Čak 57 odsto Britanaca je reklo da je odluka da napuste Evropsku uniju 2016. godine bila pogrešna, u poređenju sa 32 odsto njih koji misle da je ona ispravna.
Procenat Britanaca koji kažu da je Bregzit bio greška dostigao je novi rekord ovog mjeseca, pokazalo je istraživanje anketara YouGov-a u utorak (18. jula).
Sa malo ekonomskih koristi usled izlaska iz Evropske unije u junu 2016. godine, 57 odsto Britanaca je reklo da je ova odluka bila pogrešna, u poređenju sa 32 odsto njih koji misle da je ispravna.
Više od polovine - 55 odsto - reklo je da bi glasalo za ponovno pridruživanje EU, naspram 31 odsto koji je reklo da će ostati van, ako referendum bude održan danas.
YouGov je rekao da su rezultati označili „umjereni pomak" od januara 2021. godine, kada je 49 odsto reklo da bi glasalo da se ponovo pridruži, a 37 odsto da ostane van EU.
Premijer Riši Sunak rekao je u maju da Bregzit donosi prednosti, navodeći svoju vodeću politiku slobodnih luka i smanjenja PDV-a za koje je rekao da će pivo i sanitarne proizvode učiniti jeftinijim.
Ekonomisti kažu da slobodne luke - specijalne zone koje sadrže poreske i carinske olakšice i pojednostavljene trgovinske propise - vjerovatno neće podstaći britansku ekonomiju, ali mogu imati ograničenu vrijednost kao alat za regionalni razvoj.
Britanske poslovne investicije jedva da su porasle od sredine 2016. godine, za razliku od drugih naprednih ekonomija. Dok ekonomisti koji podržavaju Bregzit ukazuju na činjenicu da je kapital snažno rastao u godinama koje su prethodile 2016. i da je morao da uspori, poslovne ankete ukazuju na Bregzit kao jedan od uzroka stagnacije.
Istraživanje YouGov-a na više od 2.000 Britanaca pokazalo je da 63% njih sada Bregzit smatra više neusjpehom nego uspjehom, u poređenju sa 12% koji ga vide kao usjpeh. Njih 18% je neopredeljeno.
Velika Britanija ublažava vizna pravila
Britanija je dodala niz građevinskih poslova na svoju „listu deficitarnih zanimanja", omogućavajući građevinskoj industriji da lakše dovede osoblje iz inostranstva kako bi pomogla poslodavcima koji se bore da popune te pozicije.
Zidari, krovopokrivači, keramičari, limari, tesari, stolari i gipsari imaće koristi od jeftinijih viza i blažih kriterijuma za zapošljavanje u skladu sa izmjenama.
Britanija pati od akutnog nedostatka radne snage u nekim sektorima, što znači da poslodavci žele da regrutuju radnike iz inostranstva. Ali, to izaziva političku glavobolju vladajućoj Konzervativnoj partiji premijera Rišija Sunaka, koja je obećavala da će smanjiti migraciju u poslednjoj deceniji.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je u saopštenju od ponedeljka navelo da bi dodavanje novih poslova „pomoglo u isporuci ključne nacionalne infrastrukture i stimulisalo rast srodnih industrija".
Nezavisni savjetodavni komitet za migracije preporučio je u martu da se građevinski poslovi dodaju na listu deficitarnih zanimanja. Na listi se već nalaze zdravstveni radnici, građevinski inženjeri i laboratorijski tehničari.
Neto migracija u Britaniju dostigla je rekordnih 606.000 prošle godine, pokazali su podaci objavljeni u maju, povlačeći nova obećanja Sunaka da će smanjiti dolaske.
Kritičari Bregzita kažu da je izlazak Velike Britanije iz Evropske unije pogoršao nedostatak radne snage jer građani EU više ne mogu da putuju bez radnih viza u Britaniju kao što su mogli ranije.
Oni koji se bave ovim deficitarnim zanimanjima mogu biti plaćeni 80% u odnosu na uobičajene zarade za konkretan posao, ali i dalje se kvalifikuju za vizu, navodi se u saopštenju vlade. Kandidatima je potrebna ponuda za posao od poslodavca i moraju ispuniti uslove u vezi sa poznavanjem engleskog jezika.