Izgovora nije smelo da bude, što ne znači da ih nije bilo. Jana je pre par nedelja Džoniju sve lepo objasnila, trebalo je samo da ponovi vežbe i prvi put u životu ode na skijanje spreman, što ne znači da se spremio.
Ali, izlazak na stazu na prvo skijanje ove zime ništa nije moglo da odloži, pa ni magla zbog koje na momente nismo bili sigurni da li smo uopšte na pravoj planini.
Oblaci oko nas, na sreću, razišli su se još tokom "nešto jačeg" doručka (od kog nam se pomalo mračilo pred očima, ali dobro sad...), pa je trebalo "samo" naoštriti skije, podesiti kilažu na vezovima, utegnuti se u Ellesse opremu i ne zaboraviti najvažniju stvar za svakog skijaša - mobilni telefon.
Jer... kako si to skijao, ako nemaš selfie sa žice?
Pored toga, nije loše poneti i ski pass. A i pljoska dobro dođe.
Dok smo se penjali uspinjačom, Džoni se prisećao epizode sa Janom i kako je svima bilo zabavno na tom snimanju. Svima, osim njemu.
Tako da bio je ovo dan za "naplatu dugova", jer sve što je Džoni trebalo da radi jeste da se ceo dan skija na prelepom Kopaoniku, dok je snimajuća ekipa morala da tabana po planini sa opremom, traži pravo mesto za dobar snimak, potom sačeka da (ne)spremni skijaš prođe par krugova i, na kraju, moli svevišnjeg da niko od ostalih rekreativaca, profesionalaca, instruktora, polaznika, vozača ratraka i egzibicionista ne "uleti u kadar”...
"Ko se poslednji smeje, najslađe se smeje", dobacio je Džoni u jednom "proletu”, ali smo to "katovali".
Iako Jana nikako ne bi bila ponosna na Džonijev stil bez stila, svima je nekako laknulo kada se pred kraj dana pojavio na Sunčanoj dolini čitav i bez očiglednih posledica po zdravlje. Sneg koji se "nakačio" na njegovu Ellesse ski opremu odao ga je, pa nas je uzalud ubeđivao da nijednom nije pao, ali je bar ostao suv "ispod" svoje opreme za skijanje što je, složićete se, najviše važno.
Zašto?
Zato što smo imali na umu novi izazov za Džonija - snow scoot!
Znali smo da, čak i da je bio ozbiljan i spremao se po Janinom programu, na tom čudu neće biti tako samouveren i šaljiv. Bili smo u pravu!
Poznajući Džonija, samo možemo da kažemo da nam je drago što je nosio kacigu koja je inače veoma važan deo opreme. Naročito ako na prvo skijanje izlazite sa "nula do deset" ponovljenih čučnjeva uoči polaska na planinu. Džonijevo iskustvo podsetilo nas je koliko su vežbe i zagrevanje uoči prvog spusta važne za svakog skijaša, jer u jeku zimske sezone kada su gužve svuda oko vas, nekada nije presudno koliko iskustva i veštine imate na smučkama ili bordu, već koliko vam je vremena ostalo da pokušate da izbegnete nezgodu.
Zato ponavljamo spisak vežbi na BOSU lopti koje Džoni nije odradio, a trebalo je.
- čučnjevi na obe noge (to je lako);
- čučnjevi na desnoj/levoj nozi (to je već nije tako lako);
- održavanje na jednoj, uz izdizanje druge noge pod 90 stepeni iz tela (popularni gušterov let);
- održavanje na jednoj, uz podizanje i ukrštanje druge noge preko kolena (popularni Buda);
- izdržaj na rukama, uz provlačenje jedne noge ispod tela, naizmenično (smešno je);
- trčanje (nije smešno);
I za kraj, ne potcenjujte važnost dobre opreme za skijanje, bilo da se radi o jakni, pantalonama, kapi, rukavicama, bilo da je reč o skijama, pancericama, vezovima, štapovima... Ako se prvog dana vratite mokri sa skijanja na -10, neće vas upala mišića sprečiti da sutra izađete na stazu, već upala pluća.
Živi bili, srećno sa "preprekama na skijanju", ne zaboravite telefon i javljajte nam kako je na stazama!
U saradnji sa Sport Vision.
