Naučnici se godinama pitaju po čemu se mozak vrhunskih sportista razlikuje. Bolje se nose u neprijateljskom okruženju i u stanju su da zadrže dugoročan fokus. Evo kako!
Razliku u fizičkom izgledu vrhunskih sportista primećujemo odmah. Olimpijske igre su u toku, a naučnici se godinama pitaju i šta je nevidljivo golim okom - po čemu se njihov mozak razlikuje. Ispostavilo se da se obučeni sportisti bolje nose sa neprijateljskim okruženjem i da su u stanju da zadrže dugoročan fokus. Njihov mozak takođe može da se razlikuje na fizičkom nivou.
Profesionalni sportisti se stalno bore sa sveprisutnom bukom. Oni moraju brzo da utvrde koji su zvuci važni za uspeh, a koji samo odvlače pažnju. Američki naučnici sa Univerziteta Northwestern u Ilinoisu su 2019. godine sproveli studiju poprečnog preseka koja je obuhvatila sportiste iz različitih oblasti. Ispostavilo se da vrhunski igrači bolje reaguju na zvukove od ljudi iz kontrolne grupe, usklađenih po polu i godinama.
Sportisti mogu da se izoluju od ometanja
U okviru studije analizirana su čitanja moždanih talasa. Rezultati su pokazali da su profesionalni sportisti bili bolji u blokiranju spoljašnje buke i fokusiranju na zvukove cilja. Njihovu pažnju nije lako odvratiti. Sportisti mnogo duguju vežbanju - moraju da uhvate trenerove komentare sa strane na bučnom stadionu. Međutim, neki od ispitanika su pokazali slične veštine uprkos tome što su bili u mirnijem okruženju kao što je teren za golf. Prema naučnicima, zahvaljujući redovnom treningu i fokusiranju pažnje, mozak bi trebalo da razvije sposobnost da se izoluje od smetnji.
Ne radi se samo o zvuku. Studija objavljena 2018. pokazala je da vešti teniseri mogu da produže trenutke intenzivnog vizuelnog fokusa. Sproveli su je naučnici sa Univerziteta Florida. Prema pisanju, vešti igrači ne samo da su fokusirali svoje oči duže vreme, već je ova intenzivna pažnja bila povezana i sa boljim i preciznijim udarcima.
Mozak sportista je fizički drugačiji
Takođe se kaže da se mozgovi nekih sportista razlikuju po fizičkim karakteristikama. Radnje u velikoj meri koordinišu spoljašnji sloj mozga, cerebralni korteks. Kod profesionalnih ronilaca debljina cerebralnog korteksa se povećala u oblastima vezanim za prostornu orijentaciju i percepciju kretanja tela.
Sportisti takođe moraju da ojačaju strijatum, oblast u mozgu koja je, između ostalog, odgovorna za motoričku kontrolu. Do takvih zaključaka su 2015. godine došli naučnici sa nemačkog Instituta "Maks Plank". Uporedili su strijatum tri profesionalna sportista sa kontrolnom grupom. Uprkos maloj veličini uzorka, studija sugeriše da oblasti mozga odgovorne za koordinaciju pokreta imaju drugačiju strukturu kod profesionalnih sportista.
Olimpijci se rađaju sa "asom u rukavu"
Sportisti koji postižu uspeh na olimpijskom nivou, mogu da se rode sa još jednim asom u rukavu koji ih, na hemijskom nivou, gura da postignu bolje rezultate. Italijanski genetičari sa Univerziteta u Parmi pogledali su gen aktivnog dopaminskog transportera, za koji se zna da igra važnu ulogu u borbi sportista za najboljim rezultatima na svetu.
