Bivši generalni sekretar NATO-a Havijer Solana je u autorskom tekstu izneo neke vrlo zanimljive smernice u kom pravcu bi Alijansa mogla da se dalje kreće. Kaže da je oslanjanje na SAD odraz slabosti EU, te da treba smanjiti uvoz oružja, a proizvoditi svoje u Evropi.
NATO se pokazao kao neophodan za bezbednost Evrope i najbolja garancija njihove nacionalne bezbednosti za sve veći broj zemalja. Jedna od najvažnijih posledica rata u Ukrajini bile su prijave Finske i Švedske za ulazak u NATO – dve zemlje sa svim ovlašćenjima da pozitivno doprinesu Alijansi. Nakon nedavne odluke danskih građana da se pridruže odbrambenoj politici Evropske unije, institucije koje čine osnovu evropske bezbednosti postaju sve više usklađene, konstatuje bivši generalni sekretar NATO-a Havijer Solana u autorskom tekstu "Evropska bezbednost nakon NATO samita u Madridu".
Solana kaže da Evropa više ne bi trebalo da se u NATO-u previše oslanja na Ameriku, več na svoje resurse.
"Jaka Evropa je neophodna za revitalizaciju transatlantske bezbednosne veze. Na jednom od mojih prvih sastanaka kao visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, bivši šef britanskog štaba odbrane je relevantno opisao u kom pravcu treba da ide ovaj odnos:`Evropa koja ostaje u savezu sa Sjedinjenim Državama samo zbog sopstvene slabosti je od ograničene vrednosti`, rekao je on".
Neviđena povećanja vojnih budžeta
On objašnjava da je rat u Ukrajini podstakao neviđena povećanja vojnih budžeta u evropskim zemljama.
"Rat u Ukrajini podstakao je zemlje članice EU da najave neviđeno povećanje izdataka za odbranu od ukupno 200 milijardi evra u naredne četiri godine. Ove obaveze su u suprotnosti sa prethodnom sporošću Evrope u ovom domenu. Tokom proteklih 20 godina, procentualno povećanje kombinovanih odbrambenih izdataka zemalja članica EU bilo je tri puta manje nego u SAD, 15 puta manje od Rusije i 30 puta manje od Kine", konstatuje Solana i dodaje:
"Na sreću, iznos vojnih izdataka je manje važan od načina na koji se troši. Moramo bolje trošiti, zajedno i kao Evropljani. Zajednička potrošnja na odbranu je efikasnija od nacionalnih napora i pomaže u jačanju evropske industrijske i tehnološke baze. Nedavna posvećenost Evropske komisije da izdvoji 500 miliona evra za zajedničke nabavke za odbranu sugeriše da Evropa ide u pravom smeru."
EU da proizvodi više svog oružja
Solana sugeriše da bi i proizvodnja oružja u EU trebala da se poveća, jer se sada uglavnom oslanja na uvoz.
"Bolji izdaci za odbranu moraju izbeći povećanje zavisnosti Evrope od industrije naoružanja drugih zemalja, jer bi to potkopalo napore za postizanje veće evropske strateške autonomije. Ali dok bi trebalo da podstičemo ulaganja u potpuno evropsku odbrambenu industriju, Evropska odbrambena unija koju je predložila predsednica Komisije Ursula fon der Lajen, ne sme da stvara nove unutrašnje zavisnosti od kojih će koristi imati nekoliko nacionalnih industrija u Evropi", zaključio je Solana.