Dolazi zima, kaže trener Radonjić, ali s ovakvim pristupom neće biti zime za crveno-bele.
Kazanj - Beograd - Zagreb - Bamberg - Beograd.
Bilans: Hiljade pređenih kilometara, uzlet posle psihološki teškog poraza u Rusiji i tri pobede u nizu.
Ekipa Crvene zvezde mts zaokružila je još jedan naporan period trijumfom nad Armanijem, elitnim rivalom koga je u četvrtak "načeo" Marko Simonović, a "dovršio" Nejt Volters, uz čvrstu, timsku odbranu, kao već podrazumevanu konstantu.
Uostalom, tu konstantu potvrđuju i cifre, jer su crveno-beli u četvrtak sveli najbolji napad Evrolige sa prosečnih 92,5 poena na 70. Uz to, srpski šampion će sigurno sledeće kolo dočekati kao jedan od dva tima sa najmanjim brojem primljenih poena (574) uz Barselonu (500), a nju u petak čeka meč osmog kola - "El Klasiko".
To su tek neki od parametara koji dokazuju najjaču snagu crveno-belih, a to je - tim.
Ista stvar mogla bi se reći i za napad, u kojem su srpsko krilo i američki "plej" iskočili u prvi plan i pokazali da odbrane protivnika definitivno ne mogu biti fokusirane na jednu ili dve Zvezdine opcije, iako su već svima u Evropi poznati kvalitet i značaj Stefana Jovića ili životna forma Simonovića.
U pobedi nad Barsom tu tvrdnju pokazala je i Gudurićeva rola, kad se lomilo protiv Bamberga "povukao" je Bjelica, a Dženkins stavio tačku; protiv Galatasaraja je poslednji koš iz igre stigao iz akcije za Kuzmića...
Takvim adutima, skor crveno-belih poboljšan je na 4-4 i postavio ih je na deseto mesto, u društvo Armanija i Makabija, u koje je objektivni uslovi nisu mogli smestiti uoči starta sezone. Ipak, pružene igre i sve ostvareno i pokazano, sada svrstavaju srpskog prvaka u red ekipa koje o podvizima ne maštaju, već ih ostvaruju.
Koliko energije odnosi put ka tom statusu, uz navedene "logističke" poteškoće, pokazao je i ton glasa trenera Zvezde Dejana Radonjića, dok je u četvrtak vidno umoran izgovarao:
"Moram da pre svega čestitam igračima, na svemu. Pokazali smo karakter koji meni nije nepoznat, jer je građen".
Njegov tim iscrpeo je sve iz sebe, još jednom savladao drastično skupljeg rivala, pa iz hale izašao zadovoljan - i zbog trijumfa i zbog predstojeća tri dana za odmor i pripremu za naredni meč, protiv Karpoš Sokola u ponedeljak.
"Posle ovih osam dana, od kojih smo pet dana proveli u putu i za to vreme odigrali tri evroligaška meča, uz sve peripetije, nije bilo jednostavno ni da se samo to iznese, a ne samo da se izađe na parket i igra. Raduje i činjenica da smo izašli iz ovog, tek drugog ciklusa od dva meča u jednoj nedelji. Čekaju nas još tri takva perioda, a onda nas čeka i plej-of. Uz to, ide zima, a to je vrlo bitan momenat, jer može doći do toga da baš zbog vremenskih neprilika opet budemo van plana, ali..."
U osvrtu na utamicu, Radonjić je akcentovao defanzivu, ali i napadački segment igre svog tima. Pre svega, pamtiće se spektakularna partija Marka Simonovića, koji je u prvom poluvremenu oborio Armani na kolena, a u drugom se sa Voltersom pobrinuo da Milanezi na njima i ostanu.
Sa druge strane, kada se u minutima praznog hoda čekalo da Zvezda nastavi da pogađa, u prvi plan je ponovo stupila njena odbrana, kao osnovna potvrda kolektivne igre - zaštitnog znaka i glavnog opredeljenja crveno-belih.
"Čak smo i napadački bili bolji nego inače i to raduje posebno. Svakako je da je na ovom nivou bitno i potrebno da u odbrani budemo kvalitetni, tu nemam dilemu. Međutim, da bismo dobijali moramo da budemo dobri i u napadu, a 83 je dobar broj postignutih poena. Sa tog aspekta moramo biti zadovoljni. Nadam se da će biti tako i dalje", dodao je Radonjić.
Pojedinačni učinak svojih igrača trener Zvezde nije komentarisao. Ni Simonovićev "rafal", ni najbolju partiju novajlije Nejta Voltersa, o kojem je ipak rekao nekoliko rečenica.
"Što se tiče individualnih nastupa, sigurno da 15. novembra ne želim da pričam o tome, ali tamo, oko 15. juna - hoću", zastao je Radonjić uz osmeh.
"Volters iz meča u meč pokazuje da se polako adaptira... Nije to jednostavno nimalo, jer mora da se adaptira kroz utakmice i to je jako, jako otežavajuća okolnost - ne samo za njega, već i za mene kao trenera i za ostale igrače, ali trudimo se da se to ne oseti u igri i da od njega dobijamo doprinos. Taj doprinos je bio veći nego na prošlom meču, ali svaki igrač treba da da doprinos - da bi tim bio dobar. Na 80 ili 90 utakmica, koliko ćemo igrati, potreban je timski kontinuitet, a da kroz etape igrači pokazuju kvalitete", podvukao je šef struke crveno-belih.