NBA PRIČE: Sve te lude glave (prvi deo)

Ljudi u redovima ispod su mogli mnogo, ali nisu uspeli. Samo zbog sebe, ne zbog drugih... I zbog čovečuljaka koji su im sedeli u glavi.

10. MAJKL BIZLI

Ako bismo ređali po talentu, Bizli bi sigurno bio u Top 3 na ovoj listi. Ekstremno talentovan igrač, sa gotovo idealnim fizičkim predispozicijama. On sada ima 30 godina, ali je veliko pitanje da li je stanju da nastavi sa ozbiljnom karijerom. Posle nedavne smrti majke je u prilično lošem psihičkom stanju, što su pokazali njegovi postovi na Instagramu, gde se kroz tekst posta činilo da je spreman i za samoubistvo. Opet je potpisao za kinesku ekipu, gde je već igrao u dva navrata pre povrataka u NBA ligu.

Nekada drugi pik na prilično jakom draftu nikada nije dostigao svoj vrhunac. Bilo je naznaka da to može. Na koledžu je razbijao protivnike i obarao rekorde koje su postavile kasnije velike zvezde NBA lige. Bio je "dabl-dabl" mašina. Dok Rivers je izjavio da je bio ubeđen da će Bizli jednog dana biti prvi strelac NBA lige, ako se uzme u obzir njegov vrhunski talenat. Ali Bizli je već u prvoj sezoni pokazao nestabilnost svog karaktera. Zajedno sa Mariom Čalmersom, koji se brzo opametio, bio je nekoliko puta kažnjen zbog raznih kršenja klupske discipline, a znate kakva je disciplina kod Peta Rajlija.

Takvi igrači ne prolaze kod Rajlija, osim ako se iz korena ne promene. Čalmers je uspeo, Bizli nije. Ili nije želeo. Trejdovan je u Minesotu, a i to je taman oslobodilo Majamiju prostor za dovođenje Boša i Džejmsa. Bio je odličan prve sezone u očajnoj Minesoti. Finiks ga je kasnije otpustio posle hapšenja zbog posedovanja marihuane. Vratio se u Majami, pa onda prvi put Kina, gde je uzeo velike pare. Ako nije u NBA ligi, tamo je bio najbolji strelac. Kada je potpisao za Nikse, u par utakmica je pokazao zašto su svi verovali u njega. Posle nekih sjajnih utakmica, sa tribina Medison Skver Gardena se čulo "MVP, MVP, MVP".

Ako neko voli marihuanu među NBA igračima, a vole je mnogi, voli je Bizli. On je MVP te discipline. Apsolutni kralj. Svako hapšenje bilo je zbog marihuane. Inače je veliki prijatelj još iz detinjstva sa Kevinom Durentom i Nolanom Smitom, koga se navijači Partizana najbolje sećaju sa Fajnal fora Jadranske lige 2014. godine, kada je postigao koš u poslednjoj sekundi i na taj način ostavio Partizan bez Evrolige posle mnogo uzastopnih godina igranja u elitnom evropskom takmičenju.

Bizli je u suštini jako dobar lik, sa tim svojim neverovatnim darom da napravi komične situacije. Sigurno znate onaj mim, kada sedi pored Tolivera i gladi njegovo koleno umesto svog. Kada je primetio, samo je lagano prebacio ruku na svoje. I on je bio redovni učesnik Šekove emisije. Ima onaj moment gde je Bizli zbunio čak i sudije i zapisnički sto. Đinobili je hteo da baci lob pas, ali je pogodio koš. Bizli je uzeo loptu i krenuo u napad, ali nije video da je Đinobili pogodio. Svi su krenuli na drugu stranu terena, dok nisu reagovali igrači Sparsa. Eto, ima i tu sposobnost.

Kada su ga novinari pitali kako zna kada mu je "vruća ruka", on je odgovorio: "Od 9. januara 1989. godine". Od rođenja. To je bio povod za gomilu komentara na društvenim mrežama.

Briljirao je u podkastu gde je krenula debata na osnovu teze da čovek koristi samo 10 odsto svog mozga. Bizli je rekao da se slaže da svi koriste 10 odsto mozga, osim onoga ko je izneo tu tezu, jer je on sigurno koristio 11 odsto da bi došao do tog zaključka. Ako vas ovo zbunjuje, onda ne koristite 11 odsto, nažalost.

I onda na kraju, kada je stigao u Lejkerse, priredio je novi potez. Pozvan je da uđe sa klupe u igru. Ali je Bizli umom bio i dalje na treningu. Skinuo je trenerku i ušao u igru u opremi za trening. Kada su mu signalizirali, otrčao je u svlačionicu kako bi obukao zvaničnu opremu za utakmicu.

Sigurno da se niko nije nadao da će tako brzo srozati svoju karijeru i upropastiti vanserijski talenat koji mu je dat. Sigurno je da nije ni prvi, a ni poslednji koji je to uradio. Mogao je da bude veliki igrač. Ali eto, nedostajao je možda taj jedan procenat. Eh, da je koristio 11 odsto, sve bi bilo drugačije.

9. DŽEJ AR SMIT

Ako postoji neko ko je, što bi rekli, udaren mokrom čarapom, to je Džej Ar. Koliko je to lud lik. I zaista mislim da mu nedostaje malo inteligencije, ali više od toga mislim da je totalno operisan od realnosti i bilo kakve ozbiljnosti.

Džej Ar je ona smešna strana košarke, ali vrhunski majstor sa loptom. Sjajan strelac. Ljudi ga percipiraju kao nekoga ko je malo tupav, ali ruku na srce i on daje materijala za sve te navode. Kao onda kada je odgovarao Trejsiju Mekgrediju na Twitteru. Trejsi je rekao da lakše možeš doći do NBA prstena, nego do Kuće slavnih. I Trejsi jeste bio u pravu. Smit se ustremio na Trejsija nazvavši njegov komentar glupim. Glupim? Možete slučajno da se nađete u šampionskom timu uz mizeran učinak i eto vam prsten. Za "Hall of Fame" vam trebaju godine vanserijskih igara. Smit verovatno nije čitao zašto ljudi i na osnovu čega ulaze u "Hall of Fame".

Ali 'ajde, da pređemo brzo preko njegovih bisera. Postoji priča o njegovoj suspenziji, a suspenziju je zaradio tako što je... Ne, nije se potukao, nije se svađao sa trenerom, nije zakasnio. On je prosuo supu na pomoćnog trenera Klivlenda. Nikome nije bilo jasno zašto je to uradio. Niti je on rekao zašto je to uradio. Samo je prosuo supu na čoveka. Ali, njegov izgovor bi sigurno bio prilično stručan, kao onda kada u meču finala plej-ofa protiv Golden Stejta nije šutirao na koš u poslednjim sekundama, već je uzeo loptu i vratio se do polovine terena, dok je Džejms urlao na njega, terao ga ka košu i besneo u sebi.

A dok je igrao za Nikse, uradio je totalno suprotno. Bilo je nerešeno i Niksi su imali loptu u posedu. Šutnuli su na isteku napada, pa obezbedili novi napad ofanzivnim skokom. Lopta je kroz rotaciju stigla do Smita, koji je odmah šutnuo trojku. Hjuston je uzeo loptu i Bruks je fauliran. Postigao je dva bacanja 17 sekundi pre kraja i Niksi su izgubili meč. Smit jeste bio skroz otvoren na šutu, ali je njegova izjava posle meča pokazala da je bio totalno isključen. Rekao je da je mislio da gube dva razlike i da je zato šutnuo. Kaže da je čuo Tajsona Čendlera da više ne šutira, ali da je bilo kasno, jer se već odlučio za šut. Za situaciju u Kavsima je rekao da je mislio da vode. Komentatori su dobro rekli u tom prenosu, Smit ne razmišlja.

Onda one slike ispijanja alkohola veče pre utakmice broj 5 plej-ofa protiv Seltiksa, kada ga je Rijana prozivala na Instagramu. U toj petoj utakmici je šutirao samo 3/14 iz igre. Verovatno je i dalje razmišljao da li je na šanku ostavio bakšiš ili ne. Pa onda na utakmici sa Dalasom, kada je stajao pored Meriona dok je Novicki šutirao bacanja. Odjednom sa sagnuo i odvezao pertle Merionu. Ni Merionu nije bilo jasno šta se dešava. Ne znam da li bi dobio normalan odgovor ni da je pitao Smita.

Pa onda sezona kada su Niksi bili jako dobri, što nije bio mnogo čest slučaj od odlaska Juinga i ekipe. Bili su prvi u diviziji, drugi na Istoku iza Majamija. U utakmici protiv Bostona je bez ikakvog razloga, sa namerom, udario laktom Džejsona Terija. Naravno da je bio suspendovan. Totalno sulud potez.

Pa onda opet situacija u kojoj su Teri i on bili u prvom planu. Smit je rešio da treba da se zagrli sa Terijem i to je OK. Pomire se, sve je to kul. Smit je tada igrao za Kavse, Teri za Bakse. Ali to se desilo u sred napada. Smit se samo okrenuo i prišao klupi da se pozdravi sa Terijem. Ostavio je slobodnog igrača koji je dobio loptu i zakucao. Posle utakmice je rekao novinarima da nije znao da je Teri van igre. A Teri je ustao sa klupe sa sve peškirom preko glave. Kada želite dobar izgovor, uvek pozovite Džej Ar Smita.

Njega je samo zanimala zabava. On je igrao, ali je stalno želeo da se zabavlja. A imao je isto kao svi iznad, vanserijski talenat. Ušao je iz srednje škole u NBA i bio biran u prvoj rundi. Pokazao je da može, ali nije pokazao koliko stvarno može. On se i dalje zabavlja. Njemu je sigurno super i neka je. Živeo nam Džej Ar.

8. LAMAR ODOM

Kad dođemo do Odoma, ne možemo da ne spomenemo čuvenu kletvu Kardašijanovih. Ako gledamo igrače NBA lige onda tu prednjači Kloi Kardašijan. Ona je tu imala najviše posla, a jedna od "žrtava" bio je Lamar Odom. Neki su se odupirali jako uspešno, ali Odom nije imao taj nivo psihe i poklekao je. Kako je njegova karijera izgledala, a šta je sve mogao da postigne, pišem u redovima ispod.

Otac mu je bio heroinski zavisnik, dok je majku izgubio kada je imala samo 20 godina, usled komplikacija sa tumorom. Ostao je sa bakom koja ga je podigla. Odrastao je u dosta problematičnom kraju, istom u kom je rastao i Entoni Mejson. Posle konsultacija sa Brajantom, rešio je da sa koledža ode u NBA. Biran je kao četvrti pik. Odom je bio fantastičan saigrač, što potvrđuju i ljudi iz uprave Lejkersa, koji kažu da je Odom bio glavno lice franšize u svlačionici. Posle Klipersa, uz izlet na Floridu gde je igrao za Majami, skoro svi ga pamte iz dresa Lejkersa, gde je osvojio dva prstena u post-Šekovoj eri.

Pre osvajanja te dve titule, Lamar Odom je izgubio šestomesečnog sina usled smrti u snu, koja se dešava jako retko, ali to bude uglavnom u uzrastu do tri godine. Neposredno posle toga usledio je i razvod. Tada su krenuli i njegovi problemi sa drogom. I pored toga što je pružao prilično dobre partije, sve oko njega je uticalo na to da košarka polako padne u drugi plan. A uvek vam košarka padne u drugi plan kada uđete u porodicu Kardašijan. Kreću reality programi, mračna strana slave i tako malo po malo krenete putem koji vodi u sunovrat.

Na kraju je usledio novi razvod, Odom je postao posvećen drogama, umesto košarci. To je rezultiralo time što je posle razuzdane žurke pao u komu. Kaže da je doživeo između dva i šest srčanih udara pre nego što je upao u komu (tako on kaže, ako se uopšte ičega seća te noći). I da ste najtolerantniji na svetu, ovo bi prevršilo svaku meru. Preživeo je, ali je sa košarkom bilo definitivno gotovo. Bilo je i pre toga, ali ovim je zatvorio vrata eventualnog povratka. Zatvorio ih i betonirao. Zauvek.

Bio je šampion. Bio je sjajan na terenu, jedan od onih koji su mogli da igraju baš na svakoj poziciji. Retki talenti. Ali on nije znao kako da svoj talenat razvije do kraja. Otišao je da razvija nešto drugo što nije košarka. Ostaje žal što nismo videli sve od njega, jer je mogao da pruži mnogo više.

7. RON ARTEST

Roni je evoluirao od normalnog momka u neku vrstu kontrolisane zveri, da bi na kraju postao glavni mirotvorac, uz već poznatu promenu imena, što nije prvi put u NBA ligi, ne računajući Džabara ili Abdul-Raufa (za njega ide posebna priča), koji su promenili imena zbog vere. Verovatno se sećate World B. Free, na kojeg se možda ugledao sadašnji Metta World Peace. Zanimljivo je da je sa prethodnim ludakom na listi, Lamarom Odomom, igrao još u srednjoj školi, a kasnije i u NBA.

Artest je prilično inteligentan momak. Diplomirao je matematiku na Sent Džonu. Kroz igre na tom koledžu skrenuo je pažnju mnogih skauta, a ugrabili su ga Bulsi u prvoj rundi drafta. Tada je Čikago pokupio Eltona Brenda kao prvog pika, a kasnije i Artesta. Dve odbrambene, ali i napadačke zveri. Obojica su bili izuzetno snažni. Artest je mislim u pet najsnažnijih niskih krila koji su ikad igrali u ligi. Ipak, svi ga se sećamo u dresu Pejsersa i Lejkersa. Čak postoji jedan detalj, a ispravite me ako grešim, da kad god bi Artest dao trojku na utakmici - Lejkersi bi pobedili. Ne sećam se koja je to sezona bila, sigurno negde pred kraj prvog boravka u Lejkersima, ali je takva neka priča.

Sa Lejkersima je osvojio i jednu titulu, kada su uzvratili Bostonu za sezonu pre. Uz Brajanta i Gasola bio je najzaslužniji za tu titulu. U drugom boravku u Lejkersima ga je Kobi javno hvalio kako svojom defanzivom utiče na to da i saigrači mnogo bolje igraju odbranu.

Ali, ako bi pitali ljude na ulici ili utakmici, šta im je asocijacija na Artesta svi bi sigurno reklli ovo - "Malice in the Palace". Ovo je najgora noć NBA lige i najveća tuča u ligi svih vremena. Incident se desio ovako...

Ostalo je nekih 40-tak sekundi do kraja utakmice, igrane u ranoj fazi sezone 2004/05. Ben Valas je dosta jako fauliran od strane Rona Artesta, a Indijana je tada već imala dobijenu utakmicu i Valas je to shvatio kao čistu provokaciju i poziv na odmeravanje snaga. Kako Valas, znate i sami, nije bio neki slabašan centar, već prilično snažan čovek, odgurnuo je Artesta. I to je bila inicijalna kapisla za haos koji je usledio.

Dok je tuča besnela između nekoliko igrača obe ekipe, svi su već računali koliko će suspenzije proisteći iz tog ršuma. I taman kada se sve koliko-toliko smirilo, iz publike je doletela čaša pravo na Artesta, koji je ležao na zapisničkom stolu. Artest je uhvatio zalet pravo u publiku, ali... Promašio je onog koji je bacio čašu i nasrnuo na dečka pored. Tuča je besnela, igrači su razdvajali besnu rulju. Tuča se prenela na parket, gde je Stiven Džekson (još jedna luda glava) nokautirao drugog navijača u majici Pistonsa.

NBA liga je suspendovala čak devetoricu igrača nakon pregleda snimka i izrekla novčane kazne u ukupnom iznosu od 11 miliona dolara, u vreme kada su plate u NBA bile značajno niže nego sada. Ukupan broj utakmica za koje su suspendovani iznosio je 146, a kažnjeni su i navijači Pistonsa, neki su čak dobili doživotnu zabranu ulaska u halu.

Ipak, Artest je bio taj koji je dobio najdužu suspenziju u istoriji od strane lige za incident na terenu. Uključujući plej-of u koji su se Pejsersi plasirali, propustio je tačno 86 mečeva!

Artest nije samo tada pokazao svoj neukroćeni temperament. Pokazao ga je dosta puta, kao kada je krvnički udario laktom Džejmsa Hardena, dok je ovaj igrao za Oklahomu, a Artest za Lejkerse. Pa onda i preterano burne reakcije na dodeljene tehničke greške. Pa tuča sa članovima osoblja u domaćim, ali i gostujućim halama. Isti lakat kakav je dobio Harden, dobio je i Đinobili, dok je Artest igrao za Kingse. Obožavao je da počasti rivale tim laktom.

Mada je, dok je igrao za Kingse, ponudio celu svoju platu da zadrže Bonzija Velsa, rekavši u šali da će ga ubiti ako ne prihvati ponudu. Isto to je ponudio i za trenera Adelmana. Ni jedan, ni drugi nisu ostali u Kingsima. Adelmana je obožavao i kada je prešao u Hjuston, rekao je da će uraditi sve što Adelman zatraži od njega. Šta god da zamisli, kakvu god ulogu da mu da u ekipi, on će dati više od 100 odsto svojih mogućnosti. Ređao je tehničke kao na traci, ali kako je stario i bivao iskusniji, tako se i smirivao. Tako je i došlo novo ime - Metta World Peace. Ponešen budizmom i istočnjačkim učenjem, rešio je da krene putem mira i staloženosti.

Da li je uspeo? Reklo bi se da u poslednje dve sezone jeste. Bio je neobuzdan, ali jako talentovan. I sigurno bi dostigao mnogo veće visine, da je mogao da kontroliše svoj plahoviti i previše jaki temperament dok je bio mlađi. Bili su dobri ti Pejsersi, ali previše ludi...

6. GILBERT ARENAS

E, on je možda i najveća misterija na ovoj listi. Biran tek u drugoj rundi, kao 31. pik. Na onom draftu kada je Kvomi Braun bio "broj jedan" i kada je počelo obesmišljavanje prvog pika. To je jedna od najlošijih draft klasa u istoriji lige sigurno. Imali ste u prvoj rundi preko 50 odsto igrača o kojima bi sada trebalo da guglate kako biste videli šta su uspeli da urade. Rodni Vajt, Kendrik Braun, Majkl Bredli, Džozef Forte, Džeril Sejser, Kirk Heston itd. Jel ih znate? Tu se pojavio i Arenas.

Odmah je počeo da ostavlja svoj pečat kada je uzeo dres sa brojem nula, zbog predviđanja eksperata o broju minuta koje će imati u NBA ligi. Odmah u drugoj sezoni krenuo je da rešeta koševe i dobio priznanje "Most Improved Player". Kada je trebalo da potpiše ugovor, bacao je novčić kako bi napravio izbor. Bukvalno. Ništa drugo ga nije vodilo. I novčić je rekao Vizardsi. I tada kreće vladavina "Agenta 0" u Vašingtonu. Svima je sigurno dobro poznata njegova utakmica koju su igrali protiv Lejkersa, gde je u direktnom duelu sa Kobijem postigao čak 60 poena. Utakmica je završena rezultatom 147:141 i pobedom Vizardsa.

Imao je dve sezone sa skoro 30 poena u proseku. Sve je izgledalo lako kada je on igrao svoj ples. Bio je jedan od najboljih šutera koji su tih godina prošli kroz NBA ligu. Pored šuta, on je imao svoje momente i svoje crne minute. Sa 30 godina je stavio tačku na NBA karijeru, pa je kao i Marberi, pokušao u Kini, ali ne toliko uspešno. Možemo sad preći na listu njegovih bisera, jer svi znamo koliko je dobar igrač bio.

Ako ga pratite na Instagramu, verovatno ste već videli. Ako ga ne pratite, evo ovde info. Pravio je tutorijale kako da izbegnete plaćanje kazni u saobraćaju kada prođete kroz crveno. Rekao je da je prošao na čak 60 crvenih svetala, ali nije dobio kaznu jer je imao lažne tablice. Isto tako je rekao da nije dozvoljeno da pričaš telefonom ili kucaš poruke, ali da niko nije rekao da je zabranjeno da igraš igrice na telefonu. Valjda ga niko nije shvatio ozbiljno.

E, sad stiže zabava. Arenas je čovek koji voli pištolje. Voli da se igra sa njima. Jednom prilikom je upucao tadašnjeg saigrača, još jednu manje ludu glavu, Nika Janga, iz vazdušnog pištolja. To nije ugrozilo njihovo prijateljstvo, jer su bili jako slični, tako da je sve shvaćeno kao velika šala. Taj Vašington je tada bio fabrika, što bi Ameri rekli "knuckleheadsa". Tu su bili Andraj Blač, Nik Jang, Džaval Mekgi, Gilbert Arenas i Džavaris Kritenton. Totalno ludilo u svlačionici.

Uhapšen je zbog ilegalnog posedovanja velike količine pirotehnike. To i nije toliko čudno jer je Arenas veliki prijatelj hip hop zvezda među kojima su P. Diddy i The Game. Poznata je organizacija žurke koje je koštala oko milion dolara. Polciija je posle hapšenja zaplenila više kutija iz njegovog kamioneta. Čak je bio pozvan deo policije zadužen za uklanjanje bombi, zbog količine raznovrsne pirotehnike. I on je na listi imao pištolje bez dozvole, ali to je za sve njih već uobičajeno.

Kad smo već kod pištolja, za to se veže i incident po kome je najpoznatiji širom sveta. Tokom 2009. godine razvila se ozbiljna svađa između Arenasa i njegovog tadašnjeg saigrača Džavarisa Kritentona. Obojica su vadili pištolje jedan na drugog i nakon toga bili suspendovani do kraja sezone. Ovaj incident je bio itekako ispraćen u Americi. Prvi put je bilo jako blizu da dođe do pucnjave u svlačionici jednog NBA tima.

Detalji vezani za ovaj incident su dosta mistični i mračni. Arenas je ispričao da je svemu prethodilo to što je Mekgi pobedio u partiji karata na timskom letu. Kritenton je tražio svoj novac nazad i onda se umešao Arenas. Kritenton je pretio Džavalu da se tako nešto na ulici ne prašta i da treba da mu da šansu da povrati novac. Onda je Arenas zapretio Kritentonu da će ga zapaliti zajedno sa kolima. I da će pred kraj požara ugasiti sve aparatom za gašenje kako bi ga spasao. A kad ga spasi, onda će ga upucati. Tako je išla konverzacija.

Pošto je pre incidenta doneo čak četiri pištolja u svlačionicu, a pre toga je Kritenton zapretio da će on njega upucati, otišli su zajedno u svlačionicu, gde mu je Arenas ponudio da izabere pištolj kojim će ga upucati. Ali je Kritenton izvukao svoj pištolj, koji je već bio napunjen. Ova četiri Arenasova nisu bili spremni.

Arenas ipak nije bio ekstrem kao Kritenton, koji sada služi zatvorsku kaznu od 23 godine zbog ubistva. Sve se ovo dešavalo u pretposlednjoj sezoni Arenasa u ekipi Vizardsa. Ekipi koja ga je videla kao svoje zaštitno lice i u kojoj je u vreme incidenta provodio tek drugu sezonu šestogodišnjeg ugovora vrednog čak 111 miliona dolara!

Vidite iz svega ovoga da Arenas nije bio jedan od zloća. I kroz ovaj incident je pokušao da zaštiti saigrača, ali definitivno nije bio sav svoj. Voleo je da živi na ivici između zakona i druge strane. Da nije bilo tog sukoba sa Kritentonom, pitanje je kako bi se razvio talenat Arenasa i kakve bi još magije videli iz njegovih ruku. Bio je fantastičan igrač i strelac. Mogao je u tih par godina da uradi sve što poželite, samo nije mogao da ostane potpuno normalan. A da biste bili zvezda lige, morate bar biti normalni.

(drugi deo liste objavićemo sledeće subote)
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

SVE KOLUMNE VLADIMIRA ĆUKA