnogo obaveza, pa nisam izlazila i imala prijatelje. Mama me je psihički maltretirala da stalno sviram, a kad bih dobila pet minus, smatrala bi me najgorom na svetu: 'Eto, lepo sam ti govorila da treba još da radiš'."

Zbog svoje velike ambicije, majka je htela da je upiše u srednju muzičku. Međutim, Ljubin san je bio da profesionalno nastavi da se bavi kik-boksom. Kako bi izbegla muzičku školu, sa samo 14 godina uradila je nešto jezivo - namerno je polomila prste.

"Dogovorila sam se sa drugaricom, koja takođe nije želela da ide u školu, da jedna drugoj polomimo prste, jer bez njih ne mogu da sviram violončelo. Stavile smo prste na štok od školskih vrata i iz sve snage ih zalupile. Ja sam za svaki slučaj ponovila to još dva-tri puta. Polomila sam dva prsta, koja su mi i danas kriva. Mojima nisam smela da kažem istinu, već sam ih slagala da se to slučajno dogodilo. Majka me je izgrdila. Tada je propao njen san, a moj je počeo da se ostvaruje", rekla je.

Možda ce vas zanimati

Ljuba je postala višestruka šampionka Jugoslavije i bila je reprezentativka u kik-boksu. Osvojila je više od 40 zlatnih medalja širom sveta u dva sporta, a njena majka je bila samo na jednom takmičenju.

"Ona verovatno ni danas nema pojma u čemu sam ja sve bila prvak. Mislim da me ne voli zato što sam ja sve ono što je ona želela da bude, a nije uspela. Htela je da bude poznata, ali nikada nije bila, da ima para, ali nije imala koliko je želela. Da bude najbolja u svom poslu, ali nije bila, a ja jesam. Otpisala sam je davno zbog toga što je na sve načine pokušavala da mi uruši autoritet kod moje dece. Kada sam vodila rat sa Aleksandrom što je u šestom razredu oblačila prekratke šortseve, moja majka je govorila da sam ja nosila kraće, što nije istina. Kada Aleksandri nisam dala da se tetovira sa 15 godina, mešala se: 'Što joj braniš kada si i ti istetovirana'. Podržavala ju je i da rodi dete, iako sam ja bila protiv toga", navela je Ljuba i dodala da je majka često umela da je izvređa.

Aleksandra je, pored toga što ima ćerku Magdalenu, dobila pre nekoliko meseci i prvo dete s verenikom Pecom, sina Jovana.

"Jednom mi je rekla da sam kriminalac, ološ, da su moje pare krvave, proklete. Ja više od deset godina imam najjači program za mršavljenje na svetu i od toga zarađujem, a ona mi govori tako nešto. Dok je išla na suđenja sa tatom, mene je pljuvala u sudnici, nazivala me silikonušom. Krivim je što nikad nisam znala šta je prava porodica. Lažno je predstavljala drugima da su nam odnosi idilični. To nije bilo tačno! Roditelji su mi bili razvedeni, a ja sam sa 16 godina pobegla od kuće. Ona za mene nije mama."

Zbog majke je, kako kaže, i odlučila da pobegne od kuće. U drugoj godini je počela vanredno da završava XIV beogradsku gimnaziju i otišla je da živi sa Karađorđem Subotićem.

"Poludela sam kada sam videla da mama čita moja pisma i kopa po mojim stvarima, pa sam pobegla od kuće sa Karađorđem. Imala sam samo 16 godina kada sam otišla od mojih i nikada se nisam vratila. Uzela sam jedino hokejke koje mi je kupila baka i otišla bez ičega. Tata se rasplakao zbog moje odluke, a mama je otišla u policiju i prijavila da sam pobegla s kriminalcem. Zahvaljujući njoj, narednih nekoliko godina živela sam pod poternicom, zato što su, jureći njega, automatski jurili i mene kako bi me vratili kući. Imala sam ograničeno kretanje, jer ako bi našli mene, znali bi da je on tu negde, pa bi ga uhapsili."

Ljuba je neko vreme živela u konstantnom strahu da ne bude pronađena. Stalno je sa Karađorđem menjala mesto boravka, a on je živeo uvek na ivici zakona. U celom tom haosu, bivša kik-bokserka je 1. oktobra 1996. godine rodila ćerku Aleksandru sa samo 17 godina i posle vanrednog školovanja na matursko veće došla s ćerkom u rukama.

Dve godine kasnije, Ljuba je upisala Pravni fakultet, ali ga nije završila jer je 1998. godine rodila i drugu ćerku Goranu. Međutim, Karađorđev način života joj je sve više smetao, te u takvom okruženju nije mogla da gaji decu.

"Brzo sam shvatila da je on debil i kukavica, koji nije imao snage da se obračuna s ljudima kojima je bio žrtveni jarac. Bio je budala koju su uvek nameštali. Zaljubila sam se u njega, jer je u početku bio zaštitnički nastrojen prema meni, a posle svega što mi se desilo, najviše mi je bila potrebna pažnja. Novac nije, jer sam tada bila nezavisna, prodavala sam garderobu i naočare i zarađivala i do 200 maraka dnevno."

"Zbog Karađorđa su pucali na nas. Dobijala sam pretnje od ozbiljnih faca da će ubiti i mene i decu. Plašila sam se za život svojih ćerki", istakla je na kraju.

Komentari 0

Vaš komentar je proslijeđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA