Vanja Mijatović je prije 11 godina doživela strašnu saobraćajnu nesreću
Pjevačica Vanja Mijatović 2013. doživjela je tešku saobraćajnu nezgodu nakon koje je morala ponovo da uči da hoda, a pored j+fizičkih posledica, na nju je udes ostavio i psihičke. Vanja je u automobilu u trenutku nesreće bila sa kolegama Anom Sević i Stefanom Petruševićem dok su se vraćali sa jednog humanitarnog koncerta.
"Posle udesa kada sam shvatila da mogu, da ja mogu da podignem ovu čašu, da dođem do studija i tako dalje, jer to nisam mogla, zamalo da ostanem, neću ni da izgovaram te riječi, ja onda shvatim šta je meni pruženo i šta sam ja imala onda kada sam bila nezadovoljna. Hvala Bogu što me je ostavio u životu i na nogama, to je bila lekcija koja mi je nažalost bila potrebna. Ja se nadam, da ovako kada pričam možda ljudima dođe do mozga. Ne treba da čekaju takvu opomenu", rekla je Vanja i prisjetila se detalja kobnog dana:
"Ja nisam bila u nesvijesti, sjećam se svega, samo je jedan momenat bio izbrisan iz mog pamćenja. Ana Sević, Stefan Petrušić i ja smo bili u autu, vraćali smo se sa humanitarnog koncerta iz Novog Sada. Tu gdje je sada naplatna rampa, tu smo imali udes, gdje je betonski stub. Tada se gradila rampa, nije bilo osvijetljeno, padao je snijeg. Nije bilo znaka da su radovi na putu. Prosto se desilo, nismo stigli da odreagujemo adekvatno. Sjutra noć je djevojka poginula na tom mjestu, kada sam to saznala palo mi je jako teško, jer to si mogao da budeš ti. Ja sam sjedjela pozadi, došla je hitna pomoć i bila je tu jedna gospođa koja me je tješila i polivala vodom. Ja sam sjedjela i samo sam im rekla da me usprave, došla je hitna pomoć, činilo mi se kao da je prošlo dva sata, ali to je taj momenat i subjektivni osećaj. Odvezli su me u hitnu, Ana i Stefan su bili uz mene do ujutru. Rasjekli su to na meni, sako i pantalone i stavili na skener. To je bio četvrtak, a ja treba da radim u subotu, ja razmišljam kako ću da radim, mnogo me boli. Dolazi doktor i počinje da priča šta sam sve polomila, posle trećeg nisam ni slušala više, samo sam pitala koliko traje oporavak, rekli su mi minimum šest mjeseci. Onda sam ja tu ukapirala ozbiljnost, išla sam u šok sobu. U glavi mi je bilo da je to to i da idem samo na bolje. Ja sam bila pozitivna, tješila sam ljude oko sebe, znam da im je bilo teško, ja sam ih tješila".
Vanja kaže da je prvi pomak nastupio tek posle mjesec dana.
"To je trajalo mesec i nešto dana, to su radili svi drugi za mene. Mislim na medicinske sestre, moju majku i moju baku. Kada uđeš u kadu da se okupaš, to je normalno, ali kada nemaš to, onda vidiš kako je. Mi se zacrnjujemo, pa smo bahati, pa smo alavi, pa smo nezadovoljni, pa hulimo na Boga. Vrlo je bitno da se to skapira, ja se danas nerviram, ali nije to više taj intenzitet. Dobra lekcija", rekla je Vanja Mijatović za "Novu".