Gama ili brazilski soj korone sve je blize regionu, a stručnjaci otkrivaju sve o njemu i simptomima koje izaziva.
Gama ili brazilski spoj virusa približio se granicama Srbije. Prvi slučaj brazilskog ili gama virusa registrovan je i u Bosni i Hercegovini, a kako naučnici tvrde karakterističan je po tome što lakše zaobilazi imunitet nastao nakon vakcinacije ili prebolovane infekcije.
U Laboratoriji za molekularno genetička i forenzička ispitivanja Veterinarskog fakulteta u Sarajevu potvrđen je prvi slučaj gama ili brazilskog soja koronavirusa u BiH.
Ovaj soj u Srbiji još nije registrovan, a od zemalja u okruženju u Hrvatskoj je detektovan u februaru, a u Sloveniji u martu ove godine.
Brazilski soj stigao je u većinu evropskih zemalja, kao i u SAD, ali za sada i dalje ne predstavlja dominantan soj.
Simptomi gama soja
Simptomi koji ga prate slični su simptomima ostalih varijanti korona virusa - povišena telesna temperatura, kašalj, bolovi u mišićima, gubitak čula mirisa i ukusa...
Ipak, ono što se do sada zna o ovoj varijanti korone jeste da može da "izmakne" antitelima stečenim prirodnim putem i da dovede do reinfekcije.
Naime, oni koji su već preležali korona virus nisu potpuno zaštićeni od brazilske varijante.
Dr Jesem Orelana, epidemiolog u poznatoj brazilskoj naučnoistraživačkoj instituciji Fiocruz, kaže da je P1 soj visoko prenosiv i zbog toga ga smatra "pretnjom čovečanstvu".
To je jedna od dve varijante korona virusa koje su otkrivene u Brazilu ili kod ljudi koji su putovali iz Brazila, a nazvane su P1 i P2. Varijanta P1 ima više promena - tri mutacije spajk proteina umesto jedne - i to je činjenica koja kod stručnjaka izaziva najviše zabrinutosti.
Prvi put P1 otkriven je u Japanu, kod ljudi koji su doputovali iz Manausa, u Brazilu. Istrage su potvrdile postojanje soja korona virusa u Manausu, gradu na Amazonu koji je preživeo intenzivan prvi talas korona virusa, posebno u aprilu prošle godine.
Istraživanje davalaca krvi u oktobru 2020. pokazalo je da 76 odsto populacije ima antitela, pa se pretpostavljalo da su bar privremeno imuni.
Ali, u januaru 2021. veliki broj ljudi koji su se prethodno oporavili od kovida-19, ponovo je bio zaražen, što ukazuje da je soj P1 sposoban da zarazi ljude koji su mislili da imaju prirodni imunitet.
S druge strane, P2 varijanta je široko rasprostranjena u Brazilu, ali ima manje zabrinjavajućih mutacija.
Kako se vakcine ponašaju
Kad je reč o vakcinama, tu stvari stoje malo bolje, tvrde strani naučnici.
Studija Univerziteta u Oksfordu, objavljena u drugoj polovini marta, pokazala je da postojeće vakcine mogu zaštititi od brazilske mutacije korona virusa. Naučnici su u istraživanju koristili uzorke krvi ljudi sa antitelima koja su generisana i infekcijom korona virusom i vakcinama Oksford/AstraZeneka i Fajzer/Bajontek, koje se koriste u Britaniji.
Kako je javio Rojters, podaci iz studije pokazali su skoro trostruko smanjenje nivoa virusne neutralizacije antitelima koja generišu vakcine za varijantu P.1 Brazil, slično smanjenju viđenom kod soja koji je prvi put identifikovan u Kentu u Britaniji.
"Ovi podaci sugerišu da antitela izazvana prirodnim putem i vakcinama i dalje mogu da neutrališu ove varijante, ali na nižim nivoima. Brazilski soj je možda manje otporan na ova antitela nego što se prvo strahovalo", poručuju sa Univerziteta Oksford.
Srbiji za sada ne preti opasnost od gama soja
Imunolog dr Ana Gligić kaže da Srbiji od gama soja za sada ne preti opasnost i da je kod nas najrasprostranjeniji indijski soj korona virusa.
"Mišljenja sam da je virus oslabio i da se svaka sledeća mutacija prenosi brže, ali su posledice slabije, odnosno manja je smrtnost i više bolest liči na težu prehladu", kaže dr Gligić.
Ona ističe da "nema logike u tome da virus zaobilazi prirodno stečen imunitet".
"Imunitet posle preležane bolesti je najbolji imunitet, to je opšte poznata stvar. A reinfekcije su moguće kod svakog virusa, posle nekog vremena. Naravno, da bi imunizaciju onih koji nisu primili vakcinu trebalo nastaviti i to vakcinama koje imamo, kako bi se što bolje zaštitili od novih mutacija", ističe dr Gligić.
Ona navodi da brazilski ili gama soj nije ništa mnogo drugačiji od drugih sojeva korona virusa što se vidi i po simptomima koje daje.
"Mišljenja sam da tu ne bi trebalo očekivati neke drastične posledice. Osim toga što je virulentniji, ne verujem da će doneti neke nove komplikacije. Virus vremenom slabi, imamo dosta ljudi koji su stekli prirodni imunitet i onih koji su zaštićeni vakcinom. Oni koji do sada nisu zaštićeni trebalo bi da se vakcinišu", poručuje dr Gligić.
