Ronilac koji je preživeo napad velike bele ajkule praveći se mrtav, imao je 18 rana od oštrih zuba na grudima, a otkriveno je šta ove predatore privlači više od krvi!
Frenk Logan je bio u moru u lovu na puževe sa prijateljima kada ga je velika bela ajkula ugrizla za torzo i odvukla ga pet metaa kroz okean. Podvodni ronilac, koji je tada imao 25 godina, ostao je sa 18 odvojenih uboda zuba u obliku polumeseca veličine 50 centimetara preko stomaka i leđa.
Frenk je bio napolju sa prijateljima u Bodega Roku u kalifornijskom okrugu Sonoma kada se zastrašujući napad dogodio 1968. godine. Opremljen disaljkom i crnim odelom za vodu, mladi ronilac je krenuo u potragu za morskim puževima sa prijateljima Flojdom Blančardom i Bilom Postenom. Nakon 25 minuta provedenih u vodi desilo se nešto što nije očekivao - podvodni predator je zario zube u njegovo telo.
"Osetio sam da mi je nešto ogromno dotaklo noge, a zatim užasan bol u leđima i grudima", rekao je kasnije ljudima.
Strašni predator je oštrim zubima ščepao Frenka za bok i počeo da ga trese, ali ono što je sledeće uradio spasilo mu je život. Umesto da se bori protiv zveri, Frenk se pravio mrtav i pustio da mu se telo opusti u čeljustima divlje životinje. Kao rezultat toga, ajkula ga je odnela pet metara u more pre nego što ga je oslobodila iz oštrog stiska i otplivala.
Frenkovi prijatelji su ga izvukli iz vode i odvezli u obližnju bolnicu gde je dobio više od 200 šavova koji su držali zatvorene njegovee zjapeće rane. Gledajući veličinu tragova ugriza koji su ostali na Franku, stručnjaci su zaključili da je ajkula bil duga oko četiri metara.
Stručnjak za ajkule Vilijam Mekiver rekao je da je Frenkov bliski susret bio dokaz da predatori nisu toliko zainteresovani za ljudsko meso kao ukusan obrok.
"Da je glad bila primarna motivacija ajkule za napad, Logan bi bio lak obrok. ISAF (International Shark Attack File) baza podataka pokazuje da se ajkule retko hrane svojim žrtvama", napisao je on, prenosi "Njujork Post".
U svojoj knjizi "Emperors of the Deep" iz 2020. godine, Mekiver je rekao da je zvuk kretanja ono što privlači radoznale ajkule prema ljudima koji se nalaze u moru.
"Jedno uobičajeno mišljenje je da će jedna kap ljudske krvi izazvati napad. Iako je tačno da ajkule mogu da otkriju male količine supstanci u vodi, nekoliko kapi krvi će se brzo raspršiti u okeanu U slučajevima kada je žrtva ajkule krvarila u vodi i više od jedne ajkule je bilo u blizini, krv nije privukla druge ajkule. Verovatnije je da će ajkule obratiti pažnju na niskofrekventne zvukove, kao što je mlaćenje ranjene ribe, pa je veća verovatnoća da će čovek koji mahnito šutira ili vesla po dasci za surfovanje pre da privuče pažnju ajkule nego nekoliko kapi krvi", napisao je autor i dodao:
"Čak i žrtve koje su obilno krvarile, poput Frenka Logana, nisu naknadno napadnute nakon prvog ujeda - samo četiri odsto žrtava je prijavilo da su napadnute na tako pomamni način."