Slučaj pjevačice Ljupke Stević koja je prisluškivala svog partnera, bivšeg načelnika saobraćajne policije generala Dragišu Simića, danima intrigira javnost.
Mnogi se pitaju može li prisluškivanje da prođe bez zakonskih posledica i kada je dozvoljno tužiti osobu koja je postavila bubicu i učinila snimak dostupnim javnosti.
Naime, ukoliko se dokaže ovo krivično djelo, zaprijećena je kazna navodno do godinu dana zatvora i novčana kazna od 20.000, pa do čak milion dinara. Ukoliko se snimak pruži na korišćenje medijima, kazna zatvora je i do tri godine, objašnjavaju advokati i kriminolozi.
Koliko će kazna biti teška, zavisi od motiva, objektivnih razloga, olakšavajućih okolnosti i “životnih razloga” zbog kojih je prisluškivanje izvršeno. Kada se sve uzme u obzir, kazna može da bude ublažena.
“Pred zakonom je isto da li je prisluškivao muškarac ili žena i kojim uređajem je to učinjeno. Sud uglavnom ima više razumijevanja prema ženama ili muževima, odnosno osobama koji su iz emotivnih razloga učinili ovakvo djelo. To ne znači da neće biti kažnjeni, već samo da će njihova kazna biti nešto blaža nego kada neko prisluškuje iz koristoljublja. Naravno, muškarac ili žena ipak imaju puno pravo da tuže emotivnog partnera koji ih je prisluškivao”, kaže advokat Svetozar Vujačić.
Jedini slučaj kada je prisluškivanje dozvoljeno jeste isključivo po sudskom nalogu, koji se daje policiji i vojsci, sa tačno određenim ciljem i teriminima prisluškivanja.
Prodaja uređaja za prisluškivanje je legalna. Ipak, to može da se uporedi sa biber sprejom ili elektrošokom, čija prodaja je dozvoljena, ali upotreba nije.
“Postoji nekoliko privatnih detektivskih agencija koje su registrovane i koje pronalaze sive zone u zakonu. U tom slučaju, osoba koja je unajmila agenta ne odgovara za to, već upravo agencija. Ipak, vrlo malo je presuda za ovakvo krivično djelo. Prema iskustvo advokata, djelo je teško dokazati, osim ako neko sam ne prizna da je postavio bubicu”, kaže kriminolog Zlatko Nikolić.
