Profesor sa Mašinskog fakulteta dao je sjajne savete kako da uštedite struju, a da i dalje koristite sve uređaje koje inače koristite.
Sve se više govori o poskupljenju struje i krizi koja nas potencijalno očekuje tokom zime, pa je pravo vreme da počnete da štedite na električnoj energiji koliko možete. Profesor sa Mašinskog fakultera, prof. dr Miloš Banjac, u Jutarnjem programu na TV Prva je otkrio koji uređaji najviše troše struju, ali je dao i sjajne, praktične savete, kako da smanjite račune a ipak koristite uređaje.
"Energiju najviše trošimo za grejanje, to je nekih 60 odsto, ostalih 40 odsto trošimo na neke uređaje koje koristimo u domaćinstvu. Među njima se svakako ističe bojler, ako pogledamo tih 40 odsto, on je najveći potrošač, sledi šporet odnosno kuvanje, prati ga klima uređaj, pa bi onda došla recimo veš mašina i ostali kućni uređaji", rekao je prof. Banjac, a zatim dao savete za svaki od ovih uređaja.
Mašine za pranje
"Najveći deo energije veš mašina troši na zagrevanje tople vode, to je deo koji moramo da smanjimo. Današnji deterdženti su prilično jaki, dakle možemo da smanjimo temperaturu zagrevanja te vode, da stavimo na 30 stepeni. Takođe, ne treba da koristimo pretpranje pošto veš obično nije tako prljav. Prilikom sušenja ne treba da koristimo program za sušenje nego da iz centrifuge izađe relativno suv veš, a onda ga sušimo na vazduhu ko god ima mogućnosti. Potpuno je nepotrebno da još koristimo i sušilicu za veš".
Profesor savetuje da isto uradite i sa mašinom za pranje sudova.
"I tu možemo da smanjimo temperaturu vode koja se greje, da ne idemo na sušenje ako postoji ta mogućnost nego da ostavimo da se prirodno osuše. Naravno, kod svih tih mašina za veš ili sudove, bilo bi zgodno da uvek bude puna mašina, da ne peremo pola mašine".
Frižider
Verovali ili ne, i od toga gde vam frižider stoji zavisi koliko će struje trošiti!
"Frižider je mašina kojom hoćemo da ohladimo jedan deo prostor, mada deluje da on zagreva prostor u kojem se nalazi jer toplotnu energiju iz unutrašnjosti frižidera prebacuje spolja. Ako ga držimo u nekom hladnom prostoru, onda će taj proces da bude intenzivniji i smanjićemo potrošnju električne energije. Zbog toga nikako ne treba stavljati frižider blizu nekih grejnih tela – radijatora, šporeta, bilo čega što greje. Takođe, ne treba ga izložiti suncu".
Osim toga, profesor ističe da ne treba unositi nikakvu toplu hranu u frižider, već je prvo ohladiti do spoljašnje temperature, a ima i još jednu caku.
"Treba držati uvek poklopljenu hranu u frižideru jer namirnice isparavaju i hvata se led na onim hladnim površinama u frižideru i to otežava proces i dodatno troši energiju. Dobro bi bilo očistiti s vremena na vreme zadnju stranu frižidera".
Šporet
Ne možete da ne kuvate i ne jedete, to je jasno, ali i ovde postoje neke opcije koje mogu da smanje račune za struju.
"Ono što bih svakako preporučio je da se, ako postoji mogućnost, pređe na indukciono kuvanje zbog toga što mi hoćemo te namirnice koje se nalaze u šerpi da ih zagrejemo i termički obradimo. Kod indukcionih aparata i šporeta mi preskačemo onaj deo kada treba prvo da zagrejemo ringlu, pa da sa ringle toplota pređe na šerpu, pa na hranu. Ovde imamo hladnu ringlu, a energija se direktno prenosi na samu šerpu".
Njegov savet je i da, kada voda ključa, smanjimo temperaturu jer više ništa ne postižemo držanjem ringle uključene na najjače, a dobra opcija je i kuvanje u ekspres loncu.
"Ako kuvate u ekspres loncu, on omogućava da se podigne pritisak, a samim tim i temperatura vode u loncu i onda će i proces termičke obrade hrane daleko se ubrzati".
Bojler
"Najbolji režim bi bio da se ne preteruje sa temperaturom vode, posebno leti, nego da stavite na 50-60 stepeni, što je leti sasvim dovoljno. Ekonomski je najisplativije da se bojler uključi uveče, a da se sutradan po potrebi dogreva", kaže profesor Banajc, dodajući da se tuširanjem troši daleko manje vode nego kupanjem u kadi.
"Tu imate četiri puta uštedu energije", ističe on.
Klima uređaji
Klima uređaji su nam gotovo neophodni u vrelim letnjim danima, ali srećom, profesor kaže da ne troše tako puno energije. Ipak, ima savete kako da troše još manje.
"Jedna od preporuka je da se ne hladi na ekstremno niske temperature, da ne stavite na 18 stepeni nego da rade na nekom režimu od 23, 24, 25 stepeni. Preporučuje se razlika od nekih sedam stepeni da bude između spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha, zbog zdravlja. Naravno, može i deset stepeni, ali ne treba ići u užasno hladne prostorije, izlazak na toplo može zaista da ima loš zdravstveni uticaj", zaključuje prof. Banjac.
