Javnost malo toga zna o njenom privatnom životu.
"Dimitrijo, sine Mitre", "Veseli se kućni domaćine", "Moj Milane kad u vojsku pođeš", "Na Uskrs sam se rodila", "Mito, bekrijo", "Ajde Jano, kolo da igramo", "Jel' ti žao što se rastajemo", "Zapevala sojka ptica" i mnoge druge samo su neki od naziva pesama koje je Vasilija Radojčić otpevala.
O njenom privatnom životu se jako malo zna, a u jednom intervjuu otkrila je da je ostala bez supruga.
Njena ljubav bio je bubnjar Milan Đorđević. Dugo su bili u braku, a on je umro pre nje. Njegovu smrt je teško podnela.
Ono što joj je teralo suze na oči bio je i način na koji je tretirana kao umetnik. Snimila je mnogo pesama, albuma i svojevremeno ploča, ali uz nagrade, priznanje od države nije dobila.
"Povredile su me i kolege muzičari, estradnu penziju nisam dobila iako sam nekoliko puta podnosila zahtev. Kada je penzija izglasana, trebalo je da je prvi dobijemo Cune i ja. On je penziju dobio, mene su zaobišli iako važim za pevačicu koja ima najviše snimljenih pesama u fonoteci Radio Beograda. Snimila sam za RTV PGP 60 antologijskih pesama, obećali su da će mi objaviti trostruki album, a onda su desetak mojih pesama strpali u nekakav zajednički muzički projekat za koji još ne znam šta predstavlja", rekla je Vasilija davnih dana.
Pevačku karijeru je počela šezdesetih godina 20. veka. Mnoge njene pesme postale su hitovi koje slušaju različite generacije. Kvalitetne interpretacije i glas obojen emocijama privukli su veliki broj poštovalaca.
Umrla je u 76. godini. Kremirana je u Beogradu 2011. godine. Njen pepeo je posut po Vrtu sećanja koji je deo Novog groblja.
