Naučnici su se pozabavili ovim pitanjem, i konačno imamo odgovor!
Istraživanjem koje su sproveli naučnici sa Univerziteta Kolumbija potvrđeno je da "osedeću od nerviranja" ne govorimo bez razloga.
Ali, tokom studije otkriveno je i nešto stvarno zanimljivo - proces nije nepovratan, i može da bude reverzibilan ako su vlasi nedavno posedele. Ako uspete da se oslobodite stresa, možete stvarno da zaustavite ovaj proces, kažu naučnici.
Tokom istraživanja, utvrđeno je da kosa može da vrati staru boju na bilo kojem delu glave, ali i da i brada i dlačice na intimnim delovima tela mogu da povrate pigment nakon što počnu da sede.
Naučnici veruju da je uzrok pojave sedih vlasi promena metaboličih puteva tokom kojih se formiraju proteini. Na ove metaboličke procese mnogo utiču hormoni, koji se stvaraju kad je osoba pod stresom, i zbog toga proces može da se "preokrene" ako uspemo da se oslobodimo stresa.
*Metabolički putevi su serije hemijskih reakcija koje se dešavaju u jednoj ćeliji.
Tokom istraživanja, naučnici su prikupili vlasi kose dobrovoljaca koji su učestvovali u istraživanju, azatim su analizirali pigmente u vlasi, od korena do vrha. Metod analiza bio je sličan proučavanju godova drveta, svaki deo odnosio se na određeni vremenski period, piše "Dejli mejl".
"Koristeći ovu metodologiju, sličnu dendrohronologiji, gde godovi drveta predstavljaju protekle godine, dužina kose je odra vremena, i posmatra se deo najskorije stvoren u folikulu, pri koži glave, a kako se odmiče ka kraju vlasi, imamo pregled nedelja ili meseci koji su prošli, u zavisnosti od dužine kose", navodi se u studiji.
Naučnici su proučavali kvalitet i količinu melanina, pigmenta koji vlasima daje boju, i proteine koji su bili prisutni u različitim delovima vlasi.
Očekivali su da sve vlasi počinji da sede od korena, ne od vrhova. Ali, nakon analize gotovo 400 uzoraka vlasi uzetih od 14 dobrovoljaca, otkrili su da su neke vlasi bile sede na vrhu, ali su imale prirodnu boju pri korenu.
Zatim su proučavali količinu pigmenta u različitim delovima dlake, od folikula prema kraju vlasi, da bi utvrdili kako vlas počne da sedi, a onda neočekivano prestane i nastavi da raste u prirodnoj boji.
Na osnovu podataka o prosečnoj brzini rasta kose, mogli su da utvrde kada su se otprilike pojavljivali sedi delovi. Ispostavilo se da se procenjenja starost sedih poklapa sa periodima kad je osoba koja je dala uzorak bila pod velikim stresom, a zatim se kosi vraćala prirodna boja u vreme kad je stres popuštao. Na primer, kod jedonog od ispitanika, pojava prirodne boje poklapala se sa periodom kad je otišao na godišnji odmor.
Studija ne nudi konkretne dokaze da kosa ponovo dobije boju kad više nismo pod stresom, ali naučnici smatraju da je to najverovatnije objašnjenje.
"Podaci do kojih smo došli snažno podržavaju teoriju da starenje nije linearan i nepovratan proces, već proces koji može biti, delimično barem, usporen, pa čak i preokrenut", navodi se u studiji.
Naučnici sa Univerziteta Kolumbija kažu da proteini pronađeni u vlasima direktno impliciraju da su krvac za pojavu sedih promene u metaboličkim putevima.Ti putevi su "osetljivi na hormone stresa, ali posledice te osetljivosti mogu biti i reverzibilne".
Ipak, naučnici kažu da iako po svoj prilici stres može da izazove pojavu sedih vlasi, proces može da se zaustavi, a prirodna boja može da se vrati samo vlasima koje su nedavno osedele.
Osim stresa, pojavu sedih izazivaju i genetski faktori, pa i pušenje, između ostalog, a vlasi koje iz tih razloga posede, više ne mogu da se vrate u prirodnu boju.
