Ako dajete sve od sebe, a nikako da smršate, verovatno primenjujete pogrešan metod.
Odluka da počnete da vežbate uvek je dobra, bez obzira na to koliko godina imate, u kakvoj ste formi i koliko vremena u toku nedelje možete da odvojite za trening. Ali, imajte u vidu da o vežbanju postoji mnogo zabluda. U neke od njih verujete praktično otkako znate za sebe, i možda je upravo to ono što vas sprečava da postignete svoj cilj.
Nije lako pokrenuti se ako stvarno verujete da trening mora da traje najmanje sat vremena, ili da "bez muke nema nauke" (ili dobre linije, u ovom slučaju) ili da "tegovi nisu za žene".
Evo najčešćih zabluda o vežbanju i mršavljenju.
1. Mit: Prvo kardio, pa onda trening snage
Istina: Kratak, neintenzivan kardio, tek da se zagrejete, i onda trening snage.
Ako uradite kardio na početku, nećete imati energije da odradite sve što trening snage podrazumeva. Dakle, jedini ispravan tok je lagani kardio, trening snage, intenzivan kardio trening.
2. Mit: Ako redovno radite stotine trbušnjaka, imaćete ravan stomak.
Istina: Da biste bili zadovoljni izgledom svog abdomena, morate raditi različite vežbe. Trbušnjaci možda jesu "zakon", ali oni sami po sebi nisu ni izbliza dovoljni za stomak kakav želite, jer u klasičnoj varijanti aktiviraju samo manji deo trbušnih mišića. Ako trbušnjacima dodate i izdržaj, most i vežbe za leđa, rezultate ćete primetiti mnogo brže.
3. Mit: Ako se ne znojite i nakon treninga, trening nije bio dobar.
Istina: Znojenje nije indikator utrošenih kalorija. Znojenje je, zapravo, samo odgovor tela na spoljašnje uslove. I ako se intenzivno znojite tokom treninga, veća je verovatnoća da vam je prosto vruće, nego da ste "pokidali" tog dana na treningu.
4. Mit: Da biste postigli bilo kakav efekat, potrebno je da vežbate bar 45 minuta.
Istina: Koliko god da vežbate, efekti na vaše telo biće samo pozitivni. Bolje je da buvete aktivni i 10 minuta, ako ne možete da odvojite više vremena, nego da ne vežbate uopšte. Deset čučnjeva bolje je nego "nula čučnjeva", zar ne?
5. Mit: Vežbe sa tegovima će vas "napucati" i zato nisu za žene.
Istina: To je malo verovatno. Žene generalno imaju manje mišićne mase, ali i niži nivo testosterona, tako da su fiziološki ograničene i upravo je iz tog razloga malo verovatno da će "prepumpati" mišiće. Ako ne koriste suplemente u te svrhe, naravno, ali to vam ionako nijedan normalan instruktor neće preporučiti.
6. Mit: Kardio je najbolji za mršavljenje.
Istina: Tegove u šake. Trening snage najčešće sagoreva više kalorija nego kardio, u zavisnosti od trajanja i intenziteta vežbi. A ono što je još važnije je da nakon treniga snage (ako je pametno isplaniran) telo nastavlja da sagoreva kalorije i do 24 sata nakon treninga, što nije slučaj sa kardio vežbama.
7: Mit: Vežbe na spravama su najsigurniji način da vežbam pravilno.
Istina: Rad sa instruktorom u manjim grupama ili ličnim trenerom je bolji izbor.
Sprave deluju kao sigurnije rešenje na prvi pogled, ali mnogo je efikasnije da vam neko stručan napravi program prilagođen vašem opštem stanju. A čak i ako vežbate na spravama, one moraju da budu podešene tako da napor bude optimalan za vašu visinu, težinu i fizičku spremu. Dakle, i tu vam je potrebna pomoć nekoga ko je za to završio školu.
8. Mit: "Bez muke nema nauke"
Istina: Posle dobro isplaniranog treninga ne bi trebalo da osećate intenzivan bol.
Dobro je stalno pokušavate da pomerate granice svoje izdržljivosti, jer je to jedini način da napredujete, ali nije ideja da se forsirate toliko da ste na ivici povraćanja. Dakle, mala neprijatnost je poželjna i potrebna, ali bol znači da treba smesta da napravite pauzu.
9. MIt: Ako niste vežbali u mladosti, u srednjim godinama nema svrhe ni počinjati.
Istina: Nikad nije kasno za zdraviji način života, ali je važno da trening uvek bude prilagođen vašoj kondiciji i opštem stanju organizma, bilo da imate 21 ili 41 godinu.
10: Istezanje pre treninga smanjuje rizik od povreda.
Istina: Uvek se istežite posle treninga. Kad završite sa vežbanjem, mišići su "skraćeni", ako posvetite desetak minuta istezanju, vraćate ih u njihovo prirodno stanje, čime smanjujete rizik od povreda.
