Postoji biološki razlog zbog kojeg biste radije sedeli na kauču, umesto da vežbate. Evo zašto je tako, ali i kako da prevaziđete inerciju.
Kad vežbanje dođe na dnevni red, ljudi uglavnom više vremena provedu objašnjavajući zašto nemaju vremena za treninge, nego baveći se fizičim aktivnostima.
To je prilično poražavajuće, naročito ako uzmete u obzir da nam je, prema preporukama lekara, dovoljno samo tičavih 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, da bismo bili zdravi. Samo (bednih) 150 minuta, od 10.080 minuta koliko ima nedelja...
A opet, taj cilj koji je sve samo nedostižan, uspe da ostvari tek četvrtina odrasle populacije. Zašto? Pa, "naštelovani" smo da budemo lenštine, uprkos našim dobrim namerama.
Nedavno sprovedeno istraživanje to i potvrđuje. Dr Metju Boasontje sa Univerziteta Britanske Kolumbije sproveo je istraživanje u kojem je učestvovalo 29 ispitanika, koji su gledali slike fizičke aktivnosti odnosno neaktivnosti, a za to vreme im je praćena moždana aktivnost. Onda su zamoljeni da svoje avatare pomeraju brže mogu prema prizorima aktivnosti, u jednom testu, a u sledećem je trebalo da ih najbrže što mogu pomere prema prizorima mirovanja.
Ispostavilo se da je moždana aktivnost bila značajno pojačana kad je trebalo da se ispitanici udalje od prizora koji prikazuje odmaranje. Drugim rečima, mozak mora mnogo više da se potrudi da bi se udaljio od "lenčarenja".
Zašto mozak mora da radi više kad samo razmatramo mogućnost vežbanja? Objašnjenje verovatno leži u našim instinktima za preživljavanje. U davna vremena, čuvanje snage i energije bilo je "od ključne važnosti za opstanak", pošto nam je snaga bila potrebna za potragu za hranom i skrovištem, za takmičenje u osvajanju seksualnih partnera i izbegavanje predatora, rekao je dr Boasontje za Medical News. "Naši rezultati sugerišu da nas, na nesvesnom nivou, više privlači sedenje", dodao je on.
Šta možete da uradite da ovo prevaziđete? Pa, morate da "prevarite" mozak, tako da poželi vežbanje. Drugim rečima, to što sebi ponavljate da "morate" da vežbate neće vam mnogo pomoći. Jedini "lek" je da nađete neku fizičku aktivnost koja vam stvarno pričinjava zadovoljstvo, tako je veća verovatnoća da će vežbanje postati deo vaše svakodnevice, a ne mučna obaveza koju obavljate samo zato što morate.