Stručnjaci kažu da previše unosa tečnosti može predstavljati i rizik po zdravlje...
Pravilo koje kaže da svakog dana neophodno da popijete osam čaša vode kako biste hidrirali organizam, postalo je zdravstveni cilj za mnoge. Ali kada je reč o zdravoj koži, telu i generalno energiji, postoje istraživanja koja pokazuju da nas možda uče pogrešno.
Osam čaša je otprilike dva litra vode, ali da li je našem telu zaista potrebno toliko tečnosti?
"Danas se ova teorija ne smatra razumnom", kaže Stjuart Galovej, vanredni profesor za fiziologiju, vežbanje i ishranu na Univerzitetu Stirling. "Mi, ljudi, imamo taj homeostatski sistem, tako da kada nam je potrebna voda osećamo žeđ."
Uzimanje tečnosti kada smo žedni, predstavlja približno 1-2 posto od idealnog stanja nivoa vode u našem organizmu.
"Za većinu ljudi to je potpuno u redu. Čak se za sportiste smatra da gubitak od oko jedan posto ima zanemarljiv uticaj na performanse."
Kako starimo, osećaj žeđi se smanjuje i tada dehidracija može postati pretnja. Slična priča je i sa decom. Voda bi, kako nauka kaže, trebalo da prečišćava organizam, osveži kožu i vrati energiju.
Ipak, Galovej kaže da je detoksikacija vodom "potpuna glupost". Naši bubrezi rade veoma dobar posao sortirajući šta treba da zadrže, a čega treba da se reše i bez vode."
Da li će voda poboljšati kožu?
Iako dehidracija nije dobra za vašu kožu, kaže Bev Šergil, konsultant dermatolog i počasni viši predavač na Univerzitetu u Mančesteru, "kada postignete određeni nivo unosa tečnosti, pod uslovom da ste zdravi, svaki višak vode će se izbaciti napolje."
Amanda Burls, profesorka javnog zdravlja na Univerzitetu u Londonu, upozorava da konzumiranje previše vode može da usmrti. Opijenost vodom se javlja kada količina elektrolita u telu postane neuravnotežena prekomernim unosom vode, narušavajući moždane funkcije.
Pravilo koliko vode treba da pijete zapravo je individualno i zavisi od naše aktivnosti, vremenskih prilika i naše fiziologije.
Šta još hidrira organizam?
Takođe, istraživanje koje je sproveo Galovej pokazalo je i da druge vrste tečnosti imaju jednako hidrirajuće dejstvo na organizamn poput vode. Pa tako, litar piva ništa manje ne hidrira od litre vode. Slično tome, litar instant kafe (koja sadrži 212 mg kofeina) jednako hidrira kao voda.
Na primer, mleko je imalo još veći hidrirajući efekat i predstavljalo je efikasnije rešenje kad je reč o "nadoknađivanju tečnosti" kod osoba sa čestim dijarejama.
Naravno, ovd etreba uzeti u obzir u druge sastoijke koje ovi napici sadrže - alkohol, kofein, masti, a koje kada se unose u u organizam u prekomernoj količini mogu škoditi zdravlju.
