Ako ne uspevate da nađete porodično pakovanje sladoleda, ja sam kriva.
Prvi dan
Moja je greška što znam kada bi trebalo da bude "Dan D", ali retko gledam u kalendar i još ređe sa sigurnošću znam koji je datum. Da sam lepo izračunala, znala bih zašto sam već u jutarnjim časovima počela da se osećam grozno.
Raspoloženje: Vozim se autobusom, i gledam dekicu koji sedi prekoputa. Ima ceger, spisak mu drhti u ruci, ne može da nađe naočare, i broji izgužvane novčanice od po 20 i 50 dinara. Kroz glavu mi prolazi "pa kako nema nikog u kući osim njega da se iscima do pijace, pa mora da živi sa potpunom stokom kada njega šalju u nabavku, pa ni ne vidi dobro, ima da ga prevare za paprike i onda će se vraćati kući tužan da ga još zezaju gladni i bezobrazni unuci. Jaoooo, šta bih radila tim klincima koji stare ljude tretiraju kako sluge". Brzo se pretvara u "a možda živi potpuno sam, možda je imao i baku koja je umrla i sada svakog dana gleda njihove fotografije sa venčanja i kupiće i cveće na pijaci jer ga je ona volela, ali nje više NEMA".
Da, ovako izgleda PMS. Možda ste gledali filmove ili serije koji vam sugerišu da se žene tokom predmenstrualnog sindroma pretvore u nadrndane veštice, ali to nije tačno. Budemo tužne, budemo gladne, budemo na rubu depresije, bezvoljne ili nekako potišteno nervozne.
Budemo u stanju da iskonstruišemo najdužu priču prepunu detalja na osnovu samo jedne slike, i da pustimo da nas ta priča psihološki razori.
Malkice mi suze oči. Stavljam tamne naočare, gledam kroz prozor umesto u dekicu.
Koža: U odrazu vidim da mi je iskočilo nešto na bradi, čega nije bilo pre 15 minuta kada sam se gledala u ogledalu.
Telo: Gladna sam. Odjednom sam gladna toliko, da ne mogu ni o čemu drugom da razmišljam. Ako se ova vožnja ne završi u narednih pet minuta, mislim da ću progutati sirotog dekicu sa sve cegerom i naočarima.
Iz busa utrčavam u prvu pekaru, što inače ne radim, jedem neku lisnatu glupost diskutabilne svežine, gnev u želucu jenjava, ali se odjednom osećam kao da sam dobila ceo kilogram. Ma, šta mi je?!
Drugi dan
Običan dan na poslu, običan dan kod kuće, iznutra - tropska oluja emocija. Talasi tuge razbijaju se o hridi iscrpljenosti i apatije, povremeni naleti razdražljivosti.
Raspoloženje: Ne reagujem burno, jer sam to naučila da kontrolišem, ali mi neopisivo ide na živce kada nekome treba previše vremena da završi rečenicu. Nervira me font kojim kucam. Od melodije mobilnog telefona mi se diže kosa na glavi, ko je izmisli, a i mene koja je još uvek nisam promenila, skoro godinu dana.
Odlučujem da se sa posla vratim pešaka, da bih malo izbistrila ove sulude misli, ali i naplatila sebi kalorije one lisnate katastrofe iz pekare. Usput svraćam u radnju, momentalno zaboravljam bilo kakvu brigu o trenutnoj naduvenosti, kupujem najveće pakovanje sladoleda koje postoji. Ulazim u stan, i u trenutku kada vidim svog muža, postajem tužnjikava. Zar je moguće da ćemo, od celog ovog dana, biti zajedno samo ovih par sati? Kako je život nepravedan. Večeram sladoled.
Koža: Na bradi imam čitavo sazvežđe nekakvih užasa. Iako ne diram ništa, izgleda sve gore.
Telo: Dva puta proveravam veličinu farmerki, izgleda mi neverovatno da uspevam da se uvučem u njih, osećam se kao balon.
Treći dan
Idemo na dečji rođendan.
Raspoloženje: Sreća pa sam bila sama kod kuće kada sam doživela emotivni krah jer nisam uspela da spakujem poklon onako kako sam zamislila. Sedim u moru odbačenih komadića papira, selotejp je svuda oko mene, makaze više ne mogu ni da nađem, bezvredna sam šaka jada.
Telo: Još nema izmena, ali ima naznaka potpuno iracionalnog shvatanja sebe. Subjektivni osećaj je - ja nisam žensko, ja sam nekakva motka. Kako je ovo moguće, kad sam se juče osećala kao balon?
Koža: Šminkam se lopatom, ozbiljno razmišljam da više od pola lica prekrijem kosom, koja je tek posebna priča. Kao da je odlučila da mi naplati za sve eksperimente tokom tinejdžerskih dana.
"Mene si, ono beše, farbala u ljubičasto, pa u crveno, pa kad ti je to dosadilo, probala da pređeš u plavo? E, da te vidim sada da me isfeniraš. Ili skupiš. Ili OPEREŠ tako da izgledam iole normalno. Hahaha, stavi slobodno svih 300ml tog seruma za ispravljanje, nema ti pomoći. Čupava nakazo".
Dobro je što i dalje ne znam gde su mi makaze, odletelo bi pola metra kose dok ste rekli "keks".
Četvrti dan
Raspoloženje: Padala je kiša napolju, padala je kiša i u meni. Dobro je što sam imala puno posla, pa nisam stigla mnogo da razmišljam o bilo čemu. Nakon posla, skoro histeričan napad želje za čišćenjem kuće od poda do plafona. Kada je sve zablistalo, i dalje šetkam kao lav po kavezu, odlučujem da pobacam gomilu stvari koje mi više ne trebaju, među kojima su verovatno i najmanje tri za koje ću do kraja ove nedelje utvrditi da sam ih bacila greškom. Spavam kao beba, sanjam morbidarije. Sanjam kako novinama jurim komarca, on pada i pretvara se u karikaturu preslatkog deteta kovrdžave kose, koje još uvek maše odvratnim krilima džinovskog komarca, i glasom nalik zujanju optužuje me da sam mu tim novinama polomila ruku. Budim se okupana znojem u četiri ujutru, i ne uspevam ponovo da zaspim.
Koža: Pa, zamislite na šta ličim ako ustajem u četiri ujutru. Vampirica-tinejdžerka.
Telo: Otičem. I dobro je što sam se tako rano probudila, pošto toliko zadržavam vodu da sam jedva skinula prsten sa prsta. Da sam spavala do zvona budilnika, verovatno bi mi prekinuo cirkulaciju.
Peti dan
Pogledala sam kalendar, sad već znam šta se dešava. Dan kraćeg poslovnog puta kolima, tokom celodnevne PMS mučnine sa glavoboljom.
Raspoloženje: U odlasku super, čak sam i razmenila par smislenih rečenica sa kolegama, u povratku, samo jedna misao - "nemoj da se ispovraćaš, nemoj da se ispovraćaš". I nisam.
Po povratku, nalazim se sa mužem ispred radnje, idemo u nabavku hrane, bez reči sam otvara zamrzivač i vadi porodično pakovanje sladoleda. Stavlja ga u kolica, ljubi me dok čekamo red na kasi. Posle večere, primećuje da mi suze oči od glavobolje, gasi svetlo, ušuškava me i mazi po kosi da prođe. Odlazi da igra igricu, uviđavno stavlja slušalice jer mi glava odzvanja od buke. Razmatram kraću seansu plakanja jer su me preplavile emocije, ipak odlučujem da se fokusiram na nešto lepo i uspevam da zaspim dok mu smišljam poklon za rođendan.
Koža: Kao da se malo popravlja? Opipavam čistim rukama, jer ionako ništa ne vidim pošto mi i dalje suze oči.
Telo: Dajte mi nešto široko i neugledno da obučem, osećam se kao da sam zbog tri dana sladoleda dobila 15 kilograma.
Šesti dan
Posle jučerašnje glavobolje koja je više ličila na migrenu, danas "uživam" u nečemu što podseća na stravičan mamurluk.
Raspoloženje: Valjda nisam više tužna, zapravo me glava toliko boli da mi je teško da se koncentrišem na bilo šta.
Telo: Svaki pokret je napor, leđa me bole kao da me je neko šutnuo iz sve snage u donji deo kičme. Glavobolju ću vam dočarati jedino ako vas zamolim da zamislite da, umesto mozga, unutra imam bubnjeve i činele od kojih su neke polomljene. Svaki put kada pomerim glavu, ti polupani instrumenti se kotrljaju po unutrašnjosti lobanje i sudaraju sa njenim zidom.
Koža: Pravim se da ne primećujem dva nova gosta na licu.
Danas je muž bio na putu, pa sam, da mu se odužim, za večeru pravila njegovu omiljenu hranu, pastu sa gorgonzolom. Preplavi me radost kada kaže "mmmmm" posle prvog zalogaja, i pravi se da ne vidi da ja jedem tri kašike, reda radi, da bih mogla posle toga da se bacim na onaj sladoled.
Sedmi dan
Želim da ga provedem u krevetu.
Raspoloženje: Sve može. Gazite me slobodno. Preumorna sam za bilo kakav vid borbe.
Telo: Toplo je, ali želim da sam pokrivena do grla. Pre svega, da ne bih morala da gledam stomak koji izgleda kao da me svega nekoliko meseci deli od porođaja. KAKO se u telo uvuče toliko vode, kako?!
Bonus: Preosetljivost na mirise, koja traje već par dana.
Čini mi se da ne znam samo šta komšija, sa kojim delimo terasu, kuva za ručak, nego i kojim deterdžentom pere veš i koji dezodorans koristi njegova žena.
Koža: U ovom trenutku sam samo nemoćni posmatrač koji gleda šta se odvija na njegovom licu, i bukvalno ne veruje.
Dan "D"
Ili, onaj dan kada će vas boleti stomak kao da vas bodu noževima i to je bezveze, ali su svi gore navedeni simptomi odjednom nestali.
Raspoloženje: Besprekorno. Još mi je slobodan dan. Pa, ovo je strava!
Telo: Opet moje!
Koža: Ništa što malo šminke neće srediti.
