Posle pet godina na klupi pored Popoviča, Italijan je u 60. godini shvatio da će teško dočekati priliku da sam vodi Sparse ili neki drugi NBA tim.
Pet godina nakon što je napustio evropsku košarku i prihvatio ulogu asistenta Gregu Popoviču u San Antoniju, najtrofejnijem italijanskom treneru izgleda da je u 60. godini života postalo jasno da će teško ostvariti cilj koji je postavio - da samostalno vodi Sparse ili neki drugi NBA tim.
Italijanski portal "Sportando" objavio je da se Etore Mesina (59) i njegov agent Igor Krespo nalaze u Milanu, gde se ovih dana razgovaralo o mogućnosti da četvorostruki osvajač Evrolige postane novi trener Olimpije, odnosno da na tom mestu nasledi devet godina mlađeg zemljaka Simonea Pjaniđanija.
Milanska "Gazeta delo sport" objavila je u decembru prošle godine da je Armani sa saradnicima obezbedio predsedniku kluba, Liviju Proliju, budžet od 25 miliona evra u sezoni završenoj u donjem delu tabele Evrolige i polufinalu plej-ofa. Olimpija je zaradila 12 miliona od ukupno 200 sponzora, tri miliona prihodovano je od prodaje ulaznica, dva od TV prava i prodaje dresova, dok je ostatak novca investirao lično Armani. Jači budžet ove sezone u Evroligi imali su samo CSKA, Fenerbahče, Real i Barselona.
Međutim, ovaj strogo košarkaški portal naglasio je da vlasnik slavnog kluba iz "Mediolanum foruma", italiajanski modni mogul Đorđo Armani, pre odluke o rastanku sa Pjaniđanijem posle dve prosečne sezone u Evroligi i gubitka titule prvaka Italije u polufinalnoj seriji plej-ofa sa Sasarijem (0:3).
Armani bi uporedo sa odlukom o otkazu Pjaniđaniju, koji ima ugovor do 2020. godine, morao da reši još dva goruća pitanja u klubu - ko će biti novi predsednik, a ko novi generalni direktor.
Nezadovoljan pravcem u kom se Olimpija razvija punih 11 godina od kada je postao većinski vlasnik, slavni kreator započeo je kadrovsku "čistku" u kojoj verovatno neće poštedeti ni Pjaniđanija, a navodno je Mesinin signal da je spreman da se vrati u evropsku košarku samo pogoršao poziciju aktuelnog trenera ekipe.
Na ime, slavu, posetu u "Mediolanumu", grad iz kog dolaze i ligu koju predstavljaju, Armani i njegovi saradnici iz Olimpije dobili su i "A" licencu, odnosno desetogodišnji ugovor sa Evroligom, pa im ostaje još šest sezona da pokažu da ga i sportski zaslužuju.
Mesina, Sicilijanac iz Katanije, počeo je trenerskim poslom da se bavi 1989, šampion Evrope bio je četiri puta - 1998. i 2001. sa Virtus Bolonjom, a 2006. i 2008. sa CSKA Moskvom.
Virtus i CSKA je trenirao dva puta, dok je jednom vodio Benetom Trevizo i Real Madrid. Selektor Italije bio je od 1993. do 1997, pa od 2015. do 2017. godine.
Prvi pokušaj da uspe u NBA ligi završen je brzo i neslavno posle epizode u Los Anđeles Lejkersima, gde je u sezoni 2011/12 radio kao konsultant trenera Majka Brauna. Dovođen je u vezu sa Sakramento Kingsima, potom i Toronto Reptorsima, ali se posle samo godinu dana u SAD vratio u Evropu, tačnije u Rusiju i na klupi CSKA nasledio svog velikog rivala, Dušana Ivkovića.
Ispostavilo se da ni Italijan, poput velikana srpske i jugoslovenske košarke, nije uspeo da osvoji Evroligu sa "armejcima". Kada ga je u julu 2014, nedugo po osvajanju pete titule šampiona sa Sparsima, lično Popovič pozvao da mu se pridruži u Teksasu... Mesina nije imao dilemu.
Po svemu sudeći, pet godina stariji i pet sezona iskusniji, Etore se sprema da napadne i petu titulu prvaka Evrope. Da li je to dostižno u "Mediolanumu"? Teško je reći.
Za Olimpiju su ove sezone nastupala dvojica srpskih košarkaša, Vladimiru Micovu (34) bila je to druga, a Nemanji Nedoviću (27) prva godina u Milanu. Od zvučnijih imena bili su tu Majk Džejms, Mindaugas Kuzminskas, Kertis Džerels, Džejms Naneli, kao i Arturas Gudaitis, koji se u međuvremenu povredio. "Bazu" italijanskih košarkaša činili su Amedeo Dela Vale, Simone Fontekio, naturalizovani Kristijan Barns i Džef Bruks, kao i kapiten Andrea Činčarini.
Olimpija će sledeće sezone 13. put u nizu igrati Evroligu. U prethodnoj verziji ovog takmičenja iz devet pokušaja samo tri puta stigla je u Top 16 fazu, a jednom do četvrtfinala (2013/14). Od uvođenja ligaškog sistema, crveni su pod vođstvom Jasmina Repeše bili poslednji, pod Pjaniđanijem pretposlednji i 12. na tabeli.
Ali...
Ne treba zaboraviti da se, ipak, radi o usnulom gigantu, klubu koji ima tri titule prvaka Evrope (1966, 1987, 1988) uz još dva finala i četiri polufinala Fajnal-forova, ali i tri Kupa Saporta (1971, 1972, 1976) i još tri Kupa Koraća (1985, 1993).
Poslednji međunarodni trofej osvojen je u vreme kada je publiku i Milanu uveseljavao Aleksandar Đorđević, čiji je odlazak u Fortitudo iz Bolonje nadomestio još jedan velikan srpske košarke, Dejan Bodiroga.
On je pod vođstvom Boše Tanjevića doneo Milanu "duplu krunu" 1996, pa i sam otišao, a ispostavilo se da je publika u "Mediolanumu" čekala 18 godina na narednu titulu, 20 na Kup, dok čekanje na evropski trofej i dalje traje.
Organizaciono-finansijski kolaps iz 90-ih potrajao je do Armanijevog ulaska u klub 2008. godine. Milanisti imaju 28 "skudeta", nijedan u periodu od 1996. do 2014, a tri od tada. Na Kup su takođe čekali od 1996, osvojili ga 2016. i 2017, pa sada imaju šest trofeja u vitrinama.