Hristina Popović je iskreno govorila o svemu kroz šta je prolazila.
Glumica Hristina Popović otvorila je dušu i iskreno pričala o tome da li je prijvaćena i kako se nosi s tim što je, jednostavno, drugačija. Otkrila je zbog čega ljudima ne pokazuje svoju pravu stranu, šta je zabrinjava kod odrastanja ćerke i šta joj je pomoglo da konačno stekne samopouzdanje.
Prije devet godina dobila je ćerku Luče s hrvatskim kolegom Bojanom Navojcem, a prema majčinstvu je zahvaljujući brojnim preispitivanjima počela drugačije da se odnosi. O izazovima, odlasku kod psihijatra i prevashodno borbi sa sramežljivošću, harizmatična dramska umjetnica govorila je iskreno i otvoreno.
"Stalno nas uče da se prilagodimo i ja sam to radila. Recimo, sviđa mi se neki frajer, ali shvatam da ne može da prihvati baš svaki dio mene i onda krećem u amputaciju, dok potpuno ne izgubim sebe. Zašto je toliki problem ako se izdvajaš? Pitam, jer imam dijete i često čujem kako joj kroz osmeh kažu da je drugačija i nastojim da ne upadne u zamku i cio svoj život se trudi da se prilagodi kao što sam ja to činila", rekla je Hristina i dodala:
"Neko me je baš nedavno pitao: 'Pa, dobro, jesu li te prihvatili konačno?' Rekla sam: 'Ne'. Pita me opet: 'Pa kako ne, imaš trideset i nešto?'. Ja kažem: 'Jes', vala, glupo, ali ne' (smijeh). Niko me nikada nije prihvatio onako kako je meni bilo potrebno, tako da imam dovoljno ranjivosti da se ogolim i priznam ko sam, već se dajem na komade i onoliko koliko neko može da me svari",izjavila je glumica, koja ne traži toleranciju drugih, već dopuštanje.
"Tolerancija je, po mom mišljenju, tiha patnja. Postoji druga opcija, a to je dopuštanje da neko ima drugačiji izbor od tebe i da ga ne mrziš zbog toga. Mene su mama i tata učili da si ti odgovoran i kriv za sve što radiš, a tek kasnije, doduše 20 godina posle, shvatila sam da si ti zaslužan i za sve lepo što ti se događa. Roditelji su mi fenomenalni, ali valjda su na taj način želeli da me zaštite i nauče da držim kontrolu nad životom prihvatanjem odgovornosti", kaže glumica.
Hristina je u porodici, kako tvrdi, naučila i da je, kada više nema efekta oslanjati se na sebe i svoj sud, potrebno potražiti pomoć psihijatra, što rado danas čini.
"Motivacija je moje najbolje oružje, uvek ih imam nekoliko u džepu, za svaki slučaj, ali kada ih ponestane, obratim se školovanim ljudima za to. Mom samopouzdanju dosta je pomoglo i to što sam počela da lagano ispitujem svoje granice i pobjeđujem samu sebe. Naime, tokom ljetovanja s mamom i tek rođenom ćerkom u Budvi, u našoj kući, negde 2014. godine, počela sam da šetam i shvatila da mi to prija, zatim sam instalirala aplikaciju po kojoj jedan minut trčiš najbolje što umiješ, drugi pješačiš. Pomislila sam: 'Što neću to moći, evo, rodila sam dijete, rekli su mi isto, da ni to nema šanse da se desi i desila se i predivna je'. I tako za dve nedelje boravka na primorju uspjela sam da istrčim pet kilometara. Nakon toga dobila sam veliko samopouzdanje i zapitala se šta ja to sve mogu. U 33. godini sam promijenila život, potpuno sam izbacila psihoaktivne supstance, alkohol na prvom mjestu. Nije to išlo uz stil samohrane keve", zaključila je Hristina.
REKLI SU MI DA NIKAD NEĆU MOĆI DA RODIM DIJETE: Hristina Popović o najvećoj borbi - Niko me nikad nije prihvatio
