Dugotrajno sedenje može ozbiljno da ugrozi zdravlje, a prema poslednjim podacima u Britaniji ovakav način ponašanja odnese godišnje 70.000 života, više nego rak pluća.
Mnogi ljudi provedu više od devet sati dnevno sedeći, i to ne samo na poslu, piše "Dejli mejl".
Previše sedenja može da poveća rizik od različitih bolesti i da izazove smrt, a utiče i na hormone, metabolizam i može da uzrokuje upale.
Prema najnovijim istraživanjima, više od trećine ljudi više vremena provede sedeći tokom vikenda, nego za radnim stolom tokom sedmice, a slobodno vreme često se provodi gledanjem u ekran, bilo ispred televizora ili surofovanjem na internetu.
Ova navika ne ostavlja samo traga na leđima, već povećava rizik od veoma ozbiljnih bolesti.
U Britaniji, ovakav način života izazvao je smrt 70.000 ljudi 2016. godine i prvi put počinje da košta Nacionalnu službu zdravlja (NHS) - 700 miliona funti godišnje.
Sedenje, prema mnogim aspektima, ima nezavisan uticaj, pa tako utiče na ponašanje hormona, rad metabolizma i funkcije mozga, pa, čak, pokreće i upalne procese u telu.
Istraživači sa Kraljičinog Univerziteta u Belfastu i Univerziteta Ulster zaključili su da je potrebno preduzeti mere smanjenja sedenja u cilju poboljšanja zdravlja ljudi i smanjenja finansijskog opterećenja za službu zdravstva.
Bolesti koje se vezuju za duge periode sedenja, ako se izuzme gojaznost, su kardiovaskularna oboljenja, dijabetes tipa 2, određeni oblici raka, kao što je rak pluća i prevremena smrt od različitih uzroka.
Takođe, sedenje utiče na mozak, raspoloženje osobe, spoznajne sposobnosti, pamćenje i povećava rizik od demencije.
Čak ni oni koji redovno vežbaju nisu pošteđeni ako ostatak dana provedu sedeći. Sedenje ima tako poražavajuće efekte na zdravlje da lekari ovaj način ponašanja nazivaju "novo pušenje".
