Iako je odavno poznata, ova biljka tek od nedavno zaokuplja pažnju svetskih naučnika...
Aronija je tek nedavno stekla popularnost u modernom društvu, a njena lekovitost se trenutno proučava u laboratorijama širom sveta, piše Alo.rs.
Male tamne bobice aronije su pune hranljivih materija i antioksidansa, poput vitamina C i antocijanina, i nude pregršt beneficija za one koji žele da poboljšaju svoje zdravlje kroz bolju ishranu.
Sveži plodovi aronije imaju najveći antioksidativni kapacitet među svim bobičastim i ostalim voćem istraživanim do sada, merenim po ORAC i TEAC standardima.
U Evropi je aronija privukla pažnju zbog svoje lepote jer su njeni beli cvetovi među najlepšim cvetovima grmolikih biljaka. Ona se naziva i namirnicom budućnosti jer ima izrazito veliku lekovitu moć. Efikasno pročišćava organizam od štetnih materija i teških metala i zato je korisna preventiva protiv mnogih oboljenja.
Istraživanja ruskih naučnika su pokazala da aronija pospešuje izlučivanje teških metala, kao i nekih radioaktivnih materija iz organizma. Takođe poseduje antikancerogeno delovanje jer u velikom postotku ubija maligne ćelije tumora mozga, pluća, dojke, debelog creva i jetre.
Kao izuzetan antioksidans, ona sprečava stvaranje slobodnih radikala i napad na zdrave ćelije u telu i krvnoj plazmi, usporavajući time proces starenja organizma i sprečavajući razvoj hroničnih bolesti. Zbog visokog udela antioksidanasa i vitamina C i E, aronija deluje antivirusno, antibakterijski i antiupalno.
Aronija je bogata antioksidantom antocijanom koji jača imunitet, smanjuje rizik od raka i usporava starenje. Blagotvorno deluje i na rad želuca. Stimuliše rad štitne žlezde, pa se posebno preporučuje osobama s hipotireozom.
Ona takođe sprečava nastanak kardiovaskularnih bolesti. Ovo voće snižava visok pritisak i holesterol i podstiče proizvodnju dobrog holesterola.
Aronija stimuliše rad jetre, pomaže kod žučnih kamenaca. Blagotvorno deluje i na probavni sistem – smiruje grčeve i bolove u crevima, smanjuje upalu sluznice creva i zaustavlja proliv. Korisna je i kod upale mokraćnog sistema.
Aronija je riznica biološki aktivnih spojeva. Od vitamina sadrži sve esencijalne nutrijente – C, A, E, B1, B2, B3, B5, B6, B9, a od minerala je bogata cinkom, gvožđem, kalijumom, kalcijumom, manganom, fosforom i jodom.
To su zapravo sitne, male, tamnoplave bobice u grozdovima koje izgledom jako podsećaju na borovnicu. Rastu u obliku grma, visine i do dva metra.
Jestivi i lekoviti deo biljke su bobice oporog ukusa koje se nakon sazrevanja na grmu mogu održati i dva meseca. Sazreva krajem avgusta i u septembru.
Postoje tri vrste aronije:
crna (Aronia melanocarpa)
tamnocrvena (Aronia arbutifolia)
ljubičasta (Aronia prunifolia)
Preporučuje se dnevno konzumiranje do 50 sušenih bobica. Za prevenciju i očuvanje dobrog zdravlja preporučuje se decilitar soka na dan tokom dve nedelje po jednom godišnjem dobu.
Iskoristivost zdravih sastojaka bolja je ako je konzumirate nakon jela. Takođe, visok sadržaj pektina i voćnih kiselina može kod nekih osoba s osetljivim želucem izazvati mučninu. Nisu poznate kontraindikacije s lekovima.
