Pedesetsedmogodišnji čovek otišao kod lekara zbog otečenih ekstremiteta, utvrđeno da mu srce zauzima čak 82 odsto širine pluća, umesto uobičajenih oko 50 odsto.
Nakon detaljnih testiranja, lekari su utvrdili da čovek ima "gigantsku desnu pretkomoru". Kardiolog dr Dejvid Mejdelani iz Ohaja objašnjava da širina srca ovog čoveka zauzima 82 odsto širine njegovih pluća, dok je uobijačeno da zauzima malo manje od 50 odsto, a reč je o veoma retkom slučaju.
Desna pretkomora ima funkciju da prima krv koja se vraća sa "putovanja" kroz telo. Srce se ispumpava iz desne pretkomore u donju srčanu komoru , a onda se ispumpava iz srca i šalje u pluća da primi kiseonik, objašnjava dr Mejdelani.
Lekari veruju da je "čovek velikog srca" rođen sa ovim zdravstvenim stanjem, mada postoje određeni srčani problemi koji mogu da dovedu do uvećanja desne pretkomore. Na primer, zdravstvena stanja koja dovode do toga da kroz desnu pretkomoru protiče više krvi nego što bi trebalo mogu da uzrokuju uvećanje pretkomore, kaže kardiolog. Takođe, povišen pritisak u srčanim komorama može da dovede do ovog stanja.
Problemi sa srčanim zaliscima ili krvnim sudovima u desnoj pretkomori mogu da dovedu do povećanog protoka krvi, time povećavajući nivo pritisna u komorama, čime se utiče i na veličinu pretkomore. Kada je pretkomora uvećana zbog pritiska, krv se ne vraća do srca dovoljno brzo, zbog čega otiču ekstremiteti, kao što je slučaj kod ovog čoveka.
Još jedan problem koji može da nastane kao posledica usporenijeg protoka krvi je rizik od začepljenja krvih sudova. Kada se krv ne kreće dovoljno brzo kroz telo, odnosno ima manje zastoje, može doći do začepljenja, a samim tim i do moždanog ili srčanog udara, kaže dr Mejdelani.
Postoje različiti načini za lečenje, odnosno smanjenje uvećane pretkomore, u zavisnosti od toga koji je uzrok, a u nekim slučajevima se pribegava hirurškom smanjenju. U ovom slučaju, lekari su pacijentu dali antikoagulante, kako bi sprečili da dođe do začepljenja krvnih sudova.
