Kolumnista MONDA MIško Bilbija pogledao je u bioskopu najnoviji filmski spektakl "Odred otpisanih". Atmosfera na početku projekcije - fudbalska, a onda... Pročitajte utiske!
Suicide Squad (2016)
Režija: Dejvid Ajer
Uloge: Vil Smith, Džered Leto, Margo Robi
Čini se da nema spasa DC-jevoj filmskoj sekciji, to jest medijskoj franšizi u narodu poznatijoj kao DCEU (DC Extended Universe). Treći film u ovoj seriji filmova, "Odred otpisanih" obećavao je nešto drugačiji ugođaj od onog koji su nam prethodnih par godina priuštili Supermen i Betmen, a postojali su i neki drugi signali koji su nagoveštavali promenu zarctanog kursa.
Prvo, Zek Snajder je prisutan na špici samo kao jedan od desetak izvršnih producenata, drugo, kao reditelj je potpisan Dejvid Ajer (’’Fury’’) i pod tri - prvi trejler je obećavao ludu zabavu. A onda je došao drugi, pomalo zbunjujući, trejler, a za njim i prve vesti o neslaganju reditelja i producenata, paničnom dosnimavanju i premontiravanju i blablabla.
To je bio trenutak kada sam prestao da pratim novinske naslove koji su se odnosili na "Suicide Squad" i odlučio da lepo, kao svaki normalan čovek, dočekam premijeru filma koji me je jako zanimao. Ustvari, toliko me je zanimao, da sam rešio da se pripremim za projekciju tako što ću se konačno, koliko-toliko, upoznati sa štivom sa kojim do sada nisam imao prilike da se sretnem. Moj prijatelj G. mi je za tu priliku ustupio tri odlična trejda Adama Glasa od pre par godina i to mi je dodatno diglo raspoloženje pred premijeru.
Svejedno, tamo (na projekciji, u jednom malom turističkom mestu na Jadranu) me je ipak iznenadio neviđen entuzijazam publike koja je bila u odnosu 60-40 turisti/lokalci. Dvorana je bila bukvalno krcata, sa klincima koji su sedeli i po stepenicama. Energetski naboj je bio neverovatan, čak su i reklame bile dočekivane aplauzima i skandiranjem.
Zaista fantastična atmosfera, koja se nastavila i sa prvim kadrovima filma. Fleš forvard dva sata kasnije - da sam u tom trenutku ušao u salu, verovatno bih mislio da se upravo završava projekcija nekog filma Tea Angelopulosa, toliko je početna energija bila isisana iz svih prisutnih. Klinci su smoreno ustajali i napuštali salu kao da su u mimohodu, čak i ne čekajući eventualno iznenađenje nakon odjavnog rola. Kao da im se svet srušio. Kao da su gledali meč između Zvezde i Sasuola. A u filmu, najavljenom i kao "12 žigosanih superzlikovaca", Amanda Voler, CIA operativac, okuplja tim najjezivijih zločinaca zatočenih u Arkamu i sličnim ustanovama, a sve sa ciljem da stvori odred nepobedivih i neustrašivih vojnika koji će obavljati najprljavije moguće poslove.
Ona u džepu ima i detonator koji će u slučaju bilo kakve nediscipline ili pobune aktivirati eksplozivne nano-naprave ubrizgane u vratove ’"obrovoljaca’’, ali da li će joj to pomoći kada se Odred otpisanih suoči sa zagonetnim i, reklo bi se, nepobedivim entitetom? Još važnije, da li će naši zlikovci u odsudnim trenucima nastupiti kao jedan ili će krenuti svako za svojim porivom u ništavilo zločina ili tako negde?
U timu su Dedšot, Harli Kvin, El Diablo, Kapetan Bumerang, Kiler Krok, Slipnot i drugi. Katana je, na primer, takođe tu. Ne zaboravimo ni Džokera, moliću lepo. Nesporazumi između Ajera i ljudi koji predstavljaju studio su bili toliko veliki da su, kaže legenda, na kraju nastale dve različito montirane verzije filma i da su fokus grupe izabrale ovu drugu kao uspešniju.
Potom su, navodno, milioni utrošeni u dodatna snimanja, rokovi su počeli da cure, nervoza je počela da čini svoje, a duh Dedpula se nadvio nad dezorijentisanim timom zaduženim za spas još nerođenog deteta. Dedpul se cerekao, naravno. Jer ne može se na silu biti duhovit, nikada. U filmu "Odred otpisanih" praktično ništa nije dobro.
Par fazona, par varnica u dijalozima, par dobrih likova, par uspešnih uloga i ništa više od toga. Uostalom, šta reći o filmu u kojem je možda najbolji deo slab saundtrek i u kojem je Vil Smit ostvario najuverljiviji nastup. Vizuelno, sve to i nije toliko loše, ali svejedno totalno bez ikakve strasti i smisla. Što se tiče načina na koji priča teče, tu smo već na teritoriji apsolutnog brodoloma.
Sam Ajer je pomenuo "12 žigosanih" i tamo je upravo predstavljanje zlikovaca najuzbudljviji deo filma, dok je u slučaju zvanom ’’Suicide Squad’’ taj uvod neshvatljivo konfuzan i, jednostavno, glup. I tako dalje. Harli Kvin je posebna priča.
Talentovana Margo Robi, ni uz mnogo truda nije uspela da nadomesti nepravdu koja je njenom liku naneta od strane Ajera ili kogagod drugog, nije važno. Jedan od kompleksnijih i intrigantnijih DC likova, svakako nije zaslužio ovako aljkav i besprizoran tretman.
Ipak, ima tu i dobrih vesti - ovo nije najgori stripovsko-superherojski film koji je nastao u ovom veku. Tu su uvek ona poslednja ’’Fantastična četvorka’’ i, naravno, onaj Betmen/Supermen debakl. Tako da...nije baš sve toliko crno. U međuvremenu, "Odred otpisanih" na blagajnama stoji sasvim dobro, skoro pola milijarde dobro. Nema dileme, DC fanovi su željni dobrih filmova na temu svojih fantastičnih stripova. 2017. je blizu, stižu "Wonder Woman" i "Justice league", sve sa Zekom Snajderom. Ne sluti na dobro. Možda da neko ipak pozove Kristofera Nolana?
Ocena: Ja: **
---------------------
SVE RECENZIJE MIŠKA BILBIJE
